Srbiju ponovo očekuju vanredni parlamentarni izbori 17. decembra, a u trku se, osim političara, uključuju i mediji koje već preplavljuju tekstovi o političarima opozicije kao alkoholičarima, lopovima, licemerima i večitim studentima. Tako je i portal Srbija Danas objavio tekst „Dosije Đilas“ gde lidera Stranke slobode i pravde nazivaju nemoralnim i bahatim, Kurir piše da „Đilasu treba verovati samo kad uzima“, a Informer celu opozicionu koaliciju okupljenu oko Stranke slobode i pravde zove „alkos koalicijom“. Sa druge strane, o Vučiću, očekivano, samo najlepše.

Ni ovaj 11. jul, godišnjica genocida u Srebrenici, nije prošao bez upinjanja dela javnosti u Srbiji da ga negira i relativizuje. Prorežimski tabloidi su pokušavali da „dokažu“ da se tu ne radi o genocidu već eventualno o „zločinu“ pa čak i „mitu“. U relativizaciji su se istakli i RTS i Politika - javni servis je genocid u kome su srpske snage pobile više od 8.000 Bošnjaka nazvao „srebreničkim dešavanjima“, a Politika je vest o obeležavanju bošnjačkog „stradanja“ iskoristila da podseti kako je u Potočarima umalo stradao i Aleksandar Vučić. „Jedva je izvukao živu glavu“, piše Politika podsećajući na to kada su Vučića 2015. pogodili kamenom i polomili mu naočare. „Na njegovu spremnost da se pokloni srebreničkim žrtvama odgovoreno je pokušajem njegovog ubistva“.

Posle više od mesec dana i šest održanih protesta „Protiv nasilja”, prorežimski mediji juče su kao ekskluzivno otkriće objavili da proteste organizuje opozicija, pokušavajući manipulativno da dokažu time da protesti nisu legitimni jer su „politički” a ne „građanski”. Ova informacija, međutim, nije nova niti je ikad bila tajna - deo opozicije je odmah nakon dva masovna ubistva početkom maja pozvao građane da izađu na proteste, saopštivši zahteve i rute kretanja, što se nastavilo i tokom narednih nedelja.

Od dolaska Srpske napredne stranke na vlast, gotovo da nije bilo godine bez protesta. Oni postaju sve masovniji od rušenja u Savamali 2016. godine, a nakon njih su se desili i „Protesti protiv diktature“, „1 od 5 miliona“, potom demonstracije protiv kovid mera 2020. kada je policija tukla građane, a onda i okupljanja ekoloških aktivista protiv Rio Tinta koji su blokirali i saobraćajnice. Ovih nedelja smo u novom, po nekim procenama i najmasovnijem talasu protesta dosad, „Protiv nasilja“. Raskrikavanje više od pet godina prati kako mediji izveštavaju o svim ovim događajima pa smo izdvojili osam najčešćih medijskih manipulacija koje treba imati na umu.

Informer, Alo i Objektiv su se ražestili što je Nova.rs objavila da zahtev Prištine za članstvo nije prošao u Savetu Evrope, a nigde nije navela da je za to zaslužna „mudra politika“ i „patriotska diplomatija“ Aleksandra Vučića. Sudeći po tome što su sva tri portala navela svoje redakcije kao izvor, a i tekstovi im se donekle razlikuju, izgleda kao da su tri različita novinara dobila istu ideju da iskritikuju Novu što nije nahvalila Vučića i to uz pojedine identične rečenične konstrukcije. Iz Informera za Raskrikavanje navode da su oni prvi objavili tekst i da su Alo i Objektiv tim tekstom samo bili „inspirisani“, ali da ih nisu propisno naveli kao izvor.