raskrikavanje
PROJEKAT PORTALA KRIK
  Rizični mediji
  Istraživanja
  Vesti
  Najnovije
  Vest
FATF: Neosnovano češljanje računa organizacija i novinara
26.01.2021.    Marija Vučić    Foto: Printscreen/ TV Nova, Newsmax
Šest meseci nakon što je javnost saznala za namere Uprave za sprečavanje pranja novca da „češlja“ račune brojnih javnih ličnosti, nevladinih organizacija i medija, reagovao je i FATF - međudržavno telo za sprečavanje pranja novca rekavši da je takva provera bila bez osnova. Prethodno su isto to zaključili i eksperti Ujedinjenih nacija za ljudska prava - da Srbija zloupotrebljava zakone protiv terorizma da potkopava i ograničava rad nevladinog sektora.
FATF je ustanovio da Srbija, prema međunarodnim standardima, nema prava da traži ovakve podatke bez osnovane sumnje da organizacije učestvuju u finansiranju terorizma.

„Zahtevi bez osnovane sumnje (na pranje novca i finansiranje terorizma, prim. aut) nisu u skladu sa FATF standardima“, kažu u svom zvaničnom izjašnjenju o ovom slučaju i dodaju da institucije poput Uprave ne smeju takvim zahtevima da sprovode tzv. fishing expeditions (istraga koja služi prikupljanju inkriminišućih informacija ili dokaza za neko drugo krivično delo, prim. aut).

Taj zaključak su doneli prošlog meseca, nakon što su im se obratile Ujedinjene nacije za ljudska prava zbog ovog slučaja. Prethodno su, u novembru 2020, ekspreti UN saopštili da se boje se da Srbija zloupotrebljava svoja ovlašćenja kako bi dobila podatke o onima koji prate rad vlasti i da bi suzbila slobodu govora.

„Neopravdanom upotrebom ovog zakona zastrašuju se pripadnici civilnog društva i oni koji brane ljudska prava, ograničavanjem njihovog rada i prigušivanjem svake kritike vlade“, navodi se u saopštenju UN.

Šta kaže Srbija?

Ministarstvo finansija je u dopisu UN-u ovaj potez pravdalo neobično - kažu da su ove podatke tražili od banaka da bi sproveli „stratešku analizu“ čiji je cilj da pomogne Upravi „da bolje razumeju rizike u sistemu Srbije i podrže kapacitete za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma“.

Kako navode, organizacije na ovu listu nisu dospele slučajno - birao se reprezentativni uzorak tako da najveći deo čine organizacije sa najvećim prihodima i organizacije kojima donacije iz inostranstva čine više od polovine prihoda.

Tvrde da ovo nema veze sa time što mnogi od njih kritikuju vlast.

„Da li to znači da bilo koja neprofitna organizacija može da priziva kritiku vlasti kao alibi i odbranu od potencijalnih istraživanja i ispitivanja njihovih aktivnosti i transparentnosti“, pita se Ministarstvo finansija i podvlači da ovo nije istraga već „ispitivanje u okviru strateške analize“.

Smatraju da ovakve akcije ne mogu ni na koji način da ugroze nevladin sektor i njihova prava i slobode, već upravo suprotno:

„Cilj ovakvih akcija je da se sazna više o obimu i funkcionisanju neprofitnog sektora da bi se on zaštitio od potencijalnih zloupotreba i da bi se stvorilo bolje i sigurnije okruženje u kome neprofitne organizacije mogu da doprinesu društvu kroz svoje legitimne aktivnosti“, kažu iz Ministarstva finansija.

Ovaj slučaj Srbije će, kako najavljuju iz FATF, biti na dnevnom redu i u Savetu Evrope na sednici Moneyval-a (telo Saveta koje se bavi sprečavanjem finansiranja terorizma i pranja novca) u aprilu 2021. godine, nakon koga će eksperti ovog tela zahtevati od srpskih vlasti da otklone eventualne nedostatke, a možda i proslediti slučaj drugim nadležnim telima.

Podsetimo, Uprava u okviru Ministarstva finansija zahtevala je u julu od banaka podatke o transakcijama više od 50 organizacija i pojedinaca u poslednjih godinu dana, a uglavnom se radilo o kritičarima vlasti. NVO su tada tražile da se objasni zbog čega su na spisku, s obzirom da se takva kontrola sprovodi samo za one organizacije za koje se osnovano sumnja da su umešane u finansiranje terorizma.

Na spisku Uprave nalaze se novinari i urednici, kao i mediji koji se bave istraživačkim novinarstvom. Pored KRIK-a, na spisku su i Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), Balkanska istraživačka mreža (BIRN), kao i direktor CINS-a Branko Čečen i Slobodan Georgiev, direktor Newsmax Adria.

Uprava se raspitivala i za magazin Nova ekonomija, Novosadsku novinarsku školu, kao i za dva najveća novinarska udurženja - NUNS i UNS.

Od nevladinih organizacija se na meti Uprave nalaze one čiji predstavnici često kritikuju poteze aktuelne vlasti - Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), Centar za vladavinu prava advokata Ivana Ninića, Biro za društvena istraživanja, Vojvođanski građanski centar, Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) i drugi.

Od političara, na spisku se nalazi Vuk Jeremić, predsednik opozicione Narodne stranke.

Uprava se interesuje, međutim, i za one koji nisu u javnosti prepoznati kao kritičari vlasti, poput Jelene Milić, direktorke Centra za evroatlantske studije.
  Vest
Kancelarija UN za ljudska prava: Srbija zloupotrebljava antiterorističke zakone za zastrašivanje organizacija
Stručnjaci UN za ljudska prava zabrinuti su da vlast u Srbiji zloupotrebljava antiterorističke ...
  Vest
Novinari i nevladine organizacije pod sumnjom da peru novac
Dvadeset novinara, aktivista i političara, uz još 37 nevladinih organizacija, među kojima je i KR...
  Vest
Zaštitnik građana najavio kontrolu Uprave za sprečavanje pranja novca
Zaštitnik građana je zbog postupka Uprave za sprečavanje pranja novca koja je iz nejasnih razloga...
Uprava za sprečavanje pranja novca
Ministarstvo finansija
Siniša Mali
Mediji
NVO
011 244 19 66
Raskrikavanje na društvenim mrežama: