Manipulisanje činjenicama
Nove teorije zavera o atentatu na predsednika Haitija: Odbio vakcine, pa ubijen
20.07.2021. Milica Ljubičić Foto:commons.wikimedia/VOA_Creole_Service
Predsednik Haitija je „platio glavom” zbog toga što je ova država odbila vakcine. Tako se u jednoj rečenici može opisati nova tvdnja koja se pojavila na društvenim mrežama, a koju je između ostalog podelio i analitičar i protivnik vakcinacije - Saša Borojević. Istina je da je vlada Haitija ranije odbila da prihvati vakcinu AstraZeneka, ali ne i vakcine ostalih proizvođača. Iako su se protivnici vakcina kreativno dosetili da njegovo ubistvo povežu sa odbijanjem vakcine, nema dokaza da su njegova smrt i početak vakcinacije na Haitiju povezani.
„Haiti je do danas jedina država zapadne hemisfere koja do sada nije dala ni jednu dozu vakcine svojim stanovnicima. Oni su čak odbili besplatne vakcine koje im je ponudila SZO (...) Medicinski „stručnjaci” nisu mogli objasniti kako jedna tako siromašna zemlja sa slabim zdravstvenim sistemom nema zaraženih, te to očigledno nije odgovaralo imidžu i reklami vakcinacije što je glavom plato predsednik Žovenel Moiz”, navodi se u objavi koja se širi na društvenim mrežama, a koju je između ostalog na svom fejsbuk nalogu podelio analitičar i antivakser, Saša Borojević.
Iznad teksta je prikazana fotografija nedavno ubijenog predsednika Haitija - Žovanel Moiza.
U objavi se implicira da je predsednik Haitija, Žovanel Moiz „platio glavom” jer Haiti ima mali broj zaraženih i jer je odbio da država dobije vakcine protiv kovida, što „ne odgovara imidžu i reklami vakcinacije”.
Međutim, tvrdnji koju je podelio Borojević - da je Haiti „odbio besplatne vakcine koje im je ponudila SZO”, nisu dodate važne činjenice.
Naime, mediji su pisali da je vlada Haitija trebalo da preko Kovaks sistema primi donaciju od 756 000 doza AstraZeneke, ali je donaciju odbila.
Kako je za Blumberg objasnio generalni direktor Ministarstva zdravlja Haitija, Lor Edrijen (eng. Laure Adrien), razlog odbijanja bili su neželjeni efekti, raširen strah među stanovništvom, ali i nedostatak infrastrukture koja je potrebna za čuvanje ovih vakcina.
„Haiti nije odbio ponudu vakcina od Kovaksa. Sve što smo tražili je da promene vakcinu koju su nam obezbedili”, kazao je Edrijen početkom juna za Blumberg.
Drugim rečima, vlada ove države, i njen predsednik nisu eksplicitno odbili sve vakcine protiv kovida, već samo AstraZeneku, što se kasnije promenilo.
Prema pisanju Majami Herald-a, nakon što je odbila donaciju AstraZeneke, ova država je sredinom maja ipak odobrila njenu upotrebu.
Pomoćnik direktora ogranka Svetske zdravstvene organizacije za Ameriku, doktor Džarbas Barbosa (eng. Jarbas Barbosa), kazao je novinarima da ih je „predsednik Haitija obavestio da će država prihvatiti vakcine AstraZeneke”.
Zvaničnici su, kako navodi AP, kasnije objavili da je 130 000 doza vakcine trebalo da stigne sredinom juna, ali je isporuka odlagana iz nepoznatih razloga.
Prve doze vakcine, Haiti je dobio 14. jula. Američka vlada je donirala pola miliona doza Moderninih vakcina, a vakcinacija stanovništva je započeta dva dana kasnije.
Naime, ovu karipsku državu, sa populacijom oko 11,3 miliona stanovnika, Međunarodni savez za vakcine - GAVI prošle godine svrstao je među 92 države sa niskim i srednjim prihodima i obavezao se da će svakoj od njih, preko Kovaks sistema, obezbediti vakcine za imunizaciju 20 odsto stanovništva. Ova organizacija, čiji su partneri između ostalog Svetska zdravstvena organizacija i Unicef, nastoji da obezbedi vakcine za stanovništvo u siromašnim zemljema i zemljama u razvoju.
Zvanični podaci SZO-a pokazuju da je na Haitiju je do sada zabeleženo preko 19 000 kovid slučajeva, dok je preminulo oko 500 ljudi.
Međutim, direktorka misije „Doktori bez granica” Alesandra Džudisandria (Alessandra Giudiceandrea) je početkom juna izjavila za Blumberg da je na Haitiju „obim problema prikriven usled nedostatka masovnog testiranja”.
„Vidimo visoku stopu smrtnosti i preopterećenost objekata”, kazala je ona.
Novinska organizacija „The New Humanitarian” objašnjava u članku da neke bolnice na Haitiju ne testiraju preminule jer PCR test može biti obrađen u samo dve laboratorije u zemlji i čekanje rezulatata može potrajati tri do četiri dana.
Prema svedočenjima lekara bolnicama nedostaje i oprema, a mnogi građani se i kada imaju simptome leče samostalno.
Dodatni problem pravili su višemesečni protesti protiv predsednika Moiza.
Prema pisanju medija, građani Haitija protestvovali su nekoliko meseci jer je predsednik Moiz odbijao da raspiše predsedničke izbore i da se povuče nakon što mu je mandat istekao u februaru ove godine. Moiz je tvrdio da mu se mandat završava u februaru sledeće godine. Takođe je najavio i promenu ustava, kako bi ojačao ovlašćenja i produžio predsednički mandat.
Žovanel Moiz brutalno je ubijen u svojoj rezidenciji 7. jula, a deo osumnjičenih za njegovo ubistvo je uhapšeno. I dalje nisu poznati svi detalji ubistva, ali nema dokaza koji povezuju njegovo ubistvo sa prethodnim odbijanjem vakcine na Haitiju ili malim brojem preminulih od kovida.
Haiti se inače svstava među najsiromašnije zemlje na svetu. Sa bruto domaćim proizvodom (GDP) koji po glavi stanovnika iznosi 1,149,50 američkih dolara i indeksom humanog razvoja, Haiti se nalazi na 170. od 189 zemalja u 2020. Svetska banka napominje da je pandemija kovida „pogoršala već slabu ekonomiju i političku nestabilnost” u ovoj državi.
