Vest
Reporteri bez granica: Srbija pala za tri mesta na listi medijskih sloboda
21.04.2020. Marija Vučić Foto: RSF
Na najnovijoj listi medijskih sloboda međunarodne organizacije Reporteri bez granica (RSF), Srbija se našla na 93. mestu, što je pad od tri mesta u odnosu na prošlogodišnji rejting. „Posle 6 godina pod vođstvom Aleksandra Vučića, Srbija je postala zemlja u kojoj je često opasno biti novinar i gde lažne vesti dobijaju zabrinjavajuću vidljivost i popularnost“, navode Reporteri. Srbija se nalazi u grupi zemalja u kojima je situacija ocenjena kao „problematična“, a sa ex-Yu prostora jedino je Crna Gora lošije plasirana od nas.
Izveštaj Reportera bez granica pokazuje da je u Srbiji porastao broj napada na medije, kao i da zvaničnici koriste zapaljivu retoriku protiv novinara.
„Neki hrabri novinari nastavljaju da prate opasne teme poput kriminala i korupcije. Međutim, zbog koncentracije vlasništva nad medijima, njihove priče su obično dostupne samo na internetu. Sukob između političara i medija, široko rasprostranjene lažne vesti koje vlast toleriše, kao i loš tretman uzbunjivaća Aleksandra Obradovića, ostaju veliki razlozi za zabrinutost“, navode Reporteri.
Iz ove organizacije podsećaju da, iako je ostvaren pomak u procesuiranju odgovornih za ubistvo Slavka Ćuruvije, mnogi drugi procesi su ili zaustavljeni ili se odugovlače, poput suđenja za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića.
U proteklih sedam godina, prema izveštajima Reportera bez granica, Srbija pala za čak 30 mesta na tabeli. Gušenje medijskih sloboda kao odgovor na pandemiju koronavirusa
Reporteri bez granica navode da će iduća decenija biti „odlučujuća“ za medijske slobode u svetu, i to sada kada je pandemija koronavirusa dodatno pojačala krizu slobodnog informisanja.
Postoji, kako kažu, jasna veza između pada pojedinih zemalja na rang listi i suzbijanja medijskih sloboda kao odgovor na pandemiju koronavirusa.
„Kriza javnog zdravlja omogućava autoritarnim vladama da primene tzv. „doktrinu šoka“ - da iskoriste činjenicu da je politika „na čekanju“, da je javnost iznenađena i protesti ne dolaze u obzir, kako bi nametnuli one mere koje su nemoguće u normalnim vremenima“, kaže generalni sekretar Reportera Kristof Deloar.
Među primerima zemalja koje su iskoristile krizu sa koronavirusom da uvedu još represija, Reporteri navode i Mađarsku. Premijer Viktor Orban je, naime, doneo zakon o koronavirusu koji propisuje pet godina zatvora zbog lažnih informacija, što je ocenjeno kao „potpuno nesrazmerna i prisilna mera“.
„Posle šest godina pod vođstvom Aleksandra Vučića, najpre kao premijera a potom i kao predsednika, Srbija je postala zemlja u kojoj je često opasno biti novinar i gde lažne vesti imaju zabrinjavajuću stopu vidljivosti i popularnosti“, piše u izveštaju.
I ove godine, Srbija beleži skoro najgori rejting u odnosu na zemlje iz okruženja. Od bivših članica SFRJ, lošija situacija je jedino u Crnoj Gori (105. mesto), dok su sve ostale zemlje ispred nas: Severna Makedonija (92. mesto), Hrvatska (59), Bosna i Hercegovina (58) i Slovenija (32).
Osim Slovenije u kojoj je situacija ocenjena kao „vrlo dobra“, Srbija i sve ostale navedene zemlje su svrstane u grupu „problematičnih“. U ovoj grupi su i Mađari (89. mesto), Albanija (84), Kosovo (70. mesto), Rumunija (48).
U regionu najlošije stoji Bugarska na 111. mestu koja je u grupi zemalja u kojoj je situacija ocenjena kao „loša“.
Tradicionalno, najbolja situacija za novinare je u skandinavskim zemljama: na vrhu tabele je Norveška, a za njom slede Finska, Danska i Švedska. Na samom dnu su Kina (177), Eritreja (178) i Turkmenistan (179), a na poslednjem mestu je Severna Koreja.
Rang-listu medijskih sloboda u 180 zemalja sveta možete pogledati ovde.
Ova lista se, inače, pravi na osnovu upitnika od 87 pitanja o medijskom pluralizmu, nezavisnosti, okruženju u kome rade mediji i autocenzuri, zakonodavnom okviru, transparentnosti i kvalitetu medijske infrastrukture u pojedinačnim zemljama.
Upitnike popunjavaju lokalni medijski eksperti, sociolozi i advokati, a njihovi odgovori se potom ukrštaju sa statistikom o nasilju nad novinarima. Rang zemlje se nakon toga izračunava po matematičkim formulama.
Detaljnije o metodologiji možete pročitati ovde.
