Pre dva dana je u Evropskom parlamentu usvojena tzv. anti-SLAPP direktiva, uputstvo za države članice u borbi protiv SLAPP tužbi - onih čiji cilj nije zadovoljenje pravde, već ućutkivanje medija, aktivista i svih koji istražuju ili kritikuju rad moćnika. Direktiva će, između ostalog, omogućiti sudijama u zemaljama EU da odmah odbace SLAPP tužbu, i pre pokretanja sudskog postupka, kao i da dosude odštetu žrtvama ovakvih postupaka. Direktiva se neće primenjivati u Srbiji, ali jeste važan korak - reč je o krovnom dokumentu koji će zakonski regulisati rastući problem ovakvih tužbi u Evropi i može poslužiti kao vodič za nacionalne inicijative. Uroš Jovanović iz Građanskih inicijativa kaže da nekoliko nevladinih i medijskih organizacija u Srbiji radi na formiranju mreže kroz koju će zagovarati promene domaćeg zakonodavstva, budući da je Srbija na 10. mestu u Evropi po broju ovih tužbi.

Osuđujuća presuda protiv KRIK-a po tužbi Bratislava Gašića, tužba bivše državne sekretarke MUP-a Dijane Hrkalović, optužbe i uvrede na račun urednika KRIK-a Stevana Dojčinovića neki su od primera narušavanja slobode medija koji su se našli u izveštaju Evropskog centra za slobodu medija i štampe za 2022. godinu. U Srbiji je tokom prošle godine zabeležen 41 slučaj kršenja slobode medija koji je uključivao napade na ukupno 60 novinara ili medija u Srbiji.

U najnovijem izveštaju organizacije Fridom Haus o stanju sloboda u svetu 2021. godine, u delu o medijima Srbija je ocenjena kao zemlja u kojoj su novinari sve više pod pritiscima tokom vlasti Srpske napredne stranke. Izdvojen je slučaj KRIK-a koji je prošle godine bio meta pretnji i tabloidnih kampanja koje su počele nakon što su novinari ove redakcije tražili od Aleksandra Vučića da objasni veze vlasti i kriminalnog klana Veljka Belivuka.

U najnovijem izveštaju o stanju medija u Srbiji, međunarodna organizacija Human Rights Watch (HRW) podsetila je na napade na KRIK prošlog marta, kada su provladini tabloidi i poslanici SNS-a povezivali KRIK sa kriminalnim klanom Veljka Belivuka. „Klevete protiv KRIK-a dovele su njihove novinare u opasnost“, ističe HRW. U izveštaju zaključuju da se novinari u Srbiji i dalje suočavaju sa pretnjama, a da nadležni na to slabo reaguju.

NUNS je tokom protekle godine zabeležio porast napada na novinare, rečeno je danas na predstavljanju izveštaja o stanju slobode medija i bezbednosti novinara u Srbiji, u kome se, između ostalog, podseća i na nekoliko napada na redakciju KRIK-a.