U nedelju su se u Beogradu dogodila dva incidenta koja su privukla pažnju medija i javnosti - jedan od njih je završio tragično, pogibijom 40-godišnjeg brata ministra razvoja i potpredsednika Vlade BiH Vojina Mijatovića. Drugi incident, napad nožem, zbio se sedam kilometara dalje, u naselju Karaburma. Ova dva odvojena događaja mediji u BiH i Srbiji su potom spojili u jedan, mešajući žrtve, napadače i mesta događaja, a u svemu tome ponešto i sami dopisali.
Televizija, novine, portali, plakati na ulici, bilbordi, kula Beograda na vodi – sa svih strana smo prethodnih nedelja mogli da pročitamo da „srpski narod nije genocidan”. Provladini mediji i političari na vlasti su Rezoluciju o Srebrenici mesecima pre njenog usvajanja, ali i sada, predstavljali kao akt kojim će srpski narod poneti kolektivnu krivicu za genocid u Srebrenici i da će postati i baš to – genocidan. Međutim, ni u jednoj tački rezolucije ne spominju se niti srpski narod, Srbija, niti se pominje kolektivna krivica. Upravo suprotno, ističe se individualna krivica.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je pred odlazak na Generalnu skupštinu Ujedinjenih nacija, gde se glasalo o Rezoluciji o Srebrenici, u tabloidima predstavljen kao superheroj koji ide na „izazovan i težak” put. On je ovu medijsku inicijativu otelotvorio tako što se ogrnuo srpskom trobojkom, nakon što je Rezolucija usvojena. Mnogi tabloidi su izvestili o ovom činu, dodajući da je predsednik Srbije to uradio uprkos protivljenju predsednika Generalne skupštine UN i obezbeđenja, kojem je navodno odbrusio kada je zahtevalo da on skine sa sebe zastavu i htelo da mu je oduzme. Iz UN su za Raskrikavanje potvrdili da se to nije desilo, navodeći da je sednica protekla mirno, bez incidenata.
Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je rezoluciju o Srebrenici, sa 84 glasa „za”, 19 „protiv”, dok se 68 država uzdržalo od glasanja. Ova tema dugo je bila prisutna u javnosti, prvenstveno zbog odlaganja glasanja o Rezoluciji. Vlast je ovu temu iskoristila za kampanju da sve one koji podržavaju rezoluciju proglasi kao izdajnike, ali i forsirajući narativ da će se njenim usvajanjem srpski narod proglasiti genocidnim. Predsednik Vučić je pre puta u Njujork prisustvovao i molitvi u Hramu Svetog Save, označivši put u Sjedinjene Američke Države kao izazovan. Mediji su u kampanju uključili i Rusku pravoslavnu crkvu, tvrdeći da je patrijarh Moskovski i sve Rusije Kiril naložio molitvu za bratski srpski narod u svim ruskim crkvama na svetu. Međutim, iz PR službe Ruske pravoslavne crkve za Raskrikavanje su izjavili da za takvo naređenje ne znaju.
Privredni sud u Cirihu nedavno je odbacio tužbu državnog Telekoma Srbija protiv Junajted grupe, jer je ocenio da je Telekom probio zakonski rok za pokretanje spora. Prorežimski mediji su, u bizarnoj distorziji realnosti, verbalnim akrobacijama to nekako uspeli da predstave kao pobedu Telekoma. Iz ove državne kompanije u odgovorima za Raskrikavanje između ostalog kažu da nisu zakasnili i da će se žaliti.
„Kijevom od danas zvanično vlada uzurpator”, poruka je ruskih i proruskih medija širom Evrope i u Srbiji - portal RT Balkan dovodi u pitanje legitimitet Vladimira Zelenskog kao predsednika jer mu je mandat istekao 21. maja, a novi izbori nisu održani. U pokušaju da dokažu da je Zelenski oteo vlast, citiraju i odredbe ustava koje, međutim, ne dokazuju ništa, pritom prećutkujući ključnu stvar: da je u Ukrajini od početka rata na snazi vanredno stanje tokom koga zakon zabranjuje sprovođenje bilo kakvih izbora, pa i predsedničkih.
Ubedljivo glavni favorit ovogodišnje Evrovizije prema kladionicama i mnogim specijalizovanim portalima koji prate ovo takmičenje bila je Hrvarska, odnosno njen predstavnik Bejbi Lazanja. Komšije su osvojile najveći broj poena publike, ali uz poene žirija, Hrvatskoj je na kraju pripalo drugo mesto u tesnoj završnici u kojoj je konačnu pobedu odneo Nemo iz Švajcarske. Takmičenje je praćeno uživo na ulicama Zagreba, a društvenim mrežama se proširio snimak oduševljenja publike prilikom dodele maksimalnih 12 poena Hrvatskoj od strane srpskog žirija. Tonom tog snimka je manipulisano i dodati su navijački povici „Srbija, Srbija”, što je prvo deljeno društvenim mrežama kao šala, a zatim su izmontirani video preuzeli i pojedini portali i predstavili kao stvarnu vest.
Situacija u medijima u Srbiji je u poslednjih deset godina sve gora, sudeći prema izveštajima međunarodne organizacije Reporteri bez granica. I najnovija rang lista Indeks slobode medija za 2023. godinu pokazuje da je Srbija zauzela 98. mesto među 180 zemalja sveta, što je pad od sedam mesta u odnosu na 2022. godinu, a čak 44 mesta u odnosu na 2013. Neki od razloga za to su, kako navode Reporteri, pojačan uticaj Kremlja i ruske propagande u medijima, kao i polarizacija političke i medijske klime.
Vrh države poslednjih dana u diplomatskoj ofanzivi pokušava da spreči da Skupština Ujedinjenih nacija usvoji Rezoluciju o Srebrenici kojom bi se osudilo negiranje genocida iz 1995. godine, a 11. jul bi bio proglašen za Međunarodni dan sećanja. U toj ofanzivi, Aleksandru Vučiću pomažu i prorežimski mediji koji se upinju da ubede javnost, uprkos međunarodnim sudskim presudama, da genocida nije bilo, a Informer na današnjoj naslovnoj čak piše da je Vučić sprečio usvajanje ove rezolucije. To ipak nije istina - glasanje je samo odloženo jer je tekst rezolucije poslat na doradu.
Nakon pet godina suđenja, nekadašnji predsednik Opštine Grocka Dragoljub Simonović pravosnažno je osuđen na četiri godine zatvora za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića. Osim njega, policajac Vladimir Mihailović osuđen je na tri godine, Igor Novaković na dve i po, a Aleksandar Marinković na četiri godine zatvora. Ovom presudom Apelacioni sud je potvrdio njihovu krivicu, ali su im kazne smanjene - Simonoviću, Mihailoviću i Novakoviću za po godinu dana, Marinkoviću za šest meseci - i to jer je krivično delo prekvalifikovano u lakši oblik, a uzete su im u obzir i neke olakšavajuće okolnosti.
