Prethodnih dana novinarke Raskrikavanja su na Tviteru uočile dve tvrdnje da je američki televizijski kanal CNN, jednom na svom Tviter nalogu, a jednom na sajtu, objavio dve lažne vesti u vezi sa ratom u Ukrajini. U jednom tvitu CNN je navodno podmetnuo sliku oronulih zidina hotela u Zvonačkoj banji navodeći da se radi o srušenom objektu u Ukrajini, dok je u drugom slučaju ovaj američki medij u istom kontekstu na svom sajtu „objavio“ fotografije NATO bombardovanja Beograda. Ništa od ovoga nije tačno i radi se o fotomontažama. Raskrikavanje vam daje i nekoliko saveta kako da ih prepoznate.

Direktor TV Njuzmaks Adria Slobodan Georgiev, na Tviteru je 24. februara podelio fotografiju žene krvavog lica sa zavojem na glavi, uz natpis „Slika Putinovog rata“. Međutim, u komentaru mu je tviteraš „Sevastokrator“ napisao da je reč o „eksploziji plinske boce od pre 4 godine“ i kao „dokaz“ ostavio skrinšot prepiske sa društvene mreže Telegram. U toj prepisci nepoznata osoba na nemačkom tvrdi da je u pitanju „lažno izveštavanje sa slikama iz 2018“. Ovakve tvrdnje - koji osporavaju da je žena povređena u invaziji Rusa na Ukrajinu - kruže Tviterom širom sveta, ali se kao dokaz podmeću isključivo skrinšotovi, bez ijednog linka ka bilo kom tekstu iz tog vremena u kojima bi se pomenuta fotografija zaista mogla naći. Linkova nema upravo zato što su u pitanju lažne tvrdnje - fotografija ove žene nastala je baš 24. februara u Ukrajini.

Ruski napad na Ukrajinu praćen je velikim brojem dezinformacija i manipulacija na društvenim mrežama. Neke za cilj imaju širenje propagande, neke sakupljanje klikova i pratilaca, ali za mnoge tvrdnje nije moguće na prvi pogled shvatiti da su u pitanju laži. Ipak, ima i očigledno lažnih snimaka i fotografija na koje se ljudi ipak „pecaju“. Na primer, jedan je slučaj videa za koji se tvrdi da je nastao u Ukrajini, iako je na snimku leto, dok je drugi slučaj scene iz serije „Game of Thrones“ za koju su neki poverovali da je nastala na periferiji Kijeva.

Osim svetskih medija koji prate ruski napad na Ukrajinu, o tome šta se dešava u ovom ratu svedoče i brojni video-snimci i fotografije običnih građana na društvenim mrežama. Mnogi od njih su autentični i pokazuju stvarne scene sa terena, ali mnogi od njih su lažni i napravljeni ranijih godina na sasvim drugim mestima i drugim okolnostima. Na primeru jednog snimka - koji navodno prikazuje eksploziju u Ukrajini, a zapravo je star sedam godina - Raskrikavanje će vam pokazati kako da sami probate da proverite autentičnost snimka pre nego što ga podelite.

Dezinformacije o izbeglicama i migrantima koji iz zemalja Bliskog istoka i Severne Afrike prolaze kroz Srbiju na putu ka zapadu Evrope, dominirale su na društvenim mrežama pre početka pandemije koronavirusa. U prethodne dve godine su teme o virusu i vakcinaciji postale glavni izvor lažnih vesti, ali tu i tamo i dalje se recikliraju bajate, već raskrinkane priče o tome da se migranti naseljavaju u Srbiji prema nečijem „paklenom planu“. Ovih dana se aplikacijama za dopisivanje širi jedan stari video uz nove tvrdnje - navodno postoji „zvanična vest“ da će uoči predstojećih aprilskih izbora migranti postati birači po planu Vlade Srbije jer se „biračko telo SNS-a drastično osipa“.