Dokumentarni film o tome „kako je biti muškarac u Srbiji, zemlji koja je izgubila rat“, emitovan krajem prošle godine na holandskoj nacionalnoj televiziji, razbesnela je naše građane koji tamo žive. Tvrde da su srpski muškarci generalno prikazani kao nasilni, opterećeni ratnom traumom i na ivici živaca, a Srbija kao zemlja u kojoj se nove generacije vaspitavaju u ratnom duhu. Pojedini učesnici filma za Raskrikavanje tvrde da su bili zloupotrebljeni i da nisu znali u kakvom dokumentarcu učestvuju.
I drugi okrivljeni u slučaju paljenja kuće novinara Milana Jovanovića, Igor Novaković, optužio je policiju i tužilaštvo da su mu iznudili priznanje da je dobio novac da zapali auto novinara, kao i da su pokušali da ga nateraju da prizna da je incijator bivši predsednik Opštine Grocka. Današnje ročište više je ličilo na suđenje oštećenom Jovanoviću jer je odbrana sve vreme dovodila u pitanje njegov kredibilitet i interesovala se kako je potrošio novac za sanaciju svoje zapaljene kuće u Vrčinu.
Nakon teksta Raskrikavanja „Fajnenšl Tajms nije rekao da Srbija munjevito ide napred“, u kome smo dokazali da su pohvalni tekst o srpskoj ekonomiji mediji predvođeni Tanjugom pogrešno pripisali FT kao i da je on plaćen, Tanjug je saopštio da je to tačno, ali da to nisu naveli jer im nije bilo ključno. Optužujući Raskrikavanje da ne zna kako se tačno zove magazin koji je objavio izveštaj, Tanjug je napravio novu grešku: tvrde da je izveštaj objavio „FD Intelligence“, iako tako nešto i ne postoji.
Reporteri bez granica (RSF) pozvali su vlasti u Srbiji da istraže da li je vlada špijunirala i presretala elektronsku prepisku između bivšeg ministra odbrane Dragana Šutanovca i lista Nedeljnik. Na pitanje Raskrikavanja da li će istražiti slučaj, Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal ne odgovara već nekoliko dana.
Osam dnevnih listova je u drugoj polovini 2019. godine napravilo pet hiljada prekršaja, pokazuju rezultati monitoringa Saveta za štampu. Prva četiri mesta u kršenju Kodeksa novinara zauzimaju tabloidi Alo, Kurir, Srpski telegraf i Informer koji istovremeno preko različitih kanala dobijaju najviše novca od države.
Nakon što je ministar odbrane Aleksandar Vulin komentarisao „autorski tekst Dragana Šutanovca u Nedeljniku“, a koji zapravo nikada nije objavljen u tom listu, niti bilo gde drugo, javnost je burno reagovala i pozvala nadležne organe da ispitaju slučaj. Kako su mejlovi između urednika Nedeljnika i Dragana Šutanovca došli do Vulina, ko je prisluškivan i zašto - najvažnija su pitanja koja su se otvorila. Glavni i odgovorni urednik Nedeljnika Veljko Lalić za Raskrikavanje kaže da ne veruje u objašnjenje ministarstva da je načinjena „gruba greška“ i ovu nesmotrenu reakciju smatra poklonom svim medijima - „koji sada mogu da shvate obim prisluškivanja, ukoliko je jedan mejnstrim časopis na merama“.
Četiri tabloida na čijim je naslovnim stranicama Raskrikavanje u prošloj godini ulovilo nešto manje od 950 lažnih vesti, u istoj godini su preko brojnih državnih tendera dobila više od 600 hiljada evra. Ovo je još jedan način državnog finansiranja ovih medija, pored novca koje dobijaju na konkursima lokalnih samouprava.
Četiri tabloida na čijim je naslovnim stranicama Raskrikavanje u prošloj godini ulovilo nešto manje od 950 lažnih vesti, u istoj godini su preko brojnih državnih tendera dobila više od 600 hiljada evra. Ovo je još jedan način državnog finansiranja ovih medija, pored novca koje dobijaju na konkursima lokalnih samouprava.
Konačni „odlazak“ države iz medija, pre svega kroz privatizaciju Politike i pronalaženje „novog modela poslovanja“ Tanjuga, nezavisnost REM-a od uticaja politike i veća „moć“ Saveta za štampu - samo su neke od stvari koje predviđa nova medijska strategija usvojena 30. januara i konačno objavljena pre dva dana. I dok je deo medijske zajednice koji je učestvovao u radnoj grupi uglavnom zadovoljan ovim dokumentom, ima i onih koji, poput novinara Vukašina Obradovića, smatraju da je medijska strategija samo spisak lepih želja koji ništa neće promeniti.
Zbog pogrešnog prevoda hrvatske reči „udomljavanje“, domaći mediji su danas izvestili da je Ustavni sud Hrvatske dozvolio gej parovima da usvajaju decu. Istina je, međutim, da je tamošnji sud odlučio da oni mogu da budu hranitelji (udomitelji). Hraniteljstvo (hr. udomljavanje) i usvajanje (hr. posvajanje) nisu isto, a na ovo drugo istopolne zajednice u Hrvatskoj još uvek nemaju prava.
Još od 2017. godine ministar Milan Krkobabić s vremena na vreme najavljuje da će država podeliti po 50 hektara zemlje onima koji žele da se vrate na selo i bave se poljoprivredom, ali se ništa od toga i dalje nije ostvarilo. I ovih dana je to ponovio gostujući na TV Prva, ali o konkretnim rokovima ni sada nije bilo reči. Ipak, njegove maglovite najave našle su se u Informeru kao ekskluzivna vest da je stvar gotova - da država poklanja zemlju i da svi zainteresovani mogu da se jave na „javni poziv“. Nikakvog javnog poziva, međutim, nema, i sve je još uvek na dugom štapu.
Dok se u najnovijem broju Informera na naslovnoj strani tvrdi da je koronavirus izašao iz laboratorije, unutar novina drugačija situacija. Pitaju se novinari Informera da li je to tačno i pozivaju na izjave „izraelskog špijuna Denija Šoama“ koji je rekao da postoji verovatnoća da je u pitanju biološko oružje koje je pravila Kina, a koje je slučajno procurilo. Ove tvrdnje su brojni istraživački novinari specijalizovani za proveru činjenica već opovrgli. Virus lažnih vesti u vezi sa dešavanjima u Kini ubrzano se širi, pa su brojni regionalni mediji pisali i da su Kinezi izgradili bolnicu za samo dva dana.
Vakcinu protiv koronavirusa otkrivaju, razume se, Srbi, Bujošević „dobija 1,9 miliona evra“ na lotou, Veliki Štrumpf ruši GargaMila, a u toku je potraga za „Zoraninim gaćama“ - ovako u najkraćim crtama izgleda današnja naslovna strana tabloida Alo. Svi naslovi na njoj (izuzev jednog o Zadruzi koji nije obuhvaćen našom analizom) su ili netačni, ili manipulativni, ili naprosto - besmisleni.
