Ponovo se priča o uvođenju 5G u Srbiji. Evo šta treba znati
15.09.2023. Marija Vučić Foto: Unsplash/ ROBIN WORRALL
Vest Blica da „Srbija dobija 5G“ dočekana je sa negodovanjem pa i panikom u određenim internet krugovima. Teoretičari zavera na Vajber grupama već spominju 5G kao „oružje za depopulaciju“, drugi smatraju da o ovome treba da se raspiše referendum, a pojedini zabrinuti sugrađani iznose tvrdnje da je ova mreža pogubna po zdravlje. O 5G mreži već nekoliko godina širom sveta kruže razne dezinformacije i spekulacije, a Raskrikavanje vas podseća na nekoliko činjenica.
Blic je u sredu objavio: „Srbija dobija 5G! Od ponedeljka pravilnik na javnoj raspravi, a onda kreće i nadmetanje za dodelu frekvencija“.
Ovo se očekuje još od 2019. godine - tada je bilo najava da će se 2020. početi sa uvođenjem 5G mreže, tj, da će se krenuti sa dodelom frekvencija telekomunikacionim operaterima i obezbeđivanjem optičke telekomunikacione infrastrukture. To je, međutim, ubrzo stopirano, a premijerka Ana Brnabić je krajem 2021. godine rekla da građanima ni ne treba 5G mreža.
Raskrikavanju do momenta objavljivanja ovog teksta iz Ministarstva telekomunikacija nisu odgovorili da li je pisanje Blica tačno, zašto se ova priča sada reaktivira i koji su predviđeni rokovi, odnosno kada ćemo zaista moći da kažemo da Srbija dobija 5G mrežu.
Šta je 5G tehnologija?
U pitanju je mobilna tehnologija, ista kao i 3G i 4G koje se uveliko koriste i u Srbiji, samo još naprednija. Ona omogućava još brži internet, bolji kvalitet snimaka koje na primer gledate na Jutjubu, kvalitetnije video pozive ili striming (uživo prenos video sadržaja preko interneta).
Najvažniji benefiti možda i nisu za obične građane već za nauku i tehnologiju - 5G tehnologija se koristi u razvoju veštačke inteligencije, automatizaciji određenih procesa poput upravljanja dronovima, vozilima, robotskim sistemima, kao i u razvoju virtuelne realnosti.
Recimo, studenti medicine zahvaljujući ovoj tehnologiji simulacije stvarnosti mogu da vežbaju hirurške zahvate, odnosno da obavljaju „operacije“ koje deluju potpuno realistično. Isto tako, koristeći virtuelnu realnost koju omogućava 5G, svom zahtevnom poslu mogu da se uče i drugi profesionalci, poput vatrogasaca.
Uprkos raznim benefitima koji će čovečanstvo uvesti u jednu novu tehnološku eru, 5G tehnologija ima žestoke protivnike širom sveta - naročito ih je bilo tokom pandemije kada se tvrdilo da podstiče širenje koronavirusa. Tada je zabeleženo i više slučajeva uništavanja antena širom Evrope.
Ipak, ovakav otpor, kako podseća Gardijan, nije ništa novo. Britanski list piše da su sredinom 2000-ih, kada je uvedena 3G mreža, kakva se danas uobičajeno koristi i kod nas, kružile slične priče o tome da 3G ugrožava zdravlje, a bilo je i akcija uništavanja baznih stanica mobilne telefonije.
Uticaj na zdravlje - zasad bez dokaza, ali se i dalje ispituje
Legitimno je da budete zabrinuti i upitani oko toga da li neko telekomunikaciono zračenje može biti štetno po zdravlje. Ipak, uprkos uverenju pojedinih da 5G zračenje jeste opasno, treba imati na umu da čvrstih dokaza za tako nešto trenutno ipak nema.
Kako smo i ranije pisali, 5G signal se prenosi radio-talasima, isto kao i 3G i 4G, samo što koristi više frekvencije.
Sve mobilne tehnologije, uprkos razlikama u frekvencijama, emituju istu vrstu zračenja - u pitanju je nejonizujuće zračenje kakvo emituju i drugi uređaji poput mikrotalasne pećnice ili televizora.
Njegov uticaj na zdravlje se godinama ispituje, ali naučne studije dosad nisu dokazale da je reč o štetnom zračenju. Zračenje koje je, pak, dokazano opasno je tzv. jonizujuće zračenje (rendgen, gama zračenje, UV zračenje) koje može, nakon izlaganja prekomernim dozama, izazvati i rak.
Bitno je još jednom podvući da zvanična tela, poput SZO ili Međunarodne agencije za rak, ne isključuju u potpunosti mogućnost da i nejonizujuće zračenje, poput zračenja mobilnih telefona, može da izazove kancer. Iz SZO kažu da ovo shvataju veoma ozbiljno s obzirom da gotovo celo čovečanstvo koristi mobilne telefone.
Kontinuirane naučne studije zasad ne pokazuju da korišćenje telefona povećava rizik od, recimo, tumora na mozgu. Ipak, s obzirom na to da su telefoni relativno mlada tehnologija čiji se uticaj na zdravlje prati svega petnaestak godina, potrebno je ipak nastaviti sa istraživanjima, navode iz SZO.
Zato su radio-talasi stavljeni na listu 2B Međunarodne agencije za istraživanje raka, kao „moguće kancerogeni“. Na ovoj listi je preko 300 različitih agenasa, koji mogu biti kancerogeni za ljude, ali nije dokazano.
U ovoj grupi su brojne hemijske supstance ali i, na primer, rad u stolarskoj radionici, štampariji ili šivari, ekstrakt biljke aloe vera, benzin, povrće iz turšije.
Jedino što se dokazano dešava kada se ljudsko telo nađe u polju mobilnog radiotalasnog zračenja, navode iz SZO, jeste zanemarljivo povećanje temperature tkiva. U slučaju 5G mreža, kažu da je takvo zagrevanje još manje.
„Kako frekvencija raste (5G koristi više frekvencije nego 3G i 4G, prim. aut), penetracija u tkivo je manja i apsorpcija energije ostaje na površini tela (koža i oko). Ukoliko generalna izloženost ostane ispod međunarodno propisanih nivoa, ne predviđamo nikakve posledice po javno zdravlje“, kažu iz SZO.
Osim što nema dokaza da nejonizujuće zračenje razara ćelije i utiče na DNK, za razliku od jonizujućeg, nema trenutno dokaza ni za druge tvrdnje koje se širom sveta plasiraju kao činjenice, poput toga da mobilne mreže, a naročito 5G, izazivaju Alchajmerovu bolest, moždane udare, srčane probleme, bolove u ekstremitetima i slično.
Istraživanja se ipak nastavljaju, kako kažu iz SZO.
5G signal ubija ptice i pčele? Nema dokaza.
Ovakvih tvrdnji je takođe bilo često u vreme pandemije, kada je bilo naročito popularno dovoditi 5G u vezu sa svim i svačim. Tako se pisalo da od 5G signala umiru ptice i pčele.
Raskrikavanje je 2021. analiziralo tvrdnju o stotinama uginulih ptica u Indiji, koju su korisnici društvenih mreža potkrepljivali fotografijom mrtvih ptica. Utvrdili smo da je fotografija stara više od decenije i da slučaj nikakve veze nije imao sa 5G tehnologijama, koje tada nisu ni postojale.
Slično je i sa tvrdnjama da ovo elektromagnetno značenje ubija pčele. O njihovoj neutemeljenosti pisao je i hrvatski fektčeking portal Faktograf. U tekstu podsećaju da su ove tvrdnje osporene i u američkom American Bee Journal, stručnom časopisu posvećenom pčelarstvu.
Izaziva i podstiče širenje zaraznih bolesti? Ne.
Ono što je definitivno osporeno kao netačno, i čak besmisleno, jeste da 5G podstiče ili čak izaziva koronavirus.
I o tome smo pisali u vreme pandemije. Ljudi su tvrdili da je razvoj 5G tehnologija odgovoran za širenje koronavirusa, a kao dokaz su navodili da obolelih ima u gradovima poput Vuhana ili Milana koji su pokriveni ovom mrežom.
Teorija je ubrzo pala u vodu, jer se koronavirus proširio svugde, nezavisno od toga da li je oblast imala 5G antene ili nije. Tamo gde su bila žarišta u početku - Vuhan ili Milano - zaista ima 5G tehnologije, ali se ne može povući uzročno-posledična veza između ta dva: uzrok širenju virusa bila je gusta naseljenost odnosno veliki broj ljudi u tim gradovima.
Sama tvrdnja da se preko 5G mreže mogu širiti bilo kakvi biološki agensi, poput virusa i bakterija, nema nikakvog uporišta u nauci i realnosti. Za širenje zaraznih oboljenja neophodan je kontakt između živih bića, putem, recimo, respiratornih kapljica i drugih telesnih tečnosti u kojima se nalaze patogeni mikroorganizmi. Nikakvo širenje zaraza nije moguće putem elektromagnetnih talasa.
Osim svega ovoga, tvrdi se s vremena na vreme i da se po Srbiji tajno postavljaju 5G antene, a u vreme pandemije se čak na Fejsbuku pozivalo i na njihovo rušenje. Ljudi su fotografisali antene po gradovima širom zemlje koje su im izgledale kao da bi mogle biti 5G, ali se ipak radilo o 3G i 4G antenama. Slične tvrdnje, da se antene širom sveta tajno postavljaju i kamufliraju, ponovo su vaskrsle na mrežama pre nekoliko meseci, o čemu je pisao Istinomer.
Ipak, da bi se infrastruktura za 5G mrežu uopšte instalirala, država mora prvo da dodeli frekvencije operaterima nakon sprovedenog konkursa, što se još uvek nije dogodilo i nije poznato kada će se dogoditi. U međuvremenu, prema podacima sajta Ookla, Srbija je jedna od retkih zemalja u Evropi čijim građanima ova tehnologija i dalje nije komercijalno dostupna.
Pokrivenost Evrope 5G mobilnom mrežom, Izvor: speedtest.net/ookla-5g-map
