Krajem prošle nedelje kosovska policija najavila je da će od 24. septembra pojačano kontrolisati tehničku ispravnost vozila na severu pokrajine. Domaći mediji počev od Tanjuga su to iskoristili za tvrdnje da će policija oduzimati vozila koja nemaju KS tablice, a Informer čak upozorava da se Srbima spremaju hapšenja ako ne preregistruju svoje automobile. Iz kosovske policije za Raskrikavanje kažu da se ne radi o akciji preregistracije na kosovske tablice, već upravo o pojačanoj kontroli tehničke ispravnosti vozila.

U pauzama hvaljenja politike Aleksandra Vučića i napada na opoziciju, morbidnim izveštajima o crnoj hronici i najavama ratova i haosa, na naslovnicama Srpskog telegrafa se nađu Tramp ili Putin i njihove „akcije” u vezi s Kosovom. U broju od utorka došla je na red priča o tome da dvojica lidera prave Veliku Srbiju za pet godina. Sve o tom velikom planu im je navodno ispričao zapadni diplomata koji im je, kako navode, i ranije davao informacije koje su se „ispostavile kao tačne”. Problem je, međutim, što ni te ranije informacije nisu bile tačne, a pisanje Srpskog telegrafa o ovom „planu" demantuju i u Ambasadi SAD.

Nakon što je portal Fake News tragač u nedelju objavio tekst „Ne, Željko Cvijanović nije bio novinar za uzor”, Srpski telegraf je u današnjem izdanju napisao da „KRIK vređa mrtvog Cvijanovića”. KRIK, međutim, ne stoji iza ovog portala.

Gotovo da ne mogu da se dese bilo kakvi građanski protesti u Srbiji ili regionu, a da domaći tabloidi za njih ne optuže američkog milijardera Džordža Soroša. Tako su ga i ovaj put okrivili da stoji iza masovnih antikorupcijskih protesta koji se ovih dana odvijaju u Rumuniji. U nedostatku bilo kakvih dokaza kojima bi te tvrdnje potkrepio, Informer je citirao profesorku Lučijanu Giku sa Fakulteta političkih nauka u Bukureštu. Gika za Raskrikavanje, međutim, navodi da ovu izjavu nikad nije dala i razmatra mogućnost žalbe Savetu za štampu.

Iako politička pozadina ubistva premijera Zorana Đinđića ni posle 15 godina nije rasvetljena, Srpski telegraf „ekskluzivno” objavljuje da je Đinđić zapravo ubijen zbog svoje strategije za Kosovo. U tvrdnjama se pozivaju na Đinđićeve beleške iz 2002. godine za koje navode da su „skrivane 16 godina”. Međutim, nije reč ni o kakvom tajnom niti ekskluzivnom dokumentu – iz Arhiva Srbije za Raskrikavanje potvrđuju da je on „odavno poznat javnosti” i da je deo kataloga koji je pratio veliku izložbu zaostavštine Zorana Đinđića 2009. godine. Ovaj dokument, o kome su mediji pisali u više navrata tokom godina, može se naći i na internetu.