Vest od jutros koju je objavilo više medija o tome da je gradilište Islamskog centra u Novom Pazaru zauzelo dvadesetak naoružanih muškaraca, ranije danas demantovalo je Ministarstvo unutrašnjih poslova. U međuvremenu se oglasilo i Osnovno tužilaštvo u Novom Pazaru rekavši da nije bilo nikakvih prekršaja pri okupljanju građana.

Na poslednjoj održanoj sednici Komisije za žalbe, Saveta za štampu, njenih deset članova diskutovalo je o čak 26 podnetih žalbi. Dok su za deset minuta jednoglasno odlučili da su Kurir, Alo, Večernje novosti i Glas Zapadne Srbije prekršili pojedine odredbe Kodeksa novinara Srbije, članovi Komisije su skoro sat i po raspravljali o žalbama koje je podneo šef UNESCO katedre za bioetiku - ogranka u Srbiji, Vojin Rakić, zbog navodnih neistina koje su u njemu proteklih meseci objavljivali mediji bliski vlasti.

„Zapaljeni policijski automobili, zapaljeni kontejneri, smeće po ulicama, polomljeni saobraćajni znaci, uništene žardinjere, kamenje, nekoliko slomljenih izloga, slika su posle noćašnjih protesta u Beogradu“, moglo se čuti danas u Dnevniku RTS-a u 12 sati. Javni servis je prećutao neke druge slike koje su se mogle videti na beogradskim ulicama, poput policijske brutalnosti prema ljudima koji nisu pružali nikakav otpor, ali su zato citirali direktora policije Vladimira Rebića da je „policija tokom nereda reagovala krajnje uzdržano“. Od devet minuta posvećenih protestima, gotovo šest minuta su čitali izjave i saopštenja vladajućih političara.

Osam i po hiljada „bot“ naloga Srpske napredne stranke, koje je Tviter nedavno izbrisao, za četiri godine tvitnulo je čak 43 miliona puta, najviše hvaleći predsednika Srbije Aleksandra Vučića i obrušavajući se na opoziciju. Tviter je „botove“ otkrio jer su koristili istu IP adresu i slali poruke preko aplikacije Castle, otkriva za KRIK Danijel Buš, koji je sastavio izveštaj o bot aktivnostima: “Nema sumnje da im je bio cilj da povećaju Vučićeve izborne šanse 2017. godine i budu vojska u borbi protiv opozicionih protesta u periodu 2018 - 2020.”

„Jedino sredstvo koje je prema smernicama Evropske agencije za kontrolu i preventivu bolesti 100 % učinkovito i deluje protiv virusa korone (...) jeste razblaženi rastvor natrijum-hipohlorida, a jedino postrojenje u jugoistočnoj Evropi koji se bavi proizvodnjom tog rastvora jeste firma Sigma u Crvenki“, piše Tanjug a prenosi RTV. Međutim, niti je natrijum-hipohlorit (koje ovi mediji pogrešno zovu „hlorid“) jedina supstanca koju ova institucija preporučuje, niti je ova firma jedina u Srbiji koja je proizvodi.

Navodne savete „mikrobiologa iz Vuhana“ o novom koronavirusu objavilo je nekoliko domaćih medija - portal nova.rs, Tanjug, Al Džazira, Večernje novosti... Reč je o objavi koja po društvenim mrežama i forumu Krstarica kruži već mesec dana, a u svetu još odranije, i čiji je autor nepoznat. Neke od informacija u toj objavi mogu da budu i potencijalno opasne - poput onih da ako vam curi nos i boli vas grlo, nije reč o simptomima novog koronavirusa. Novinarka portala nova.rs Ana Vušović Marković tvrdi za Raskrikavanje da je taj spisak saveta dobila od srpskog lekara kojeg nije htela da imenuje. Tekst je u međuvremenu sa tog portala obrisan bez obrazloženja.

Tužilaštvo za Visokotehnološki kriminal pokrenulo je postupak tokom koga će ispitati da li je ministar odbrane Aleksandar Vulin nezakonito došao do elektronske prepiske između urednika Nedeljnika Veljka Lalića i bivšeg ministra odbrane Dragana Šutanovca. Lalić za Raskrikavanje kaže da ga do sada niko iz ovog tužilaštva nije pozvao da da izjavu.

Reporteri bez granica (RSF) pozvali su vlasti u Srbiji da istraže da li je vlada špijunirala i presretala elektronsku prepisku između bivšeg ministra odbrane Dragana Šutanovca i lista Nedeljnik. Na pitanje Raskrikavanja da li će istražiti slučaj, Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal ne odgovara već nekoliko dana.

Nakon što je ministar odbrane Aleksandar Vulin komentarisao „autorski tekst Dragana Šutanovca u Nedeljniku“, a koji zapravo nikada nije objavljen u tom listu, niti bilo gde drugo, javnost je burno reagovala i pozvala nadležne organe da ispitaju slučaj. Kako su mejlovi između urednika Nedeljnika i Dragana Šutanovca došli do Vulina, ko je prisluškivan i zašto - najvažnija su pitanja koja su se otvorila. Glavni i odgovorni urednik Nedeljnika Veljko Lalić za Raskrikavanje kaže da ne veruje u objašnjenje ministarstva da je načinjena „gruba greška“ i ovu nesmotrenu reakciju smatra poklonom svim medijima - „koji sada mogu da shvate obim prisluškivanja, ukoliko je jedan mejnstrim časopis na merama“.