raskrikavanje
PROJEKAT PORTALA KRIK
  Rizični mediji
  Istraživanja
  Vesti
  Najnovije
  Vest
Raša Tudej pokrenula sajt u Srbiji, najavljuju i televiziju do 2024. godine
15.11.2022.    Marija Vučić    Foto: Wikimedia Commons/ Benoit Prineur
Ruska državna televizija Raša Tudej od danas je startovala sa sajtom na srpskom jeziku, RT Balkan, a kako je saopšteno, do 2024. godine će u Srbiji početi sa radom i televizijski kanal. Urednica ovog sajta je Jelena Milinčić, ćerka Ljubinke Milinčić, urednice srpskog izdanja Sputnika, takođe ruskog državnog medija. U svom uvodnom komentaru na novom sajtu, Jelena Milinčić je napisala da „odavno u Srbiji postoji potreba za bar jednom ruskom televizijom“ i da će RT u Srbiji publici nuditi „ruski pogled na svet“. Pokretanje novih ruskih medija u Srbiji izazvalo je kritike iz Evropske unije da Srbija ne treba da bude centar za širenje dezinformacija iz Kremlja.
Sajt ruske državne televizije, RT Balkan, startovao je danas, a Jelena Milinčić je napisala da će Raša Tudej u Srbiji čitaocima i gledaocima nuditi - „ruski pogled na svet“.

„Najčešća reč koju sam čula kada bih nekome rekla da se RT osniva na Balkanu, bila je - konačno! Konačno, jer se na ovom terenu, premreženom prozapadnim medijima, odavno osećala potreba za bar jednom ruskom televizijom koja bi u slici i reči prezentovala ruski stav i rusko gledište. Ta potreba je postala još očiglednija od marta ove godine, kada su ugašeni svi evropski kanali RT“, piše Jelena Milinčić.

Podsetimo, radi se o zabrani distribucije ruskih državnih medija u Evropskoj uniji, koja je došla sa početkom rata kako bi se, kako je tada saopšteno, suzbile dezinformacije i propaganda koja dolazi sa ruske strane. Milinčić kaže da je Evropi zapravo zasmetala „popularnost ruske televizije“.

„Zabranom RT na kablovskim mrežama, uklanjanjem naših kanala sa Jutjuba, samo se pojašavao interes za naše gledište (...)“, piše ona. „Ali se zabranom isto tako i ogolio totalitarizam koji su sa zadovoljstvom prihvatili oni koji navodno zastupaju slobodu govora“.

Dodala je da „živimo u vreme medijske mržnje, ali i da smo došli u prijateljsku zemlju u kojoj će nas dočekati raširenih ruku“. RT u Srbiji će, prema njenim rečima, biti platforma „originalnim misliocima i polemičarima, onim cenjenim u društvu (...) ali i onima koji su marginalizovani u vodećim medijima - od društvenih medija, preko politike do naučne zajednice“.

Predstavljaće, navodi ona, „ruski pogled na svet“ zasad preko sajta, a „uskoro i preko TV kanala“ za koji je najavljeno da će biti otvoren do 2024. godine. U svom uvodniku ctirala je i Aleksandra Vučića da „mnogi misle da su medijske slobode da samo oni postoje“.

Navela je i da joj je drago da posle 10 godina rada na RT u Moskvi, pa kasnije u Berlinu i još nekoliko godina u Parizu, radi u Beogradu, „jedinom gradu u Evropi iz koga avioni za Rusiju i dalje redovno poleću“ te da Srbija u ovom trenutku predstavlja „oazu medijske slobode“.

Sličnu poruku je poslala i glavna urednica RT-a iz Moskve, Margarita Simonjan:

„Verovatno nas nigde na svetu nisu tako čekali kao ovde. A dragim Srbima želim da se obratim na njihovom jeziku: Braćo, gledajte RT“, navela je.

Dolazak ruskog državnog medija u Srbiju izazvao je prethodnih dana oštre reakcije iz Evropske Unije. Vladimir Bilčik, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, rekao je da Srbija ne treba da bude centar prokremaljskih dezinformacija, te da je to „suprotstavljeno posvećenosti Beograda da uskladi spoljnu politiku sa EU“.

Kako se može videti po sadržaju na sajtu RT Balkan, on zaista predstavlja ruski pogled na svet: prenose se izjave ruskih zvaničnika, piše se o tome da Ukrajinci „zavode teror po Hersonu“, da je kijevska vlast pokušala da ubije civile koji se evakuišu iz Hersona, opet samo na osnovu izjava ruskih zvaničnika. Pišu i da sankcije Rusiji „ne mogu ništa“, a nekritički se prenose i poteze ruskih vlasti, na primer o tome da će ruskim državljanima, koji nisu rođeni u Rusiji ali imaju ruski pasoš, biti oduzimano državljanstvo ako „šire laži o ruskoj vojsci“.

U Rusiji, međutim, kao laž može biti definisano bilo šta što odudara od zvaničnog narativa. Na samom početku rata, rusko regulatorno telo Roskomnadzor naredilo je ruskim medijima da u izveštavanju o ratu (koji se tamo naziva specijalnom vojnom operacijom) koriste isključivo ruske zvanične izvore. U suprotnom, kazna je do 5 miliona rubalja (oko 80.000 evra).

„Roskomnadzor obaveštava medije (...) da su prilikom pripreme svojih materijala i publikacija u vezi sa sprovođenjem specijalne vojne operacije (...) dužni da koriste informacije i podatke koje dobiju samo od zvaničnih ruskih izvora. Naglašavamo da su ruski zvanični izvori informacija ti koji imaju i šire pouzdane i ažurne informacije“, saopštili iz Roskomnadzora 24. februara.

Ruski pogled na novinarstvo

Kako „ruska strana“ vidi novinarstvo i objektivno izveštavanje građana, vidi se i po odnosu prema tamošnjim novinarima koji kritikuju rusku vlast i njene poteze, oligarhiju i korupciju. U izveštaju Reportera bez granica navodi se da otkako je Rusija napala Ukrajinu, „skoro svi nezavisni mediji su zabranjeni, blokirani i/ili proglašeni stranim agentima. Svi ostali podležu vojnoj cenzuri“.

U Rusiji je, kako navode, zabranjeno emitovanje svih nezavisnih privatnih TV kanala, osim kablovskih zabavnih kanala. Sličnu sudbinu ima i štampa - oni koji nisu saveznici vlasti, pod stalnom su pretnjom da budu zatvoreni ili su zatvoreni.

„Mediji koji su preživeli, suočeni su sa veoma strogom autocenzurom zbog zabranjenih tema i reči“, piše RSF.

Osim toga, „ruski pogled“ na novinare i novinarstvo znači i da „nijedan novinar nije zaštićen od pretnji ozbiljnim optužbama prema nejasno sročenim zakonima, često usvajanim u žurbi“.

„Invazija na Ukrajinu dala je novi podsticaj ovom procesu, jer je parlament na brzinu usvojio amandmane kojima se „lažne informacije“ o ruskim oružanim snagama i bilo kom drugom ruskom državnom organu koji deluje u inostranstvu, sada kažnjavaju kaznom i do 15 godina zatvora“, piše RSF.

Mediji su, takođe, pišu Reporteri, u riziku da ih vlast proizvoljno etiketira kao „strane agente“, termin koji je Rusija uvela i u zakone, zarad razračunavanja sa političkim neistomišljenicima. Zbog svega toga, dodatno suočeni sa cenzurom usled rata u Ukrajini, mnogi nezavisni novinari su pobegli iz Rusije i rade iz egzila. Prema procenama RSF, takvih je trenutno oko 300.

U takvom ambijentu, mogu da rade samo „poslušni“ mediji koji plasiraju zvanični narativ, bez kritike, preispitivanja i provere. Od Putinovog dolaska na vlast 2000. godine, piše RSF, u ovoj zemlji je ubijeno oko 40 novinara, a trenutno je u zatvorima njih 18. Neki su pohapšeni upravo tokom tekućeg rata u Ukrajini zbog toga što su o ratu izveštavali na način koji se nije slagao sa zvaničnim verzijama priče. Prema izveštaju RSF iz oktobra, 183 medija su označena kao strane agenture, a Roskomnadzor je za poslednjih deset godina blokirao, odnosno cenzurisao, više od 1,2 miliona sajtova. Pola miliona ih je i dalje cenzurisano, od toga 7.000 od početka rata u Ukrajini.
  Manipulisanje činjenicama
Voditeljka Jelena Obućina pretila Vučiću u uvodu Dnevnika? Laž.
„Vučiću ili priznaj Kosovo ili ćeš biti pokopan - tajkunski mediji ponovo prete predsedniku Sr...
  Istraživanje
Analysis of 4,000 domestic media articles on the war in Ukraine: The dominance of the pro-Russian narrative
Raskrikavanje analysed more than 4,000 articles about the war in Ukraine that were published in Vece...
  Dezinformacija
Nije istina da Ukrajina „ne postoji” i da nije priznata kao nezavisna država
U nameri da se negira postojanje Ukrajine kao suverene i nezavisne države, a opravda agresija koju ...
Rusija
Raša Tudej
Propaganda
O nama
raskrikavanje@krik.rs
011 244 19 66
Raskrikavanje na društvenim mrežama: