Rat u Ukrajini je obeležio 2022. godinu, te su najčitaniji tekstovi prošle godine na našem sajtu bili upravo u vezi sa dezinformacijama o sukobu. Raskrikavanje je pisalo i o dezinformacijama u vezi sa vakcinama, majmunskim boginjama, LGBT populacijom, kao i temama o kojima se diskutovalo u javnosti. Primer je Informerov intervju sa osuđenim silovateljem, koji je doveo do protesta ispred redakcije ovog tabloida, a analiza u kojoj je Raskrikavanje ukazalo na njegove „manjkavosti” je privukla pažnju čitalaca. U nastavku se nalazi lista najčitanijih tekstova u prošloj godini.

Tabloid Informer, osim po širenju prorežimske propagande, poznat je i kao veoma naklonjen Rusiji i ruskom predsedniku, što ni urednik Dragan J. Vučićević ne osporava. Ipak, zasmetalo im je što su se našli u bazi EUvsDisinfo, bazi medija u čijim tekstovima o Rusiji su uočene razne manipulacije i dezinformacije. Tačnije, tvrde da je baza napravljena skoro da bi beležila manipulacije u vezi sa ratom u Ukrajini, ali da su tu popisani tekstovi Informera još iz 2019. godine koji nemaju nikakve veze sa Ukrajinom te da EU pokušava da ih „satanizuje”. Ipak, to nije tačno - baza postoji od 2015. godine i u njoj su od tada zabeležene brojne manipulacije, između ostalih, Informera, Pinka, Večernjih novosti, Kurira, B92, Sputnika i drugih medija.

Raskrikavanje je analiziralo više od 4.000 tekstova o ratu u Ukrajini koji su od početka februara do kraja jula objavljeni u Večernjim novostima, Informeru, Srpskom telegrafu, Blicu i listu Danas. Od tog broja, oko 1.600 tekstova (40 odsto) ocenjeno je kao pristrasno prema nekom od aktera - Rusiji, Ukrajini ili Zapadu. U tom uzorku dominiraju tekstovi koji su pozitivno intonirani ka Rusiji i negativno intonirani ka Zapadu.

Informerov intervju sa višestrukim silovateljem Igorom Miloševićem doveo je do velikog protesta i osude javnosti. Da bi ga odbranio, urednik Informera Dragan J. Vučićević je kao argument izneo činjenicu da intervjue sa silovateljima imaju i druge medijske kuće, pa navodi primer BBC-ja tj. njihovog dokumentarca iz 2015. godine u kome govori i silovatelj iz Indije. Raskrikavanje je, tragom tog argumenta, izdvojilo nekoliko suštinskih razlika između ova dva intervjua koje jedan čine uspelim i opravdanim, a drugi loše izvedenim i potencijalno veoma štetnim. U analizi su nam pomogle novinarka nedeljnika Vreme i autorka Smernica za medijsko izveštavanje o nasilju nad ženama Jovana Gligorijević, i članica Komisije za žalbe Saveta za štampu Tamara Skrozza.

Šest dnevnih listova - Informer, Srpski telegraf, Kurir, Alo, Večernje novosti i Objektiv su u 2021. na svojim naslovnim stranicama objavili ukupno 987 lažnih, neutemeljenih i manipulativnih vesti, pokazala je analiza Raskrikavanja. Istovremeno, izdavači ovih tabloida su u prošloj godini iz budžeta dobili gotovo milion evra.