Provladini tabloidi Alo i Informer optužili su reditelja Gorana Markovića da poziva na nasilje i „Majdan u Srbiji“. Alo je u štampanom izdanju od 21. maja naveo da Marković navodno zagovara nasilne proteste jer opozicija ne može da dobije podršku građana na izborima.

Tri dana ranije, slične tvrdnje objavio je i Informer, tvrdeći da je Marković otkrio pravi cilj opozicionih akcija – izazivanje haosa i destabilizaciju države.

A šta je Marković zaista rekao?

Naime, univerzitetski profesor u penziji, scenarista i reditelj, Goran Marković, 19. maja gostovao je u Danu uživo na N1 gde je komentarisao aktuelne studentske blokade i proteste koji u Srbiji traju već pola godine.

Nije govorio o tome da želi da dođe na vlast, već je kritikovao aktuelnu vlast Srpske napredne stranke, izborne uslove i odnos prema uhapšenim aktivistima. Marković tokom svog dvadesetominutnog gostovanja na N1 nije spomenio Majdan, iako tabloidi tvrde suprotno.

Tabloidi su pak svoj „zaključak” o Majdanu izvukli na osnovu jedne Markovićeve rečenice, koju su istrgli iz konteksta.

Na pitanje novinarke Maje Dragić da prokomentariše zahtev studenata za raspisivanjem vanrednih parlamentarnih izbora, Marković je rekao da je to „zdrava ideja”, ali da je važno da izbori budu legitimni koliko je to moguće.

„Šta vredi ako se raspišu vanredni izbori na kojima će on opet da krade, da se falsifikuju birački spiskovi, da se potplaćuju ljudi, ucenjuju državni službenici (...). Ako to sve bude i dalje tako, onda nema šta, onda mora pobuna da bude do kraja”.

Na pitanje novinarke „šta to znači?”, Marković je odgovorio da „to znači da se smakne ova vlast silom. Nema drugog - na ulici”.

Upravo su ovu njegovu rečenicu manipulativno iskoristili Alo i Informer, da ga optuže da preko Majdana hoće na vlast.

Ipak, oba tabloida su izostavila nastavak njegove izjave. Marković je rekao da se „nada da do toga neće doći”.

„Nadam se će studenti uspeti da svojim prisustvom i kontrolom na tim vanrednim izborima koje su tražili, znači potpunim angažmanom. Ispostavilo se da su ti studenti odlični organizatori, oni su jako pametno organizovali sve ove proteste, pa možda mogu tu pamet da iskoriste da se naprave koliko toliko legitimni izbori”, rekao je on na N1.

Šta je Majdan?

Provladini tabloidi često optužuju opoziciju i kritičare domaće vlasti da prizivaju i pozivaju na Majdan u Srbiji, misleći na masovne demonstracije u Ukrajini koje su kulminirale svrgavanjem Viktora Janukoviča, proruskog ukrajinskog predsednika. Alo recimo u svom jučerašnjem tekstu čitaocima objašnjava da je Majdan „simbol krvavih prevrata, haosa i stranog mešanja”.



Majdan je zapravo simboličan naziv za dva talasa protesta koja su se desila u Kijevu, u razmaku od jedne decenije.

Kako navodi BBC na srpskom - prvi, mirni, takozvani „narandžasti Majdan” je trajao dva meseca tokom 2004. godine, kada je nakon uličnih demonstracija, na vlast u Ukrajini došao prozapadni političar Viktor Juščenko koji je pobedio Viktora Janukoviča na ponovljenim izborima. Juščenko je, kako piše Al džazira inače bio poznat po svom anti-ruskom stavu i pokušajima jačanja ukrajinskog jezika i kulture. Tokom svog predsedničkog mandata je se zalagao za ulazak Ukrajine u NATO i Evropsku uniju.

Drugi talas protesta, poznatiji kao Euromajdan se odvijao na Trgu nezavisnosti u Kijevu od jeseni 2013. do februara 2014. Kako je za BBC na srpskom objasnio profesor FPN-a, Nebojša Vladisavljević, ovi protesti su imali snažan geopolitički aspekt.

​„Započeli su pošto je predsednik Janukovič, ponovo izabran 2010, pod pritiskom Moskve zvanično odložio potpisivanje sporazuma o pridruživanju Ukrajine Evropskoj uniji. Za razliku od Janukoviča, koji je želeo tešnje veze sa Moskvom, svi učesnici Majdana bili su za blisku saradnju sa Evropom i protiv ulaska Ukrajine u carinski savez sa Rusijom”, navodi BBC na srpskom.

Sa dolaskom na vlast, Janukovič je prekinuo evropske integracije Ukrajine i okrenuo se Moskvi, što je izazvalo velike demonstracije, koje su postale masovne i u kojima je ubijeno preko 100 ljudi.

Tokom tih tromesečnih protesta ukrajinska Rada je usvojila paket zakona koji su ograničavali pravo građana na protest.

Naime, nasilje je eskaliralo u periodu od 18. do 21. februara kada su policija i vladine snage bezbednosti pucale na demonstrante, kada je ubijeno više destina ljudi, a stotine povređeno.

Janukovič je 21. februara pobegao u Rusiju.

Privremena vlada Ukrajine ga je 24. februara optužila za masovno ubistvo u vezi sa smrću demonstranata na Majdanu i izdala nalog za njegovo hapšenje. U martu iste godine, Rusija je anektirala Krim, dok su na istoku Ukrajine u Donjecku i Donbasu započeli sukobi ukrajinskih snaga i proruskih pobunjenika.

Osim spremnosti da puca na građane zarad opstanka na vlasti, Janukovičeva vlast se pamti i po velikoj korupciji.

Nakon Janukovičevog bekstva, u jezeru blizu njegove raskošne rezidencije ​„Mežihirja” ronioci su pronašli hiljade bačenih dokumenata koja su otkrivala razmere korupcije.

Dokumenta su spašena, a desetine novinara su nedeljama sušili dokumenta, skenirali i analizirali. Sva otkrića su na internet stranici ​„YanukovychLeaks” i otkrivaju brojne afere tokom Janukovičeve vladavine.

Janukovič i njegova porodica, kako je još 2014. pisao OCCRP, posedovali su brojne stanove i kuće u prestižnim delovima Kijeva. OCCRP je otkrio da je Januković zajedno sa saradnicima stekao čak dva poslovna centra i višespratni heliodrom.

Takođe, dokumenta sa Janukovičevog napuštenog imanja „Mežihirja”, čija vrednost je procenjena na milion dolara, otkrila su da je Januković sa saradnicima aktivno planirao brojne projekte. Kako je tada pisao OCCRP, ti planovi bi „koštali narod Ukrajine, kao i mnogi poslovi tokom četiri godine Janukovićevog mandata”. OCCRP je 2014. ukazao da je recimo bila planirana izgradnja kancelarijskog centra tačno ispred jedne srednje škole. „Da je to realizovano učenici bi izgubili i panoramski pogled i sunčevu svetlost koja prodire kroz prozore”. OCCRP napominje da je tim projektrom upravljala kompanija koja je povezana sa drugom kompanijom koja je posedovala i upravljala većinom Janukovičevih nekretnina.

Dokumenta iz Janukovičeve rezidencije su takođe otkrila da su pojedini aktivisti i demonstranti aktivno praćeni od strane državnih službi krajem 2013.