Srbija je pala za dva mesta na globalnoj listi sloboda i demokratije međunarodne organizacije Fridom Haus tokom 2020. godine u odnosu na godinu pre toga, te je i ovog puta ocenjena kao „delimično slobodna zemlja“. Takvi su i mediji u Srbiji, koji su se i u prethodnom periodu, prema oceni ove organizacije, suočavali sa pritiscima i političkom kontrolom, a novinari sa fizičkim napadima i kampanjama. Jedan od ključnih događaja u godini za nama, zahvaljujući kome je između ostalog Srbija i „pala“ za dva mesta, bili su prošlogodišnji protesti zbog najava ponovnog policijskog časa, kada se policija preteranom upotrebom sile - pendrecima i suzavcem - obračunavala sa demonstrantima, posmatračima i novinarima.
Iz
Fridom Hausa podsećaju da je najmanje desetoro novinara bilo napadnuto od strane policije, ali i demonstranata, tokom julskih protesta prošle godine.
Osim ovih incidenata, prethodnu godinu je, prema njihovoj oceni, obeležila i kriza usled koronavirusa kada je vlast pokušala da ograniči protok informacija
tako da samo krizni štab može da iznosi podatke o zaraženima, umrlima i situaciji u bolnicama.
U izveštaju se posebno ističe i uticaj koji na medije ima država, ali i najveća vladajuća partija.
„SNS je proširio svoj uticaj na medije što kroz državne kompanije, što kroz niz privatnih medija koji zavise od finansija iz države, a taj uticaj je iskoristio da ojača političku poziciju i diskredituje rivale, smanjujući konkurentnost opozicionih stranaka.(...) Mnoge privatne medije „drže“ oni koji podržavaju SNS. Neki privatni mediji sa nacionalnom frekvencijom i popularni tabloidi redovno učestvuju u prljavim kampanjama protiv političara iz opozicije i drugih koji se percepiraju kao protivnici vlade“, kaže se u izveštaju ove organizacije.
Mnoge druge stvari su ostale uglavnom nepromenjene u odnosu na prošlogodišnji izveštaj, poput netransparentnosti medijskog vlasništva, ali i pritisaka od strane političara ili vlasnika koji su povezani s političarima. Novinarima se i dalje preti tužbama, krivičnim prijavama i slično, a sve to dovodi i do autocenzure. Ipak, tu se lista pritisaka ne završava:
„Novinari su se suočavali sa fizičkim napadima, prljavim kampanjama, poreskim inspekcijama i drugim vrstama pritiska“, navode i podsećaju na podatke NUNS-a prema kojima je tokom prvih osam meseci 2020. godine zabeleženo 28 fizičkih napada i 33 slučajeva zastrašivanja novinara.
Podseća se i da su se 2020. godine u zemlji održali parlamentarni izbori, a tokom kampanje se mediji nisu „proslavili“, jer su uglavnom, prema oceni Fridom Hausa, bili pristrasni.
U izveštaju se spominje i nedostatak nezavisnosti Regulatornog tela za elektronske medije, a navodi se i da je Rusija optuživana za pokušaje da utiče na politiku u Srbiji kroz državne medije i niz malih proruskih stranaka, novinskih redakcija i civilnih udruženja u Srbiji.
Ni u ostalim segmentima Srbija ne stoji bolje, pa su tako kao ogromni problemi u izveštaju identifikovani i politički pritisci na pravosuđe, odsustvo borbe protiv korupcije, kao i povezanost vlasti i kriminala.
O svemu tome čitajte detaljnije na sajtu KRIK-a. 
