Analizom je obuhvaćen period od 24. februara do 25. jula ove godine tokom koga su fektčekeri „obradili“ 1.396 medijskih tekstova i objava na društvenim mrežama, a u njima su pronašli 1.573 netačnih i manipulativnih tvrdnji - u najvećem broju slučajeva proruskih.

One se, kako se navodi u izveštaju, svode na nekoliko centralnih narativa - na pravdanje invazije optuživanjem Ukrajine za nacizam, biološko i hemijsko oružje, planirane napade na Rusiju, potom na pravdanje invazije optuživanjem Zapada. Koristi se i manipulativna terminologija poput „specijalna operacija“, glorifikuju se Rusija i Putin a diskredituje Zelenski, i negiraju se ruski zločini i za njih se optužuje Ukrajina.

„Osim što negira invaziju tvrdnjama da je reč o „specijalnoj vojnoj operaciji“, „oslobađanju Ukrajine od nacizma“, „kontraofanzivi“ ili „sprečavanju pokolja na istoku Ukrajine“ – Rusija negira i posledice njene invazije na Ukrajinu. U prilog tom propagandnom narativu širila se dezinformacija da nema civilnih žrtava rata u Ukrajini. Taj generalni dezinformacijski narativ preslikan je i na pojedine gradove koje je Rusija napala“, ističe se u izveštaju i navode primeri događaja u Buči i Marijupolju za koje ruska strana tvrdi da su inscenirani.

Kada je reč o proukrajinskim dezinformacijama, uglavnom su se ticale predstavljanja herojstva ukrajinske vojske i hrabrosti civila. Ovakve dezinformacije, kako se ističe u izveštaju, najčešće su dolazile s naloga na društvenim mrežama, a u nekim slučajevima prenosile su ih i ukrajinske institucije na mrežama.

„Najznačajniji primer ovakvog tipa dezinformacija jeste neutemeljeni narativ o ukrajinskom vojnom pilotu koji je oborio više ruskih aviona u borbi na nebu. Na mrežama je nazvan Duhom Kijeva, ali njegovo postojanje, kao ni njegova navodna postignuća, nikada nisu ni dokazani ni opovrgnuti“, navodi se.

Regionalni fektčekeri uočili su da su upravo mediji u Srbiji najveći izvor dezinformacija.

„Podaci govore da su upravo mediji iz Srbije najčešći izvori dezinformacija za čitav region, a među njima dominiraju tabloidi koji su, bez izuzetka, politički naklonjeni trenutnim vlastima“, ističe se u izveštaju.

U analiziranom uzorku prednjače Sputnik, Informer, Večernje novosti, Alo, Srbija Danas, srbin.info, Republika (portal Srpskog telegrafa) i drugi. U Crnoj Gori istakao se portal in4s.net, u BiH portali Vijesti Srpske i Logicno.

Na društvenim mrežama najveći broj dezinformacija (više od 200) uočen je na Fejsbuku, slede Tviter i Jutjub, a u manjoj meri su u uzorku bili zastupljeni kanali poput VKontakte, Telegram, Viber i slično.

Analizu su izradili novinari fektčeking portala u regionu: Raskrinkavanje.ba, Raskrinkavanje.me, Raskrikavanje.rs, Fakenews.rs i Faktograf.hr.

Ceo izveštaj možete naći ovde.