U samom finišu apelacionog suđenja za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, danas je u sudnicu doneta kartonska kutija sa trakama i kompakt diskovima na kojima se, prema navodima optužnice, nalaze izveštaji sa baznih stanica mobilne telefonije iz 1999. godine. Ovi izveštaji su ključni dokaz tužilaštva jer sadrže podatke o učestaloj telekomunikaciji okrivljenih neposredno u vreme pre i posle ubistva i aktivnosti njihovih mobilnih telefona koji su „locirani“ u blizini mesta likvidacije. Kutija je na zahtev odbrane danas otvorena i trake su prebrojane, ali su advokati okrivljenih nastavili da osporavaju njihovu autentičnost i poreklo i naveli da će tražiti da se izbace iz dokaza. Sudija je odgovorila da je taj zahtev već odbijen i zatvorila dokazni postupak. Za sutra je zakazano iznošenje završnih reči, što je poslednja faza pred donošenje presude.

Britanska vlada je najavila da će ukrajinskoj vojsci poslati municiju koja sadrži osiromašeni uranijum. Iako je reč o konvencionalnoj municiji, Putin je netačno naveo da Zapad koristi „nuklearne komponente“ i upozorio da će vratiti istom merom. Obe strane su započele rat saopštenjima, a Informer je odabrao stranu koja im se više dopada - rusku - i čitav slučaj ispratio manipulativnim naslovom „Britanci će izazvati NUKLEARNI RAT“.

Drugi osnovni sud u Beogradu juče je advokata Svetislava Bojića - koji zastupa Predraga Koluviju u slučaju „Jovanjica“ - oslobodio optužbi da je pretio novinarki Jeleni Zorić, potvrdili su za Raskrikavanje advokati u ovom postupku. Njemu se sudilo jer je novinarki, koja je izveštavala sa suđenja Koluviji, rekao da se njegov klijent „moli za nju“ i da „pazi kako izveštava“, ali je sud odlučio da ove izjave ne predstavljaju pretnju. Presuda je nepravosnažna i na nju se tužilaštvo može žaliti. Jelena Zorić za Raskrikavanje navodi da je „nažalost, očekivala baš ovakav ishod“.

Bivši predsednik opštine Grocka, Dragoljub Simonović, osuđen je danas na pet godina zatvora pred Drugim osnovnim sudom u Beogradu za podstrekivanje na paljenje kuće novinara Milana Jovanovića. Vladimir Mihailović je osuđen na četiri godine, Igor Novaković na tri i po, a Aleksandar Marinković je kao direktan počinilac ovog zločina osuđen na četiri i po godine zatvora. Na ovu presudu, donetu u ponovljenom postupku, osuđeni imaju pravo žalbe.

Ukupno 17 godina zatvora dobili su bivši predsednik Opštine Grocka Dragoljub Simonović i još trojica zbog paljenja kuće novinara Milana Jovanovića, čime je okončano prvostepeno suđenje četiri godine nakon tog događaja. U obrazloženju presude kojom je Simonović dobio pet godina zatvora, sudija Luka Pantelić je istakao da je on kao tadašnji funkcioner bio dužan da trpi kritike na račun svog rada i primetio da Simonović tokom postupka „nije pokazao empatiju prema Jovanoviću”. Milan Jovanović je novinarima nakon izricanja presude rekao da je danas dobijena bitka za slobodu medija, ali ne i rat. Konačnu reč daće Apelacioni sud kome će se žaliti advokati odbrane.

Međunarodne organizacije posvećene zaštiti slobode medija i novinara u regionu i Evropi, pozvale su Apelacioni sud u Beogradu da potvrdi osuđujuću presudu za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije. Presuda četvorici bivših radnika DB-a, kako navode, biće najznačajnija za slobodu medija i novinarstva u novoj istoriji Srbije - njome će najzad biti razbijen začarani krug nekažnjivosti za ubistava novinara.

Nakon što je na portalu Raskrikavanje u sredu 15. marta objavljen tekst „Današnje ekskluzive tabloida: Niti su njihove niti su ekskluzive“, iz Adria Media Grupe (izdavač Kurira) na našu adresu stigao je odgovor na taj tekst, koji prenosimo u celosti i bez izmena.

„EKSKLUZIVNO - Dokumenti nemačkih stručnjaka prvi put u javnosti“, piše na današnjoj naslovnoj strani tabloid Kurir, najavljujući time tekst o izveštaju veštaka iz Vizbadena o ubistvu Zorana Đinđića. Ko je danas kupio ovaj tabloid da bi pročitao ovaj izveštaj, uzalud je potrošio 50 dinara jer je mogao da ga pročita i besplatno - nalazi se na sajtu Peščanika već godinama. Sličan metod obmane čitalaca ima i Srpski telegraf na čijoj današnjoj naslovnoj strani se najavljuje svedočenje Milorada Ulemeka Legije o ubistvu Ćuruvije koje se „krilo godinama“ i koje je na sajtu najavljeno pretencioznim rečima „Otkrivamo“. „Otkrivanje“ je u ovom slučaju značilo obično guglanje, budući da je Legijin iskaz o kome je reč pre nedelju dana objavio portal Verana Matića, javniservis.net.

U pogledu političkih i građanskih sloboda, uključujući i slobodu medija, Srbija nastavlja da pada na listi međunarodne organizacije Fridom Haus. U najnovijem izveštaju za 2022. godinu, Srbija ima nešto nižu ocenu nego godinu pre toga, ali je i dalje u grupi „delimično slobodnih zemalja”, u istom rangu sa Meksikom ili Liberijom. Glavni krivac, prema izveštaju, za narušavanje političkih i građanskih sloboda je vlast Srpske napredne stranke. Što se slobode medija tiče, prošle godine su, kako se navodi, na njih uticali i REM sa dodelom frekvencija provladinim medijima, država koja sve manje odgovara na novinarske upite, tabloidne kampanje protiv „nepodobnih”, pretnje tužbama, omalovažavanje medija od strane predstavnika vladajuće stranke i vlasti, kao i fizički i drugi napadi na novinare. Osim problema u medijima, Fridom Haus podseća i na političke i koruptivne afere u koje su bili umešani funkcioneri poput Nenada Popovića, Zlatibora Lončara, Siniše Malog, o kojima je pisao KRIK.