Više provladnih medija je „ekskluzivno“ objavilo da najnoviji izveštaj OEBS-ove Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) pokazuje da su izbori u Srbiji bili regularni, te da je „stavljena tačka na malverzacije opozicije“, koja je ukazivala na neregularnosti nedavno održanih parlamentarnih izbora. Isto tumačenje ima i vlast kao i premijerka Ana Brnabić. Uprkos ovakvim tvrdnjama provladinih medija, OEBS-ova posmatračka misija je u izveštaju konstatovala da je na parlamentarnim izborima u Srbiji itekako bilo neregularnosti - uočili su kupovinu glasova, fotografisanje izbornih listića, nelegalne uticaje na birače. Kažu i da je kampanjom dominirao Aleksandar Vučić koji nije bio kandidat ni za jednu funkciju.

Evropska komisija je objavila izveštaj o napretku Srbije u kome se najčešće može pročitati da je Srbija u prethodnoj godini ostvarila „ograničeni napredak“ u ključnim oblastima: borbi protiv korupcije, organizovanog kriminala, slobodi izražavanja, reformi javne uprave, ili „izvestan napredak“ u oblastima poput pravosuđa. Iako je ovaj izveštaj generalno povoljniji nego što su to bili neki raniji o Srbiji, i dalje praktično da nema oblasti u kojoj nisu iznete kritike na račun onoga što još uvek nije i tek treba da se uradi. Ipak, neki mediji, poput Tanjuga ili Euraktiva, objavili su u jučerašnjim tekstovima da je EK „konstatovala napredak“, ali bez pomena o nizu zamerki.

U pogledu političkih i građanskih sloboda, uključujući i slobodu medija, Srbija nastavlja da pada na listi međunarodne organizacije Fridom Haus. U najnovijem izveštaju za 2022. godinu, Srbija ima nešto nižu ocenu nego godinu pre toga, ali je i dalje u grupi „delimično slobodnih zemalja”, u istom rangu sa Meksikom ili Liberijom. Glavni krivac, prema izveštaju, za narušavanje političkih i građanskih sloboda je vlast Srpske napredne stranke. Što se slobode medija tiče, prošle godine su, kako se navodi, na njih uticali i REM sa dodelom frekvencija provladinim medijima, država koja sve manje odgovara na novinarske upite, tabloidne kampanje protiv „nepodobnih”, pretnje tužbama, omalovažavanje medija od strane predstavnika vladajuće stranke i vlasti, kao i fizički i drugi napadi na novinare. Osim problema u medijima, Fridom Haus podseća i na političke i koruptivne afere u koje su bili umešani funkcioneri poput Nenada Popovića, Zlatibora Lončara, Siniše Malog, o kojima je pisao KRIK.

Osuđujuća presuda protiv KRIK-a po tužbi Bratislava Gašića, tužba bivše državne sekretarke MUP-a Dijane Hrkalović, optužbe i uvrede na račun urednika KRIK-a Stevana Dojčinovića neki su od primera narušavanja slobode medija koji su se našli u izveštaju Evropskog centra za slobodu medija i štampe za 2022. godinu. U Srbiji je tokom prošle godine zabeležen 41 slučaj kršenja slobode medija koji je uključivao napade na ukupno 60 novinara ili medija u Srbiji.

U najnovijem izveštaju američke nevladine organizacije Fridom haus „Zemlje u tranziciji”, Srbija je ove godine najviše u regionu nazadovala u oblasti sprovođenja demokratskih reformi. Po njihovoj oceni, treću godinu zaredom nalazimo se u redu hibridnih, a ne demokratskih režima što praktično znači da je vlast u Srbiji zasnovana na autoritarizmu. U delu izveštaja o medijima Fridom haus podseća i na prošlogodišnju kampanju vlasti protiv KRIK-a optužujući novinare da sarađuju sa Veljkom Belivukom, optuženim između ostalog za brutalna ubistva i otmice.