Na nekoliko domaćih Tviter profila viralan je video na kom se vide mladi muškarci u autobusu, obučeni u maskirne vojne uniforme. „Decu šalju na front” i „Moralni slom sveta: DO POSLEDNjEG DETETA UKRAJINE...” neki su od opisa koji idu uz ovaj snimak. Međutim, mladići sa video-snimka zapravo ne nose zvanične vojne, već školske uniforme, dok je regrutacija maloletnika u Ukrajini zakonom zbranjena.

Problem migracije birača, odnosno organizovane promene prebivališta građanima, kako bi mogli da glasaju u opštini u kojoj je to potrebno, kulminirao je na nedavnim izborima. U susret beogradskim, novosadskim i drugim lokalnim izborima opet se javljaju sve češći dokazi da sa ovakvom praksom vlast namerava da nastavi. Tako su pojedine stranke prethodnih dana ukazale na povećan broj prijavljenih glasača u Novom Sadu gde se ove godine očekuju lokalni izbori. Informer svojom manipulativnom matematikom dokazuje da je „žuta vlast” povećavala birački spisak u doba vlasti Demokratske stranke u tom gradu i samim tim „krala” izbore organizovanim dovođenjem birača. Dokaze za to, ipak, ne iznose.

Oduzimanje troje dece jednoj majci u Novom Sadu izazvalo je veliko uznemirenje javnosti prethodnih nedelja, prouzrokovalo niz protesta, ali i otvorilo mesta za brojne teorije zavera i dezinformacije. Neke od tih teorija pojavile su se i na samim protestima, poput onoga da je Centar za socijalni rad zapravo decu kidnapovao da bi se ona „prodala” u Ameriku ili u neke skandinavske zemlje. To se prelilo i na portale, pa je tako https://web.archive.org/web/20240312115328/https://borbazaistinu.rs/mafijaska-drzava-otima-i-prodaje-nasu-decu/==Borba za istinu pisala da je na sajtu američke ambasade u Srbiji svojevremeno pisalo da se za usvojeno dete plaća 50.000 evra. Iz Ambasade SAD u Srbiji ovo demantuju i napominju da je finansijska nadoknada strogo zabranjena kod međunarodnog procesa usvajanja dece.

Srpska napredna stranka optužila je aktivistu gupe „Sviće” Nikolu Ristića da je fizički napao njihovu aktivistkinju Jelenu Milosavljević pre dva dana u Beogradu. Njih dvoje susreli su se nakon što je Ristić presreo Milosavljević i njenog kolegu koji su popisivali stanare jedne zgrade. U objavljenom snimku na mrežama se taj napad ne vidi, kao ni u sirovom, nemontiranom, snimku koji je Ristić dostavio našoj redakciji. To ipak nije sprečilo tabloide da ovih dana Ristića nazivaju batinašem i nemačkim plaćenikom.

Danas je 21 godina od ubistva premijera Zorana Đinđića, što je Informer video kao zgodnu priliku da zaradi što više klikova naslovom „Misterija bez odgovora dve decenije: Kako su povezana ubistva Đinđića i švedske ministarke“. Odgovor je jednostavan - nikako nisu povezana, niti se do kraja teksta razjašnjava o kakvoj misteriji govore.