Video star tri godine kao „dokaz” da aluminijum u vakcinama uzrokuje neurološke bolesti
03.10.2023. Milica Ljubičić Foto: Printscreen Youtube/Quino Gonmel
Aluminijum u vakcinama može izazvati autizam, ali i Alchajmerovu bolest tvrdi se ovih dana u objavama na Fejsbuku uz deljenje starog video snimka u kome o tome govori jedan američki pedijatar. Međutim, mnogo veće količine aluminijuma ljudi unose u sebe preko hrane jer je ovaj metal zapravo prisutan svuda - u vodi, vazduhu, hrani. Stručnjaci kažu da se soli aluminijuma nalaze u nekim vakcinama kao pomoćno sredstvo, a njihova svrha je da pojačaju imunološki odgovor tela. Aluminijum u visokim nivoima zaista može biti štetan po zdravlje, ali je on u vakcinama prisutan u izuzetno malim količinama i većina se eliminiše iz organizma bez posledica.
Fejsbukom ovih dana kruži video od tri minuta u kome američki pedijatar Lorens Palevski (Lawrence Palevsky) govori o potencijalnoj štetnosti aluminijuma koji se nalazi u vakcinama.
Video je nastao u 19. februara 2020. godine kada je Palevski govorio pred Komitetom za javno zdravlje u američkoj državi Konektikat. U isečku koji je podeljen na Fejsbuku 26. septembra, Palevski govori o tome da su određene vakcine štetne jer sadrže mikročestice aluminijuma koje potencijalno ulaze u mozak i izazivaju autizam, Alchajmerovu bolest, autoimune bolesti, kao i da nije ispitan uticaj koji aluminijum u vakcinama ima na ljudsko telo.
Male količine aluminijuma, odnosno soli aluminijuma koriste se kao pomoćno sredstvo (adjuvans) u vakcinama još od 1930. godine i to, kako navodi američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), da bi se pojačao imunološki odgovor tela. Na primer, soli aluminijuma su prisutne u vakcinama koje sprečavaju veliki kašalj (DTaP), vakcinama protiv hepatitisa A, hepatitisa B, nekim vakcinama protiv HPV virusa.
„Aluminijum je jedan od najprisutnijih metala u prirodi i nalazi se u vazduhu, hrani i vodi. Prethodna naučna istraživanja su pokazala da je količina izloženosti aluminijumu kod ljudi koji se pridržavaju preporučenog rasporeda vakcinacije niska i da ga telo ne apsobuje“, navodi CDC.
Količina aluminijuma u vakcinama je manja od miligrama, između 0,2 i 0,8 miligrama, dok poređenja radi, odrasla osoba dnevno unese od sedam do devet miligrama aluminijuma.
Centar za edukaciju Dečije bolnice u Filadelfiji u svom priručniku „Aluminijum u vakcinama: šta treba da znamo“ navodi da „se većina aluminijuma brzo eliminiše iz tela“.
„Većina aluminijuma će se eliminisati preko bubrega, mali deo preko žuči, a deo se zadržava u tkivima. Oko polovina aluminijuma se iz krvotoka eliminiše za manje od 24 sata, a više od tri četvrtine se eliminiše tokom dve nedelje“, navodi se u priručniku ovog Centra.
Navode da se mala količina aluminijuma vremenom zadržava u telu, od čega se oko 50 do 60 odsto taloži na kostima, oko 25 odsto na plućima i oko jedan odsto u mozgu. Dok deca postanu odrasli, akumuliraće između 50 i 100 miligrama aluminijuma, pri čemu taj aluminijum dolazi iz hrane.
Na sajtu ove bolnice se navodi da „bebe dobijaju ukupno oko 4,4 miligrama aluminijuma iz vakcinacije tokom prvih šest meseci života, a kroz ishranu primaju više od toga.“
Bebe preko majčinog mleka unose oko sedam miligrama aluminijuma, bebe koja se hrane mlečnim formulama unesu oko 38 miligrama, dok bebe koje se hrane sojinom formulom unesu čak oko 117 miligrama u prvih šest meseci života.
