Od dolaska Srpske napredne stranke na vlast, gotovo da nije bilo godine bez protesta. Oni postaju sve masovniji od rušenja u Savamali 2016. godine, a nakon njih su se desili i „Protesti protiv diktature“, „1 od 5 miliona“, potom demonstracije protiv kovid mera 2020. kada je policija tukla građane, a onda i okupljanja ekoloških aktivista protiv Rio Tinta koji su blokirali i saobraćajnice. Ovih nedelja smo u novom, po nekim procenama i najmasovnijem talasu protesta dosad, „Protiv nasilja“. Raskrikavanje više od pet godina prati kako mediji izveštavaju o svim ovim događajima pa smo izdvojili osam najčešćih medijskih manipulacija koje treba imati na umu.

U petak uveče oko pola osam, kilometarska kolona građana prostirala se niz Ulicu kneza Miloša pa preko celog mosta Gazela, a ljudi je bilo toliko da su gotovo sat vremena pristizali ispred Sava centra. Dok su u tom trenutku društvene mreže „gorele“ od fotografija i snimaka, televizije su događaj ili ignorisale ili nastojale da ga umanje i delegitimišu. U studiju TV Pink kod Predraga Sarape zasedala je standardna ekipa analitičara - jedan od njih, Dragan J. Vučićević, kolonu je u jednom momentu nazvao „kolonicom“. Priču su pratili snimci Pinkovog drona ali uglavnom zumirani toliko krupno da je izgledalo kao da je na Gazeli zaista šačica ljudi. Kolika je zapravo bila duga ova reka građana, nisu mogli da vide ni gledaoci Dnevnika RTS koji pritom nisu mogli ništa ni da čuju - uključenje reportera u oba navrata pratili su „tehnički problemi“ zbog kojih je ton sve vreme bio isprekidan tako da se gotovo nijedna rečenica nije mogla razaznati.

„Slikaju mrlje krvi, uzimaju izjave od komšija, ne znam da li je ostao još neko u Duboni ili Malom Orašju ko nije dao izjavu“, opisuje novinarka Jovana Gligorijević „akcije“ medija ovih dana nakon masovnog ubistva u okolini Mladenovca. Sličan utisak joj je ostavilo i izveštavanje o ubistvu u osnovnoj školi. „Ne postoji reč da se opiše koliko je potresno to što je ubijeno osmoro dece, ali nema javnog interesa u tome što ćemo da fotografišemo sirote roditelje kao da su životinje u kavezu“. Da se izveštavalo po Kodeksu, smatraju pojedini sagovornici Raskrikavanja, javnost danas ne bi znala većinu detalja koje ipak zna, a koji ne informišu već zastrašuju, počinioce, žrtve i njihove porodice izlažu rizicima i dodatnom traumiranju, a neke potencijalno mogu da inspirišu na slične zločine. O medijskim aspektima ovih tragedija, osim sa Jovanom Gligorijević, razgovarali smo i sa novinarkama Tamarom Skrozza i Anne Marie Ćurčić i dečijim psihijatrom Robertom Grujičićem.

Srbija je pala za 12 mesta u odnosu na prošlu godinu na listi medijskih sloboda Reportera bez granica koja je objavljena danas, na Svetski dan slobode medija. Srbija se sada nalazi na 91. mestu, za razliku od prošle godine, kada je bila 79. na listi 180 zemalja sveta, a svrstava se u države u kojima je situacija u medijima „problematična”. „Srbija, u kojoj provladini mediji šire rusku propagandu, pretrpela je najveći pad u regionu“, navode Reporteri.

Apelacioni sud u Beogradu je 19. aprila ukinuo kućni pritvor Milanu Radonjiću i Ratku Romiću koji su okrivljeni za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije. Njih dvojica će konačnu presudu Apelacionog suda za ubistvo novinara čekati na slobodi nakon što su devet godina, ceo period suđenja, proveli u pritvoru.