Deo srpske opozicije u Strazburu zatražio je individualne sankcije za nekoliko pojedinaca iz državnog vrha, uključujući i Aleksandra Vučića. Provladini tabloidi to preveli kao udar na državu, odnosno kao zahtev da se sankcije uvedu Srbiji. Time su Vučića praktično izjednačili sa institucijama. Ali šta je zapravo traženo, kako funkcionišu sankcije EU i zašto se uopšte sankcionišu pojedinci?

U Nedelji Ponosa, ali i u danima koji su joj prethodili uočili smo različite medijske manipulacije o LGBT populaciji. Neki od narativa bili su novi poput onih da je održan „blokaderski gej prajd”, pa do onih starih da su u pitanju „najgori satanisti”. U ovome se posebno, kao i godinama unazad, ističu Večernje novosti. Posebno su im zasmetali transparenti podrške Ukrajini, koje su okarakterisali kao „poruku protiv Rusije” potpuno zanemarujući da je u toj zemlji LGBT pokret proglašen ekstremističkim. U nastavku teksta donosimo nekoliko primera medijskih manipulacija i iznošenja netačnih tvrdnji o pripadnicima LGBT populacije.

Nedavno gostovanje novinarke Forbsa, Petrice Đaković, na televiziji N1 povodom novih ekonomskih mera koje je Aleksandar Vučić najavio, Informer je iskoristio da optuži novinare United Group-e da su „započeli prljavu kampanju protiv seta ekonomskih mera i javno se svrstali na stranu pohlepnih trgovaca i bankara”. Đaković je zapravo u pomenutom gostovanju samo objašnjavala šta su trgovačke marže i komentarisala najavljene mre poput ograničavanja marži na 20 odsto u 24 trgovinska lanca. Rekla je i da ovo smatra populističkim potezom, te da će po isteku ekonomskih mera trgovci nastojati da nadoknade gubitak. Ništa od ovoga Informer u svom tekstu nije ni preneo.

Mreža istraživačkih novinara OCCRP i KRIK otkrili su da se novi generalni direktor Junajted Grupe, Sten Miler, dogovarao sa direktorom državnog Telekoma, Vladimirom Lučićem o smeni Aleksandre Subotić . Ona je dugogodišnja direktorka Junajted Media-e, kompanije pod čijim okriljem radi nekoliko kritičkih medija, među kojima je i televizija N1. Kako se čuje u audio zapisu razgovora koji su OCCRP i KRIK objavili danas, Lučić je Mileru rekao da je smenu Subotić lično tražio predsednik Srbije, Aleksandar Vučić. Niz provladnih tabloida je, međutim, stalo u Vučićevu odbranu, navodeći da je OCCRP demantovao tvrdnje N1 i Nove i da Vučić „nije zahtevao otkaze”. Za ove optužbe im je poslužila rečenica iz teksta OCCRP-a u kojoj se navodi da novinari nisu pronašli dokaze „da je Vučić naložio Lučiću ili bilo kome drugom da nametne promene na N1”. Glavna urednica novinarske mreže OCCRP, Miranda Patručić objašnjava za Raskrikavanje da se rečenicom koju sada koriste tabloidi, čitaocima „jasno stavlja do znanja da se deo informacija koji se odnosi na Vučića zasnivao na posrednim izjavama”.

Aktivista i jedan od vođa organizacije Otpor Srđa Popović na Tviteru je podelio tekst američkog Fajnenšl Tajmsa (FT) u kojem uredništvo poziva Zapad da pojača pritisak na Vučiča, komentarišući samo da je „odličan”. Domaći tabloidi su mu od toga dopisali čitavu izjavu: „Vodimo kampanju u NATO medijima da srušimo Srbiju i na vlast dovedemo blokadere” iako Popović to nije izjavio. Danas su se, inače, tabloidi ostrvili i na svetske medije, naročito na FT i francuski Le Mond, jer kritikuju autoritarnu vlast u Srbiji i EU koja ćuti na ono što se dešava.

Nakon više od osam meseci od početka blokada i velikih protesta u Srbiji, srpska dijaspora je u junu pokrenula peticiju kojom od Bundestaga traže da pošalju diplomate da posmatraju proteste i suđenja u Srbiji, te da javno zahteva sprečavanje policijske represije i oslobađanje političkih aktivista. Ovo su uradili s obzirom na porast nasilja na protestima i hapšenja političkih aktivista koja su se dešavala tokom proteklih devet meseci. Informer ovu peticiju predstavlja potpuno drugačije - kao poziv „blokadera da Nemačka okupira Srbiju”.

Više tabloida danas je na naslovnim stranama objavilo tekstove sa sličnim narativom – da su ponovljeni izbori na jednom biračkom mestu u Kosjeriću odraz volje naroda, odnosno da su glasači, tzv. „blokaderi”, nezadovoljni protestima, počeli da glasaju za SNS. Iako je tačno da je SNS ostvario tesnu pobedu i osvojio većinu glasova u Kosjeriću, tabloidi uporno izostavljaju činjenicu da su tokom izbornog dana, kao i tokom ponovljenog glasanja 1. jula, zabeležene brojne neregularnosti, pre svega pritisci režima na birače. Posmatračka misija CRTE je ocenila da su izbori protekli u „atmosferi straha”.

Blokade ulica i raskrsnica u Beogradu, Novom Sadu i drugim gradovima novi su povod za Srpski telegraf da proteste u Srbiji poveže sa Majdanom – demonstracijama iz 2014. koje su u Ukrajini kulminirale svrgavanjem proruskog predsednika Viktora Janukoviča. Kao argument da su trenuntne blokade „kopija” Majdana ovaj tabloid uzima to što su u oba slučaja na blokadama korišćene, između ostalog, automobilske gume. Osim toga, da je reč o Majdanu u Srbiji, naslućuje i neimenovani izvor ovog tabloida, koji tvrdi da će sve na kraju eskalirati u nasilje. Ipak, blokade ulica u Srbiji građani sprovode mirno. Tabloidi istovremeno izbegavaju da pomenu razloge blokada – zahtev za oslobađanje privedenih studenata posle Vidovdanskog protesta, raspisivanje vanrednih izbora i raspuštanje „skupa“ u Pionirskom parku.

Sedam meseci nakon što su studenti započeli blokade fakulteta, a uoči najavljenog protesta na Vidovdan, provladin tabloid Informer objavljuje trijumfalistički tekst u kojem proglašava pobedu predsednika Aleksandra Vučića nad „blokaderima”. Tabloid piše o deset Vučićevih „poteza” kojima je navodno porazio studentski pokret. U tom narativu, predsednik je uspeo da spreči građanski rat, ispuni studentske zahteve, sačuva ekonomiju i ostane imun na spoljne pritiske – dok protesti, kako tvrde, protiču mirno i bez incidenata. U nastavku teksta, Raskrikavanje razotkriva ključne manipulacije Informerovog teksta.