„Američki naučnici promovišu koncept ishrane ljudskim mesom”, objavio je Sputnik Srbija, a potom je tu vest pod naslovom „ŽAO VAM JE ŽIVOTINJA? NAPRAVITE HRANU OD SEBE! Američki naučnici promovišu koncept ishrane LJUDSKIM mesom!”, objavio https://www.google.com/url?q=https://web.archive.org/save/https://www.republika.rs/razonoda/zanimljivosti/243424/zao-vam-zivotinja-napravite-hranu-sebe-americki-naucnici-promovisu-koncept-ishrane-ljudskim-mesom&sa=D&ust=1606158766698000&usg=AOvVaw0TJN0suwf7qkMOZ_AXNAMi==portal Republika. Reč je međutim o proizvodu „Uroborus odrezak”, koji je napravljen upotrebom ljudskih ćelija i krvi, ali se ne koristi u ishrani, već je deo postavki na izložbama, koje pozivaju na društvenu odgovornost. Cilj ovog izuma je kako navode njegovi autori da pokrene pitanja industrijske proizvodnje mesa i njegove prekomerne upotrebe u ishrani.

Današnje ročište u ponovljenom sudskom postupku za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, odloženo je zbog bolesti člana sudskog veća Vladimira Mesarovića. Sledeće suđenje, pred Posebnim odeljenjem Višeg suda u Beogradu, zakazano je za prvu nedelju decembra.

Agencija Tanjug podnela je privatnu tužbu protiv urednika Fejk njuz tragača Stefana Janjića zbog izjave koju je u julu ove godine dao na televiziji N1 kada je, između ostalog, rekao da se toj agenciji „ne može verovati jedan kroz jedan“. Tanjug tvrdi da im je na ovaj način Janjić ugrozio kreditnu sposobnost i traže da se on uslovno osudi na godinu dana zatvora.

Glavni urednik provladinog lista Srpski telegraf Milan Lađević najavio je tužbu protiv predsednika Višeg suda u Beogradu Aleksandra Stepanovića koji je u intervjuu za KRIK rekao da taj tabloid piše negativne tekstove o njemu jer govori o problemima u pravouđu. Stepanović je rekao i da pitanja koja mu stiže iz redakcije ovog tabloida zapravo naručuje Bezbednosno informativna agencija (BIA).

Stručnjaci UN za ljudska prava zabrinuti su da vlast u Srbiji zloupotrebljava antiterorističke zakone kako bi pribavila informacije o finansiranju nevladinih organizacija, medija i aktivista. U saopštenju su naveli da je ovakvo targetiranje civilnog društva kontraproduktivno, i da podriva, a ne poboljšava bezbednost. Ova reakcija došla je nakon što su mediji otkrili da je Uprava za sprečavanje pranja novca tražila od poslovnih banaka podatke o transakcijama više do dvadeset novinara, aktivista i političara, uz još 37 nevladinih organizacija, među kojima je i KRIK.