Vest
Alo, Informer i Večernje novosti istog dana objavili pohvalne tekstove o projektu „Jadar“
01.04.2024. Milica Ljubičić Foto:Raskrikavanje
U skladu sa sve glasnijom podrškom koju državni funkcioneri daju projektu „Jadar”, sve je više i pozitivnih tekstova o tome i u srpskim medijima. Nedavno su tri novine istog dana objavile tekstove u kojima forsiraju rudarstvo i projekat „Jadar“ koji se odnosi na iskopavanje litijuma u Zapadnoj Srbiji. Tako su Večernje novosti objavile intervju sa zastupnicom Rio Tinta u Srbji, dok Alo i Informer uveravaju čitaoce da rudarstvo nije isto kao pre, da rudnik neće naškoditi životnoj sredini i da će biti ekonomski isplativ. Raskrikavanje je ova tri medija, ali i kompaniju Rio Tinto pitalo da li su ovi tekstovi dogovoreni, odnosno promotivni tekstovi, ali nam niko od njih nije odgovorio.
Istog dana, 22. marta, dva dnevna tabloda Alo i Informer objavili su nepotpisane tekstove u kojima veličaju iskopavanje litijuma kao i projekat „Jadar”.
„Rudarstvo nije ono što je nekad bilo. Od mita do realnosti“, glasi naslov nepotpisanog teksta koji je 22. marta objaviljen u tabloidu Alo. U tekstu se objašnjava da savremeno rudarstvo prolazi rigorozne procedure pre otvaranja rudnika, sa posebnim osvrtom na važnost studija o proceni uticaja na životnu sredinu.
„Budući da se studije bave procenama rizika, pogrešno interpretirane činjenice mogu se tendenciozno predstaviti kao kataklizmične, kao što je bio slučaj i sa potencijalnim rudnikom litijuma u Jadru, ležištu jadarita“. Alo navodi da je projekat obustavljen „nakon višegodišnje kampanje zastrašivanja javnosti koja je mahom bila zasnovana na širenju dezinformacija - procenjuju stručnjaci“. Te stručnjake međutim nije imenovao, niti je naveo o kakvim se konkretno dezinformacijama radi.
Informer se u svom, takođe nepotpisanom tekstu, više fokusirao na ekonomsku isplativost samog projekta, te navodi da nas „zaustavljanje projekta „Jadar” zbog protivljenja dela javnosti, lišava investicije od najmanje 2,55 milijardi evra koja bi mogla da privuče 20 hiljada radnih mesta“. Razloge zbog kojih je projekat zaustavljen Informer naziva „apsurdnim“.
Sudeći prema retorici tekstova, koji su pozitivno intonirani prema rudarstvu i projektu „Jadar“, deluje da je reč o promotivnim tekstovima, što nigde nije naznačeno.
Recimo, Alo i Informer forsiraju pozitivnu stranu rudarstva i projekta „Jadar“, uz izostavljanje konkretnih razloga zašto su se ekološki aktivisti pobunili protiv ovog projekta. Njihove tvrdnje su kratko okarakterisne kao „dezinformacije“ i „besmislene“.
Sumnju budi i što su tekstovi nepotpisani, ali i objavljeni istog dana. Raskrikavanje je pitalo Alo i Informer da li je reč o promotivnim tekstovima i ukoliko jeste, zašto to nije naznačeno. Do trenutka objavljivanja ovog teksta, nismo dobili odgovor.
Istog dana, i treći dnevni list, Večernje novosti, piše o projektu „Jadar“, odnosno iskopavanju litijuma u Zapadnoj Srbiji.
Kod njih je u pitanju bio intervju zastupnice kompanije Rio Tinto u Srbiji, Mirjanti Babić. „Ako naš litijum ugrozi ekologiju, nećemo moći ni da ga prodamo“, glasi naslov tog intervjua.
„Mi verujemo u ovaj projekat i verujemo da je moguće realizovati ga u skladu sa najvišim standardima zaštite životne sredine“, navodi se na početku razgovora, nakon čega Babić odgovara na razna pitanja. Recimo - ko nam garantuje da je projekat ekološki prihvatiljv, kako komentariše tvrdnje kritičara Rio Tinta da će zagaditi vode, da li postoji opasnost da isuše reke i potoke, te koliko će ljudi zaposliti ukoliko se projekat realizuje.
Babić u tom intervjuu uverava da će projekat biti realizovan samo uz poštovanje zakona Srbije i propise EU, te da kompanije neće ni moći da prodaju sirovine ako ne ispunjavaju najviše ekološke standarde. Tvrdi da projekat neće ugroziti pijaću vodu, niti dovesti do sušenja reka, a onda objašnjava koliko će projekat, ukoliko se realizuje, biti ekonomski isplativ za Srbiju.
