Kada je ova beogradska privatna firma pokušala da naplati dug od gradskog preduzeća, rečeno im je da je to nemoguće - zamenik gradonačelnika Goran Vesić odlučio je da javna preduzeća mogu plaćati samo najurgentnije stvari.

U obaveštenju od 23. marta, koje je potpisao Vesić, Grad Beograd naložio je svojim preduzećima: „Sva plaćanja i obaveze prema državi, prema dobavljačima goriva, kao i plaćanje i nabavke svih dobara i usluga koje nisu na prioritetu prvog reda, odlažu se do daljneg“.

U ovom dokumentu, u koji je KRIK imao uvid, navodi se i da „sva finansijska sredstva sa računa (gradska javna) preduzeća mogu da troše samo za plaćanje najosnovnijih i najurgentnijih stavki za funkcionisanje“.

Ovaj dokument novinarima KRIK-a prosledila je beogradska privatna firma koja kaže da oni posle ovakve odluke, mogu samo da stave „katanac na vrata“.

„Plaćanja o kojima ovde pričamo su za usluge koje smo odradili pre 45 i 60 dana“, kažu oni, uz molbu da ostanu anonimni.



Paradoksa radi, Ministarstvo privrede uputilo je juče apel svim privatnim kompanijama da „kroz solidarnost zajednički prebrodimo period smanjene privredne aktivnosti“.

U tom apelu se privatnici praktično mole da ne naplaćuju dugovanja jedni drugima.

„Ukoliko veliki broj privrednih subjekata bude blokiran, onemogućen da nastavi sa radom u toku ili nakon vanrednog stanja, put oporavka za celu privredu, a pogotovo velike sisteme, biće znatno duži i teži“, kaže se u apelu.

Vesić nije odgovorio na pitanja kako određuje koja su prioritetna plaćanja, a koja su mu novinari KRIK-a uputili mejlom i preko njegove portparolke. Novinari su kontaktirali još nekoliko javnih preduzeća.

Do objavljivanja ovog teksta, odgovor je stigao samo od izvršnog direktora JVP Beogradvode Vladimira Batalovića koji je potvrdio da će ovo preduzeće kasniti sa isplatama.

„Zbog trenutne situacije dešava se da nismo u mogućnosti da izmirimo sve na vreme, ali ćemo to svakako učiniti u nakraćem mogućem roku čim se steknu uslovi za to“, rekao je Batalović za KRIK.

Dok većina nadležnih ćuti, sagovornici KRIK-a, stručnjaci iz oblasti prava i ekonomije, kažu da ovakva odluka Grada Beograda može imati jako loše posledice na privredu.

Ekonomista Goran Radosavljević kaže da će neplaćanje dobavljačima izazvati lančanu reakciju.

„Privrednici će isplatiti martovske plate i tu će da se završe. U tom trenutku oni će prestati da plaćaju svoje dobavljače, a onda ti dobavljače svoje i tako redom. Ukoliko i država prestane da plaća stvoriće se opšta nelikvidnost i svi će da propadnu mnogo brže nego što su očekivali“.

Radosavljević kaže da je do svega ovoga dovelo nepostojanje ekonomske politike kako prebroditi krizu koja je nastala zbog novog virusa korona.

„To nas sve dovodi do toga da se svako snalazi kako može“.

Jelena Jerinić sa Pravnog fakulteta Univerziteta Union kaže za KRIK da nije čula da postoji akt Vlade kojim se vrši prioritetizacija sredstava iz budžeta.

„To obaveštenje (Grada Beograda) ne može da bude opravdanje za neplaćanje potraživanja. Ta preduzeća i dalje imaju pravo da zahtevaju potraživanja“.

Vanredni profesor Instituta za uporedno pravo Mario Reljanović ovakvu situaciju za KRIK opisuje kao „cirkus“.

„Predsednik je najavio neki paket mera (za pomoć privredi), ali ne samo što ne znamo kakav je i kako će on pomoći, nego vam (ovom odlukom grada) i odmažemo“, kaže Reljanović.