Rokovi trajanja namirnica se ne ukidaju u EU, radi se na reviziji pravila označavanja
16.01.2024. Stefan Kosanović Foto: Commons Wikimedia/Foerster
Studija Evropske komisije (EK) iz 2018. godine pokazala je da se 10 odsto bačene hrane na godišnjem nivou u Evropskoj uniji (EU) baca zbog nerazumevanja oznaka o datumu isteka roka za upotrebu. Potrošači ne razlikuju u potpunosti oznake „upotrebiti do” i „najbolje upotrebiti do”, te EK već neko vreme radi na smernicama koje bi unapredile terminologiju, format ili vizuelnu prezentnost ovih podataka na omotima proizvoda u Evropskoj uniji. Domaći mediji su mahom netačno i senzacionalistički pisali o ovoj temi, navodeći da se ukidaju rokovi tajanja namirnica, što je za Raskrikavanje demantovano iz EK.
Jedan od većih problema na kojima radi EU je rasipanje jestive hrane – zemljama Unije je cilj da do 2030. prepolove količinu bačene hrane koja na godišnjem nivou iznosi oko 88 miliona tona!
U sklopu ove inicijative pokrenuto je više akcija, među kojima je i revizija Uredbe o informisanju potrošača o hrani, pošto su istraživanja pokazala da postoje velike varijacije u praksi obeležavanja datuma roka trajanja roba, ali i da nedosledna markiranja dovode do 10 odsto bačene hrane u lancima snadbevanja EU na godišnjem nivou.
Uz nedovoljno standardizovano označavanje, kao veliki problem naznačeno je i jednoobrazno tumačenje oznaka „upotrebiti do” i „najbolje upotrebiti do” od strane potrošača.
„Ukidaju se rokovi trajanja namirnica” obmanjujući je naslov u jučeranjem štampanom izdanju Informera. Slično naslovljeni tekstovi su objavljeni i u oktobru prošle godine na portalima Blic, Politika, Nova, Kurir i 24sedam. Pojedini tekstovi su sadržali i informaciju da je EU u celosti odlučila da ukine rok trajanja za samo određene prehrambene artikle poput brašna, pirinča i senfa.
Iz Evropske komisije za Raskrikavanje demantuju ovakve navode i potvrđuju da je rad na reviziji Uredbe o informisanju potrošača o hrani i dalje u toku. Države članice su podržale potrebu za usklađenim pristupom u oblasti označavanja datuma, ali je većina naglasila želju da se dodatno razmotre načini obeležavanja, još više istraže navike potrošača, ali i da se fokusira na podizanje svesti potrošača u pogledu bacanja hrane.
Prema pisanju nemačkih medija tamošnji ministar poljoprivrede Džem Ozdemir smatra da „najbolje upotrebiti do” zbunjuje mnoge potrošače i da će predložiti ukidanje ovog roka trajanja na određenim namirnica.
„Uzimajući u obzir složenost ovog posla, fokus je na prikupljanju čvrstih dokaza i podataka, posebno u pogledu uticaja obeležavanja hrane na ponašanje potrošača, s obzirom na cilj da se potrošači osnaže da donose informaciono potpunije, zdravije i održivije odluke prilikom izbora hrana”, istakli su iz Evropske komisije u odgovoru Raskrikavanju.
Centar za unapređenje životne sredine je sredinom 2019. godine objavio istraživanje koje pokazuje da se svake godine u Srbiji baci gotovo 247.000 tona hrane. To znači da se na dnevnom nivou baci oko 676 tona. „Svako od nas, uključujući celokupno stanovništvo bez obzira na uzrast, baci oko 35 kilograma hrane godišnje, odnosno hrane u vrednosti od oko 10.000 dinara (vrednost iz 2019. godine prim. aut). Najviše se baca hleb (10,18 kilograma), zatim meso (7,18 kilograma) i mleko (6,74 litara), a najmanje voće (5,7 kilograma) i povrće (5,33 kilograma)”, navedeno je tada u saopštenju Centra za unapređenje životne sredine.
Ažurirano 17. januara 2024. godine. Portal Nova.rs obavestio je redakciju Raskrikavanja da je prvobitni tekst na njihovom portalu izmenjen u skladu sa našom analizom. Prvobitni naslov „Ukidaju se rokovi trajanja namirnica: Da li biste jeli hranu koja nema rok trajanja?” je promenjen u „ISPRAVKA Rokovi trajanja namirnica se ne ukidaju u EU, radi se na reviziji pravila označavanja”. Portal Nova.rs je u ispravljenoj verziji u celosti preneo tekst Raskrikavanja u kome se, između ostalog, navodi da Evropska komisija demantuje da se ukidaju rokovi trajanja namirnica.
Sa istim obaveštenjem se javio i portal Kurir.rs, koji je takođe izmenio prvobitni tekst u skladu sa analizom Raskrikavanja. U ispravljenoj verziji teksta sada piše „netačna je informacija koja se pojavila u domaćim medijima, kao i na našem sajtu, da je EU odlučila da na mnoge prehrambene proizvode, kao što su brašno, šećer, pirinač, kafa, kečap, senf, ukine rok trajanja, odnosno na pakovanjima više neće pisati „najbolje upotrebiti do”. Ovo je demantovano iz Evropske komisije za Raskrinkavanje”.
Ažurirano 31. januara 2024. godine. Portal Blic je obavestio redakciju Raskrikavanja da je prvobitni tekst na njihovom portalu izmenjen u skladu sa našom analizom. Umesto prvobitnog naslova „Stiže velika promena u supermarketima! Ove namirnice neće više imati istaknut rok trajanja, a evo i zašto” sada piše „Ispravka: EU ne ukida rok trajanja na ovim namirnicama, već se radi na njihovoj reviziji”. Portal Blic je u ispravljenoj verziji teksta naveo da je „netačna informacija koja se pojavila u domaćim medijima, kao i na našem sajtu, da je EU odlučila da na mnoge prehrambene proizvode, kao što su brašno, šećer, pirinač, kafa, kečap, senf, ukine rok trajanja, odnosno na pakovanjima više neće pisati „najbolje upotrebiti do”. Ovo je demantovano iz Evropske komisije za Raskrikavanje.rs.”