Ni Večernje novosti nisu odgovorile da li je ovaj intervju deo nekog poslovnog dogovora sa kompanijom Rio Tinto.
Raskrikavanje se sa istim pitanjima obratilo i kompaniji Rio Tinto, ali ni nakon nekoliko mejlova i telefonskih poziva, do trenutka objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovor.
Ova multinacionalna kompanija je 2004. godine u dolini reke Jadar kod Loznice pronašla do tada nepoznat mineral, koji je po mestu nalazišta nazvan jadarit (kombinacija litijuma i bora).
Godinama nakon istraživanja, kompanija je ušla u proceduru za otvaranje rudnika na ovom području sa ciljem eksploatacije litujuma iz jadarita, a projekat je nazvan „Jadar“.
Zbog straha da bi taj rudnik mogao da ostavi negativne posledice po životnu sredinu, poput zagađenja vode i zemlje, proteklih godina je deo građana i ekoloških aktivista u više navrata protestovao sa zahtevom da se zabrani otvaranje rudnika litijuma.
Posebno su ostali upamćeni masovni protesti u više gradova krajem 2021, kada su građani, između ostalog, zahtevali ukidanje prostornog plana Loznice koji predviđa izgradnju rudnika. U to vreme su se pred narodnim poslanicima našli predlozi o izmenama dva zakona - o referendumu i o eksproprijaciji. Demonstranti su tvrdili su da bi te izmene išle na ruku kompaniji Rio Tinto. Premijerka Ana Brnabić je to negirala.
Tabloidi su se i tada svrstavali na stranu ove kompanije, nazivajući proteste političkim, tvrdeći da demonstrantima nije ni stalo do zaštite životne sredine. Da je reč o „lažnim ekolozima koji maltretiraju i terorišu svoje sugrađane“. Alo je recimo tvrdio da su protesti u Beogradu „samo deo šire kampanje kako bi se sprečio dalji tehnološki razvoj i napredak Srbije“. Kada su u novembru 2022. godine ekološki aktivisti protestovali protiv Rio Tinta, Informer je u tekstu netačno tvrdio da su „lažni ekolozi poručili: Beograđani, umrite”.
Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) objavila je u međuvremenu zbornik radova pod nazivom „Projekat Jadar - šta je poznato“. Nezavisni stručnjaci su u njemu zaključili da bi projekat doveo do posledica po životnu sredinu. Rio Tinto sa druge strane, negira ove nalaze.
Pritisnuta masovnim protestima, Vlada Srbije je u januaru 2022. donela odluku o prekidu saradnje sa Rio Tintom.
„Poništeni su svi upravni akti vezani za Rio Tinto, odnosno (ćerkom firmom) Rio Sava, sve dozvole, odluke, rešenja. Ispunili smo sve zahteve ekoloških protesta, i stavili tačku na Rio Tinto u Republici Srbiji“, izjavila je tadašnja premijerka Ana Brnabić.
Retorika vlasti je, međutim, ubrzo počela da se menja. Tako je početkom ove godine, Aleksandar Vučić u Davosu rekao da „Beograd i dalje želi da razgovara o eksploataciji litijuma sa kompanijom Rio Tinto“. Ana Brnabić je zatim izjavila da nikada nije zaustavila projekat Rio Tinta „zato što je mislila da je taj projekat loš", već da ga je bila „stavila na pauzu" zbog protesta koje su „finansirali stranci", a koji su imali za cilj da oslabe predsednika države Aleksandra Vučića.
Vučić je istog dana izjavio da bi „sutra kopao litijum kada bi ta odluka od njega zavisila“.
Oboje su ukazivali i da Rio Tinto može da tuži Srbiju.
Građani i ekološki aktivisti su 28. marta u Valjevu sprečili da se održi prezentacija projekta „Jadar“. Rio Tinto je saopšto da su pojedinci „sprečili slobodan dijalog i razmenu informacija". Dan kasnije je Ana Brnabić prilikom posete jednom vrtiću u Valjevu izjavila da „novac koji bi nam ostao (od litijuma), ne možemo da zamislimo. To je bukvalno paralela sa Norveškom pre i posle (otkrića) nafte. To je Srbija pre i posle litijuma“.
Ovo nije prvi put da se Rio Tinto susreće sa protestima i kritikama javnosti. Naime, 2020. godine ova kompanija je optužena da je ispuštanjem otrovnih materija zagadila reke u Novoj Gvineji i da je uzrokovala zdavstvene probleme za 12 hiljada ljudi koji na tom području žive. Kompanija se obavezala da će finansirati studiju koja će poceniti uticaj njihovog rudnika na životnu sredinu. Osim toga, prema pisanju medija, rudnici ove kompanije su uništili pećinu Aboridžina, staru 46 hiljada godina, u Zapadnoj Australiji, nakon čega je direktor ove kompanije podneo ostavku.
