Deo srpske opozicije u Strazburu zatražio je individualne sankcije za nekoliko pojedinaca iz državnog vrha, uključujući i Aleksandra Vučića. Provladini tabloidi to preveli kao udar na državu, odnosno kao zahtev da se sankcije uvedu Srbiji. Time su Vučića praktično izjednačili sa institucijama. Ali šta je zapravo traženo, kako funkcionišu sankcije EU i zašto se uopšte sankcionišu pojedinci?

Mreža istraživačkih novinara OCCRP i KRIK otkrili su da se novi generalni direktor Junajted Grupe, Sten Miler, dogovarao sa direktorom državnog Telekoma, Vladimirom Lučićem o smeni Aleksandre Subotić . Ona je dugogodišnja direktorka Junajted Media-e, kompanije pod čijim okriljem radi nekoliko kritičkih medija, među kojima je i televizija N1. Kako se čuje u audio zapisu razgovora koji su OCCRP i KRIK objavili danas, Lučić je Mileru rekao da je smenu Subotić lično tražio predsednik Srbije, Aleksandar Vučić. Niz provladnih tabloida je, međutim, stalo u Vučićevu odbranu, navodeći da je OCCRP demantovao tvrdnje N1 i Nove i da Vučić „nije zahtevao otkaze”. Za ove optužbe im je poslužila rečenica iz teksta OCCRP-a u kojoj se navodi da novinari nisu pronašli dokaze „da je Vučić naložio Lučiću ili bilo kome drugom da nametne promene na N1”. Glavna urednica novinarske mreže OCCRP, Miranda Patručić objašnjava za Raskrikavanje da se rečenicom koju sada koriste tabloidi, čitaocima „jasno stavlja do znanja da se deo informacija koji se odnosi na Vučića zasnivao na posrednim izjavama”.

Više tabloida danas je na naslovnim stranama objavilo tekstove sa sličnim narativom – da su ponovljeni izbori na jednom biračkom mestu u Kosjeriću odraz volje naroda, odnosno da su glasači, tzv. „blokaderi”, nezadovoljni protestima, počeli da glasaju za SNS. Iako je tačno da je SNS ostvario tesnu pobedu i osvojio većinu glasova u Kosjeriću, tabloidi uporno izostavljaju činjenicu da su tokom izbornog dana, kao i tokom ponovljenog glasanja 1. jula, zabeležene brojne neregularnosti, pre svega pritisci režima na birače. Posmatračka misija CRTE je ocenila da su izbori protekli u „atmosferi straha”.

Blokade ulica i raskrsnica u Beogradu, Novom Sadu i drugim gradovima novi su povod za Srpski telegraf da proteste u Srbiji poveže sa Majdanom – demonstracijama iz 2014. koje su u Ukrajini kulminirale svrgavanjem proruskog predsednika Viktora Janukoviča. Kao argument da su trenuntne blokade „kopija” Majdana ovaj tabloid uzima to što su u oba slučaja na blokadama korišćene, između ostalog, automobilske gume. Osim toga, da je reč o Majdanu u Srbiji, naslućuje i neimenovani izvor ovog tabloida, koji tvrdi da će sve na kraju eskalirati u nasilje. Ipak, blokade ulica u Srbiji građani sprovode mirno. Tabloidi istovremeno izbegavaju da pomenu razloge blokada – zahtev za oslobađanje privedenih studenata posle Vidovdanskog protesta, raspisivanje vanrednih izbora i raspuštanje „skupa“ u Pionirskom parku.

Sudija i jedan od inicijatora Proglasa, Miodrag Majić našao se danas na meti više provladinih tabloida koji su ga optužili da preti nasiljem i krvoprolićem ukoliko se ne uspostavi ekspertska vlada u Srbiji. Majić je, prilikom nedavnog gostovanja u Utisku nedelje pomenuo ekspertsku vladu kao opciju za rešavanje trenutnog stanja u društvu, ali nije pretio, niti pozivao na nasilje i krvoproliće. U razgovoru za Raskrikavanje sudija Majić kaže da je navikao na napade dela medija, ali i da mu u trenutnoj društvenoj situaciji plasiranje neistina deluje tužno.

Režimski tabloid Srpski telegraf u više navrata je u prethodnom periodu pisao o korišćenju „skaj” poruka kao dokaza na sudu, uz tvrdnje da su one nezakonite. U tim tekstovima tvrde i da je „Vrhovni sud Austrije oborio Skaj” kao dokaz na sudu i da će ta odluka biti primenjena na sve sudske postupke u toj zemlji. Međutim, Javno tužilaštvo u Beču kao i advokatska kancelarija koja je podnela zahtev za izuzimanje „skaj” poruka demantovali su ove tvrdnje za Raskrikavanje.

Mladen Petković, bivši direktor državnih fabrika oružja Krušik i Zastava oružje, navodno je uhapšen 19. septembra u Kirgistanu, prema informacijama portala Radar. Vest je bila skrivana od javnosti mesec dana, a još uvek se ne znaju nikakvi zvanični detalji – najpre zašto je uhapšen zajedno sa još jednim profesorom Beogradskog univerziteta. Nakon što je Radar objavio detalje o Petkovićevoj povezanosti sa SNS-om i njegovoj ulozi kao funkcionera u opštini Zemun i srpskim fabrikama oružja, portal Republika je Petkovića označio kao „Đilasovog čoveka” u pokušaju da ga distancira od SNS-a. Ni u jednom delu teksta Republike, dugogodišnji saradnik vlasti, Mladen Petković nije povezan sa vladajućom partijom, niti sa predsednikom Aleksandrom Vučićem.

Zamislite da odete u banku i podignete kredit kako biste vratili dugove za struju i grejanje, a onda okruženju ispričate da je banka u stvari odlučila da investira u vas jer vas je prepoznala kao klijenta od poverenja, tako da čitavu tu stvar zapravo prikažete kao svoj uspeh. Otprilike tako bi se moglo opisati izveštavanje prorežimskih medija o tome da je državni Telekom emitovanjem obveznica prikupio od investitora 900 miliona dolara. To zapravo znači da se zadužio da bi od tih para između ostalog refinansirao postojeće dugove, ali to tabloidi ne spominju, već navode da su „investitori Telekomu nudili milijarde” i da je ovo veliki uspeh državne kompanije.

Prorežimski tabloidi poput Informera, Alo-a i Srpskog telegrafa su oduševljeno dočekali rezultate popisa u Crnoj Gori, jer se ispostavilo da je od 2011. porastao broj građana koji se izjašnjavaju kao Srbi. Taj broj je veći za oko 4 procentna poena u odnosu na ukupnu populaciju (udeo Srba se povećao sa oko 29 odsto na oko 33 odsto), ali su oni manipulativno iskoristili drugu računicu kako bi povećanje delovalo veće. Navodi se da je broj Srba porastao za 15 posto i sugeriše u duhu velikosrpskih pretenzija da se „Crna Gora vraća korenima”, čime se praktično negira njen suverenitet.