Analiza Raskrikavanja u kojoj smo izbrojali više od 1.150 manipulacija na naslovnicama šest dnevnih novina ušla je u ovogodišnje finale za globalnu nagradu „GlobalFact” koju već šest godina dodeljuje Međunarodna mreža za proveru činjenica (IFCN). Raskrikavanje se u kategoriji „provera činjenica sa najvećim uticajem” nalazi sa još devet redakcija, a pobednik će biti proglašen krajem ovog meseca u Sarajevu.

Reporteri i posmatrači iz Slavko Ćuruvija fondacije su bezmalo deset godina bili redovni u sudnicama Specijalnog suda u Beogradu: u iscrpnim izveštajima su do detalja prenosili sve što bi bilo izrečeno toga dana na suđenju, a u javnim nastupima i saopštenjima istrajno apelovali da se ovaj zločin razreši. Sada je, međutim, došlo vreme da se njima sudi - nakon što su četvorica pripadnika Državne bezbednosti u februaru pravosnažno oslobođena optužbi za ovo ubistvo, jedan od njih, Milan Radonjić, tužio je fondaciju zbog saopštenja u kome su komentarisali ovu presudu. Tužbu su, kako kažu za Raskrikavanje, dočekali sa nevericom - smatraju je pokušajem ućutkivanja i zastrašivanja ne samo fondacije, već i Ćuruvijine porodice, kolega, prijatelja i svih onih koji su izrazili nezadovoljstvo ovakvim ishodom.

U jeku izborne kampanje za lokalne skupštine u Srbiji, predsednik Aleksandar Vučić posebnu pažnju ovog puta posvetio je Čačku. Na mitingu koji je nedavno održao rekao je da je „jedna nemačka fondacija uplatila 40 hiljada evra jednoj opozicionoj listi” i to sve zbog smene SNS-a u tom gradu. Kako bi se ta njegova tvrdnja poduprla, odmah potom osvanuo je dokument o uplati 40.000 evra portalu Ozon press iz Čačka od Evropskog fonda za demokratiju. Ali ne bilo kakav, već dokument iz banke, koji bi po pravilu trebalo da imaju samo banka i klijent. IZ OTP banke tvrde da još uvek ne znaju kako je ovaj poverljivi dokument procurio u medije, a nije jasno ni kako predsednik Vučić zna detalje o poslovnim transakcijama jednog lokalnog medija.

Novinar nedeljnika Radar Vuk Cvijić je, kako tvrdi, napadnut u centru Beograda - udario ga je direktor tabloida Srpski telegraf Milan Lađević. Cvijić navodi da mu se Lađević uneo u lice i udario ga pesnicom od čega je Cvijić pao, što Lađević negira i tvrdi da do fizičkog kontakta nije došlo. Šta se i kako dogodilo utvrđivaće Prvo osnovno tužilaštvo kome je naložena hitna istraga.

Televizija, novine, portali, plakati na ulici, bilbordi, kula Beograda na vodi – sa svih strana smo prethodnih nedelja mogli da pročitamo da „srpski narod nije genocidan”. Provladini mediji i političari na vlasti su Rezoluciju o Srebrenici mesecima pre njenog usvajanja, ali i sada, predstavljali kao akt kojim će srpski narod poneti kolektivnu krivicu za genocid u Srebrenici i da će postati i baš to – genocidan. Međutim, ni u jednoj tački rezolucije ne spominju se niti srpski narod, Srbija, niti se pominje kolektivna krivica. Upravo suprotno, ističe se individualna krivica.