Vest objavljena na naslovnoj strani Srpskog telegrafa u ponedeljak - da Tramp formira paralelnu EU i poziva Srbiju da se priključi - bila je „otkriće“ i za samu Ambasadu SAD u Srbiji. Kako kažu, diplomatski izvori Srpskog telegrafa „egzistiraju u paralelnom univerzumu“.

Naslovnice srpskih tabloida često krasi slika ruskog predsednika Vladimira Putina koji po pravilu obećava da će štititi Srbiju i da neće dozvoliti da Kosovo postane nezavisna država. U sličnom maniru Informer danas tumači i reči ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova koji je na oproštajnom prijemu srpskom ambasadoru u Moskvi poručio da veruje da će na Kosovu pobediti pravda. Umesto takve umerene izjave, na naslovnici Informera pojavio se naslov: Sergej Lavrov optimista, Srbi i Rusi će zajedno pobediti na Kosovu.

U gotovo svim dnevnim novinama danas našao se sličan tekst o poslovnim rezultatima firme Knez petrol. Dok su hvalospevi o toj domaćoj firmi u Kuriru i Informeru označeni kao promo tekst, u Srpskom telegrafu, Alo-u, Večernjim novostima predstavljani su kao vesti o poslovnim rezultatima na srpskom tržištu derivata.

Poverenik za informacije od javnog značaja naložio je državnom preduzeću Telekom Srbija da dostavi KRIK-u Glavni ugovor o kupovini kablovskog operatera „Kopernikus technology“.

Dan odluke koji će „razrešiti kosovski čvor“, prema pisanju Srpskog telegrafa je, ni manje ni više, nego 25. avgust 2020. godine. Ovo je navodno rok koji je Donald Tramp zacrtao, jer će mu značiti da podelom Kosova ostvari „veliku spoljnopolitičku pobedu“ pred predsedničke izbore u novembru te godine na kojima će se boriti za još jedan mandat. Navodno je poručio i da će ubrzo posle 25. avgusta, a pre tih izbora, doći u Srbiju. Ovu vest je preneo i Tanjug, a nakon njega i brojni drugi mediji. Iz Ambasade SAD u Srbiji demantuju ove tvrdnje i navode da niti ima roka za rešenje kosovskog pitanja, niti im je poznato da postoji plan da američki predsednik tada dođe.

Agencija Tanjug je, pozivajući se na tekst britanskog tabloida The Sun, napisala da je u Velikoj Britaniji svaki deseti zatvorenik Albanac. Slučajno ili namerno, međutim, propustili su da naglase da je reč o stranim zatvorenicima, a ne o generalnoj zatvorskoj populaciji. Bez ikakve provere vest su masovno preneli domaći mediji, među kojima i Politika i pokrajinski javni servis, Radio-televizija Vojvodine. „Ovakva laž može izazvati isključivo jačanje predrasuda i stereotipa prema Albancima“, navode iz Inicijative mladih za ljudska prava.

Svi koji su juče ujutru gledali televiziju Pink mogli su uživo da prisustvuju čitanju dokumenata sa oznakom državne tajne. Stručna javnost se ne seća da se to ikada ranije dogodilo - da predsednik države, uživo, na televiziji sa nacionalnom frekvencijom iznosi navodne dokaze o tome da je prisluškivan dok je bio u opoziciji, a da u krupnom planu sa malih ekrana „vrište“ dokumenta označena kao „državna tajna“. Posle tog jutarnjeg nastupa predsednika Vučića otvorila su se brojna pitanja - da li je predsednik počinio neko krivično delo, da li je prethodno skinuo oznaku tajnosti sa dokumenata i koliko su štete njegove izjave nanele institucijama koje se bave bezbednošću. Sva ova pitanja, ali i odgovori na njih izostali su danas u gotovo svim dnevnim novinama.

Tek što je prestala priča o navodnom „pečenju“ koje su kao zakusku imali učesnici sastanka vlasti i opozicije na Fakultetu političkih nauka, usledile su nove „informacije“ tabloida. Ovaj put da Đilas želi da zabrani Vučiću da učestvuje u izbornoj kampanji naredne godine. Milan Antonijević iz Fonda za otvoreno društvo za Raskrikavanje kaže da to nije tačno, te da se na sastanku razgovaralo o problemu funkcionerske kampanje.

Provladin tabloid Informer optužio je u jučerašnjem broju Ministarstvo kulture i informisanja da sa 7,5 miliona dinara finansira nekoliko kritički orijentisanih medija iako oni „vode kampanju protiv Vlade Srbije i predsednika Aleksandra Vučića“. Ne navode međutim da je tih 7,4 miliona tek 2,7 procenata od ukupno dodeljenih sredstava na medijskom konkursu ministarstva. Informer ne piše ni da su najveći dobitnici na tim konkursima zapravo firme u vlasništvu Radoice Milosavljevića, kao i da su novac dobile i firme članova porodice Bratislava Gašića.