I studija američke Uprave za hranu i lekove (FDA) je pokazala da je ukupan unos aluminijuma koji deca preko vakcine prime tokom prve godine života nizak, te da je i rizik izuzetno nizak.
CDC, međutim, ukazuje da je jedna opservaciona studija iz septembra 2022. godine ukazala na moguću povezanost između aluminijuma u vakcinama i astme kod grupe dece koja su bila zbrinuta u zdravstvenim ustanovama koje učestvuju u monitoringu o bezbednosti vakcina.
CDC navodi da zbog jedne studije neće menjati preporuke vakcinacije, ali da je potrebno „dalje istraživanje ovog potencijalno bezbednosnog signala“.
Kada je reč o povezanosti aluminijuma u vakcinama sa autizmom, o čemu Palevski takođe govori, za tu povezanost nema dokaza.
Globalni savetodavni odbor za bezbednost vakcina je 2012. godine pregledao dve studije u kojima se navodi da je aluminijum u vakcinama povezan sa pojavom autizma.
Ovaj Odbor, koji je deo Svetske zdravstvene organizacije, ukazao je da studije imaju ozbiljne nedostatke. Između, ostalog, kako navode: „osnovni argument ovih studija se zasniva na ekološkim poređenjima aluminijuma u vakcinama i stopama autističnih poremećaja u nekoliko zemalja“.
Tvrdnje Palevskog o potencijalnoj štetnosti aluminijuma u vakcinama ranije je osporilo više organizacija koje se bave proverom činjenica, među njima i Raskrikavanje.me i Politifact.
Aluminijum je prisutan u okruženju na različite načine, u proizvodima koji se koriste za hranu poput šerpi i tiganja, limenki, pa i folije. Nalazi se u hrani i pićima poput voća i povrća, piva i vina, , brašnu, mlečnim proizvodima. Ima ga i u nekim medicinskim proizvodima.
Prema dostupnim podacima prosečan čovek u SAD-u dnevno unese sedam do deset miligrama aluminijuma dnevno, uglavnom preko hrane.
Aluminijum je jedan od najzastupljenih metala u zemljinoj kori. Američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) navodi da je svako izložen niskom nivou aluminijuma iz hrane, vode, vazduha i zemlje. Izloženost većim nivoima aluminijuma zaista može dovesti do neuroloških i respiratornih problema.
„Samo male količine aluminijuma koje udahnete, progutate ili dođu u kontakt sa kožom ući će u krvotok. Izlaganje aluminijumu uglavnom nije štetno, ali izlaganje većim nivoima može da utiče na zdravlje“, navodi CDC dodajući da na primer ljudi koji udišu velike količine aluminijumske prašine mogu imati problema sa plućima.
CDC ukazuje da neke studije pokazuju da ljudi koji su izloženi visokim nivoima aluminijuma mogu da razviju Alchajmerovu bolest, dok druge opovrgavaju te nalaze.
„Ne znamo sa sigurnošću da li aluminijum uzrokuje pojavu Alchajmerove bolesti“.
Slično zaključuje i Alchajmerovo društvo- „ne postoje čvrsti dokazi koji potvrđuju da dolazak u kontakt sa metalima putem hrane ili vode povećava rizik od razvoja Alchajmerove bolesti”.
Objašnjavaju da su naučnici 1965. uočili komplikacije u mozgu zečeva kojima su ubrizgane velike količine aluminijuma, što je dovelo do spekulacija da aluminijum može da izazove demenciju.
Napominju da su takvi rezultati primećeni kod ekstremno visokih izloženosti aluminijumu, koji prevazilaze nivoe aluminijuma koji mogu ući u telo preko hrane, pića i korišćenja posuđa.
Nakon ove, rađene su i druge studije, ali ni jedna nije mogla da sa sigurnošću da potvrdi da postoji veza između izloženosti aluminijumu i Alchajmerove bolesti.
