raskrikavanje
PROJEKAT PORTALA KRIK
  Rizični mediji
  Istraživanja
  Vesti
  Najnovije
  Vest
Izvorni članak je objavljen 27.08.2018. (Danas)
Pad industrijske proizvodnje u Nišu: mešanje baba i žaba
29.08.2018.    Marija Vučić    Fabrika Leoni u Nišu; Foto: Južne vesti/ Milan Zirojević
Nakon što su Južne vesti objavile da je za prvih šest meseci industrijska proizvodnja u Nišu pala za 3,5 odsto prema podacima niškog Sekretarijata za privredu, predsednik Regionalne privredne komore je demantovao ovu statistiku uz komentar da ne može industrijska proizvodnja da pada ako raste izvoz. Ekonomisti, međutim, za Raskrikavanje potvrđuju da ova dva parametra nisu nužno u korelaciji i da jedan ne demantuje drugi.
O nepovoljnoj statistici Južne vesti su prošle nedelje obavestile širu javnost tekstom u kome se konstatuje da se gradske vlasti hvale novim fabrikama i procvatom niške privrede dok je istovremeno industrijska proizvodnja u padu.

Koji dan nakon toga, međutim, direktor Regionalne privredne komore (RPK) Aleksandar Milićević u izjavi za list Danas demantuje gradski Sekretarijat.

Industrijska proizvodnja u ovom periodu nije mogla da padne, pošto je tada u našem regionu koji obuhvata Nišavski, Pirotski i Toplički okrug, spoljnotrgovinski promet porastao za 21,7 odsto, a izvoz za 27,6 odsto. Slični podaci važe i za Niš. Potpuno je nelogično da spoljnotrgovinski promet i izvoz rastu u ovom procentu, a da proizvodnja pada”, istakao je Milićević uz tvrdnju da je Sekretarijat došao do gorepomenutih podataka „kroz istraživanje koje se kod nas radi nekoliko godina po metodologiji EU”.

Šefica Odseka za statistiku niškog Sekretarijata za privredu Zlata Ilić za Raskrikavanje, međutim, navodi da se ne radi ni o kakvom istraživanju niti metodologiji EU, već da su podaci koje je Sekretarijat objavio dobijeni od Republičkog zavoda za statistiku.
  Statistički pregled industrijske proizvodnje Grada Niša
Član Fiskalnog Saveta Vladimir Vučković kaže za Raskrikavanje da sa aspekta ekonomske teorije ova dva parametra ne moraju nužno da budu u korelaciji, odnosno da nije nužno da rast spoljnotrgovinskog prometa i izvoza automatski znači i rast proizvodnje.

Sa njim se slaže i profesor ekonomije i naučni savetnik Instituta za evropske studije iz Beograda Miroslav Prokopijević koji navodi da je moguće da je, na primer, povećan izvoz poljoprivrednih proizvoda ili dobara iz trećeg sektora.

Do ovakve statistike može da dođe i zato što se manje prodaje na domaćem tržištu, a više napolju, tako da sam taj podatak o izvozu ne može da demantuje podatak o padu industrijske proizvodnje”, ističe Prokopijević i dodaje da „ako je Republički zavod izneo ovu statistiku, niko drugi ne može da ima drugu statistiku”.

Neki sektori beleže rast

Osim generalnog pada od 3,5 odsto, u Nišu je opala i proizvodnja kapitalnih proizvoda za 33,7 odsto tokom prvih 6 meseci ove godine, a za 9,5 odsto i proizvodnja trajnih proizvoda za široku potrošnju. U porastu je proizvodnja energije za 6,8 odsto i intermedijarnih proizvoda osim energije za 14,7 odsto.

Prema podacima Regionalne privredne komore na koje se poziva list Danas, firme iz Nišavskog, Pirotskog i Topličkog okruga (dakle ne samo iz Niša) najviše su izvozile gume za kamione, automobile, motore i bicikle, potom cigarete i duvan, a onda i setove za vozila, delove za sedišta i razne vrste motora.


Iako jeste neobično da izvoz, prema podacima RPK-a, beleži značajan rast, a industrijska proizvodnja je u padu, to prema rečima profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojka Arsića, nije i nemoguće.

U celoj zemlji smo imali takav slučaj. Na primer, tokom prethodnih 7-8 godina bilo je godina kada je padala prozivodnja a izvoz rastao i do 12 odsto. To može da se desi tako što opada deo proizvodnje koji je namenjen prodaji na domaćem tržištu, ili je došlo do preusmeravanja proizvodnje sa domaćeg na strano tržište. To što izvoz raste nije dokaz i da industrijska proizvodnja raste”, zaključuje ovaj profesor.

Milićević iz RPK-a navodi i da je nelogično da proizvodnja metalnih proizvoda u Nišu pada za 42 odsto, a „sve fabrike koje najintenzivnije rade - Jura, Jura Šin Von, Leoni i Džonson Elektrik pripadaju metalnom sektoru”.

Međutim, sudeći prema nomenklaturi Republičkog zavoda za statistiku koja detaljno definiše vrste industrijskih proizvoda po sektorima, ova tvrdnja nije tačna. Naime, pomenute kompanije pre pripadaju sektoru koji proizvodi električnu opremu, a upravo je ova grana u porastu za 17,5 odsto.

Kompanija Jura bavi se proizvodnjom elektroinstalacija za automobile, dok njena ćerka firma Šinvon proizvodi bakarne žice za dalji proces proizvodnje elektroinstalacija. Proizvodnjom automobilskih kablova bavi se i kompanija Leoni u Srbiji, dok Džonson elektrik prevashodno proizvodi male elektromotore, takođe za automobilsku industriju.

Kad statistika odudara od željene slike

Prema rečima zamenika glavnog i odgovornog urednika Južnih vesti Aleksandra Stankova, odmah po objavljivanju ovog teksta o padu privredne proizvodnje usledile su kritike.

Do nas u redakciji su stigle informacije da je po objavljivanju teksta zaposlene u Sekretarijatu za privredu zvao neko iz Beograda da se raspituje o tim podacima i da ih kritikuje. To su javno dostupni podaci, tako da ne znam čemu kritike. Možda su se odnosile na to što je u podacima izostalo ulepšavanje stvarnosti na koje smo nekako navikli”, navodi Stankov.

On zaključuje i da ga ne čudi reakcija Regionalne privredne komore gde se „umesto na terenu slika niške privrede poboljšava u medijima i to mešanjem baba i žaba”.
  Manipulisanje činjenicama
Za pojedine medije ministarka sve objasnila o niškom aerodromu
„Mihajlović objasnila vezu koncesije i niškog aerodroma“ tvrdi današnji Blic uz ocenu da dva ...
  Lažna vest
Tanjugova nova podmetačina: Ministarka „obišla Niš” sat i po pre nego što je stigla tamo
Agencija Tanjug objavila je juče ujutru vest da je ministarka Zorana Mihajlović obišla Niš i da ...
  Vest
Rebić penzionisao niškog inspektora koji je ukazao na kriminal u medijima
Direktor policije Vladimir Rebić ignorisao je odluku Upravnog suda i opet penzionisao niškog inspe...
Industrija
Niš
Regionalna privredna komora
O nama
raskrikavanje@krik.rs
011 244 19 66
Raskrikavanje na društvenim mrežama: