raskrikavanje
PROJEKAT PORTALA KRIK
  Rizični mediji
  Istraživanja
  Vesti
  Najnovije
  Istraživanje
Evo kako funkcioniše ruska propaganda u 21. veku
31.08.2018.    Holger Roonemaa, Inga Springe    Foto: Postimees
Ruska vlada je tajno finansirala nekoliko naizgled nezavisnih informativnih portala u Istočnoj Evropi koji su objavljivali priče po diktatu Kremlja, saznaje Bazfid Njuz. Tim portalima novac su „upumpavale” kompanije koje je osnivao ruski državni medij Rusija Segodnja, a jedna od njih je i „SPN Media Solutions“ iz Beograda.
Šema je izašla na videlo kroz Skajp četove i dokumente koji su otkriveni tokom krivične istrage o glavnom čoveku Moskve u Estoniji, a koje su po zakonu o slobodnom pristupu informacijama dobili Bazfid Njuz, estonski list Postimees i istraživačka redakcija Re:Baltika.

Logovi i drugi Skajp fajlovi, dobijeni iz računara koje je zaplenila policija, pokazali su opskurne taktike koje Rusija koristi u pokušaju da utiče na javno mnjenje i „gura” svoju agendu.

Baltnjuz sajtovi - kobajagi nezavisni


Dugo pre nego što je mešanje Rusije u američke izbore 2016. godine postalo jedna od najvažnijih priča u svetu, a kampanje Kremlja za širenje dezinformacija uobičajena tema, Moskva se suočila sa optužbama da pokušava da utiče na javno mnjenje u Litvaniji, Letoniji i Estoniji, baltičkim zemljama i članicama NATO.

Na Baltiku se Rusija direktno graniči sa EU, NATO je ovde snažno prisutan, ali je možda najvažnije to što u ovom području žive stotine hiljada Rusa, najviše u Estoniji i Letoniji. Kada je ruski predsednik Vladimir Putin pripojio Krim od Ukrajine 2014. godine, uradio je to pod izgovorom zaštite interesa „ljudi koji govore ruski”.

U baltičkim zemljama stoga postoji realni strah od ruske propagande koji objašnjava zašto se pokušaji Moskve da utiče na javno mnjenje u toj meri ozbiljno shvataju.

Početkom oktobra 2014. godine, Aleksandar Kornilov - član Koordinacionog saveta Ruskih sunarodnika u Estoniji, organizacije KSORS koja se naizgled bavi pravima manjina, ali je u Estoniji smatraju kontraobaveštajnom službom i instrumentom spoljne politike Kremlja - dao je intervju litvanskom sajtu Delfi.lt o pokretanju tri nova portala na Baltiku nazvanim Baltnjuz.

Kornilov je novinaru rekao da su oni odvojeno lansirani u Litvaniji, Estoniji i Letoniji, da su nezavisni i da će se držati podalje od politike.

„Portal će biti zabavnog karaktera: nećete biti konkurenti”, rekao je reporteru. „Koncept - normalan, zabavan, nepolitički portal”.

Ali realnost je bila drugačija. Zapravo, sajtovi su finansirani i uređivani iz Moskve, od strane jedne od najvećih ruskih državnih novinskih agencija.

Dokumenta otkrivaju da je ove sajtove na ruskom jeziku osnovala Rusija Segodnja oktobra 2014. godine, šest meseci nakon što je Rusija pripojila Krim i dok se u Istočnoj Ukrajini vodio rat između ruskih separatista i Ukrajine.

Sajtovi su se zvali isto - Baltnjuz - samo sa različitim internet domenima za pojedinačnu zemlju.

Predstavljeni su kao nezavisni portali namenjeni populaciji koja u tim zemljama govori ruski. Partner ovog projekta u Estoniji zvanično je bila NVO koju je Kornilov nazvao „Altmedia“, i koju je osnovao 2010. godine. Zvanično, cilj organizacije bio je da predstavlja rusku populaciju.

Upumpavanje novca preko tajnih kompanija


U Skajp četu do kog je došao Bazfid Njuz sa saradnicima, Aleksandar Svjazin, zaposlen u Rusija sevodnja - koja vodi sajt i agenciju Sputnik i novinsku agenciju RIA Novosti, a tesno je povezana i sa RT (ranija Raša Tudej) - naredio je Kornilovu da se pridržava liste odobrenih tema o kojima treba da izveštava.

Log-fajlovi Skajpa sugerišu da je Svjazin bio glavna kontakt-tačka Kornilovu u ovim poslovima, budući da su jedan drugom za dve godine poslali na hiljade poruka i da su redovno razgovarali o uređivanju sajta.

Bez komentara


Kada ga je Bazfid Njuz kontaktirao, Svjazin je negirao bilo kakvu povezanost sa Sputnjikom ili Baltnjuzom. Nije odgovorio nakon što je suočen sa skrinšotovima Skajp razgovora između njega i Kornilova. U kasnijoj Fejsbuk poruci novinara Bazfid Njuza je uputio na pres-službu agencije Rusija Segodnja.

I Kornilov je odbio razgovor - kako je rekao, budući da više ne radi za Baltnjuz, nije pripremljen da odgovara na novinarska pitanja o ovim sajtovima.

„To više nije interesantno za mene”, rekao je. I naredni pokušaji uspostavljanja komunikacije sa njim bili su bezuspešni.

Komunikacija između njih dvojice pokazuje da ovi sajtovi nisu nezavisni, već da su deo propagandne operacije koju je orkestrirala, finansirala i vodila Rusija Segodnja.

Šema je funkcionisala ovako: novac je kanalisan preko kompanija van Rusije, a direktna urednička naređenja su bila upućivana putem Skajpa. Iz redakcija su „raportirali” čim bi tekstovi bili objavljeni, dok su istovremeno kupovali klikove i komentare od ruskih „fabrika trolova” čime bi poboljšavali statistiku.

Prvi ugovor vezan za ove sajtove „Altmedia“ je 18. avgusta 2014. godine potpisala sa kompanijom „Media Capital Holding B. V.“ osnovanom u Holandiji i koja je posredstvom nekoliko kompanija u vlasništvu Rusija Sevodnje - te je od tog momenta bila zadužena za „kreiranje i promociju medijskih projekata u Estoniji i baltičkim zemljama”.

Prema izveštaju poreske kontrole, „Altmediji“ je uplaćeno ukupno 91.100 evra (oko 107.000 dolara) u pet odvojenih mesečnih isplata - četiri isplate su bile od „Media Capital Holding“, a jedna od „Barsolina Ventures“, kompanije registrovane na Kipru.

Početkom 2015. godine, „Altmedia“ je kompaniji „Barsolina Ventures“ počela da šalje mesečne izveštaje o poseti sajtovima, uključujući i naslove najčitanijih priča. Ovi izveštaji, koji se nisu potpisivali, bili su predviđeni novim ugovorom od 1. januara 2015. godine. Dogovor je definisao da „Barsolina Ventures“ plaća 11.400 evra mesečno „Altmediji“, a posao je nastavljen i u 2016. godini, poslednjoj koju dokumenta pokrivaju. Sudeći prema javno dostupnim podacima, „Altmedia“ je nastavila da prima ove uplate sve do proleća ove godine, kada je Rusija Segodnja obustavila operaciju.

Bazfid Njuz je kontaktirao Rusija Segodnju, RIA Novosti i njihove pres-timove pitao za komentar u tri odvojena mejla, ali oni nisu odgovorili.

Još jedna kompanija koja je poslovala sa „Altmedijom“ bila je „SPN Media Solutions“ iz Beograda.

Dokumenta Agencije za privredne registre otkrivaju da je ovu firmu 31. marta 2015. godine osnovala firma „OOO Media Kapital“ još jedna kompanija koju, kroz više posrednika, poseduje Rusija Sevodnja. Firma „SPN Media Solutions“ je registrovana na adresi advokatske kancelarije „Stanišić” u centru Beograda.

Prema finansijskim izveštajima, ova firma nema zaposlene. Ipak, tokom 2015, 2016. i 2017. godišnji promet je bio oko 3,5 miliona evra, a svi prihodi su dolazili sa „stranih tržišta”. Prema podacima APR-a, direktori firme su ruski državljani.

Tanja Stanišić, vlasnica advokatske kancelarije „Stanišić“ koja je pomogla osnivanje firme „SPN Media Solutions“ i na čijoj adresi je firma i registrovana, odbila je da komentariše. „Nažalost, ne mogu da vam pomognem. Nisam ovlašćena da razgovaram sa vama o poslovima klijenta. To nije dozvoljeno ni Kodeksom profesionalne etike advokata, počev od privilegije poverljivosti između advokata i klijenta”, navela je u mejlu.

„SPN Media Solutions“ nema interese samo u Estoniji. U sudskom nalogu iz jula, do kog je došao Bazfid Njuz, citirana je ukrajinska bezbednosna služba (SBU) koja navodi da ista kompanija tajno finansira ukrajinski ogranak RIA Novosti.

Zamenik šefa SBU, Viktor Kononenko, rekao je maja da je srpska firma svakog meseca prenosila 53.000 evra „ruskog porekla” ukrajinskim kompanijama koje su dalje preusmeravale novac ograncima ruske državne novinske agencije u toj zemlji. Kononenko nije odgovorio na upite Bazfid Njuza.

Poreska utaja razotkrila propagandnu mašineriju


Dokumenti i log-fajlovi nastavljaju se do leta 2016. godine - kada je estonska policija zaplenila računare Kornilova i njegovih saradnika u sklopu krivične istrage zbog sumnje na falsifikovanje dokumenata.

Javni podaci sugerišu da je finansijska šema Baltnjuza nastavljena dugo nakon ovoga. 2016. godine, nakon što je upao u nevolju sa estonskim poreskim vlastima i policijom, Kornilov je promenio NVO koju je koristio za vođenje Baltnjuza. Umesto „Altmedije“, počeo je da koristi NVO „Balnjuzmedia“.

   Sander Ilvest / Postimees


Prema finansijskom izveštaju, ova organizacija je 2016. godine primila donacije u vrednosti od 136.800 evra. Izveštaj ne precizira izvor donacija, ali one iznose tačno 11.400 evra mesečno - što je suma koju je „Barsolina Ventures“ uplaćivala „Altmediji“. U 2017. godini donacije su povećane na 155.508 evra.

Prvog dana juna ove godine, na sva tri Baltnjuz sajta objavljena je kratka poruka da je zbog promene izdavača formiran novi urednički tim. Istog dana, Kornilov je na Fejsbuku objavio da je njegov tim završio saradnju sa Baltnjuzom. „Hvala svima koji su bili uz nas ove četiri godine”, napisao je.

Četiri dana kasnije, sklopio je sporazum o priznanju krivice sa tužilaštvom. I dok je on uspeo da izbegne presudu za poresku prevaru i falsifikovanje dokumenata, osuđena je „Altmedia“, nevladina organizacija koju je osnovao i koristio za objavljivanje Baltnjuza, što je Kornilovu lično omogućilo da zadrži „čist” dosije, iako sudska presuda jasno utvrđuje njegovu ulogu u organizaciji i vođenju ovih poslova.

Poslovi širom Baltika


Dokumenti i Skajp četovi koji pokazuju kako su ovi poslovi vođeni i finansirani u Estoniji odnose se samo na tu zemlju, ali čini se da verzije Baltnjuz sajtova u Letoniji i Litvaniji funkcionišu na sličan način - sva tri sajta izgledaju identično, pokrenuti su istovremeno, i objavljuju slične priče istog dana. Obaveštajne službe u sve tri zemlje smatraju ove sajtove delom iste operacije.

Osim toga, letonski ogranak Baltnjuza je podneo najmanje jedan mesečni izveštaj kompaniji „Barsolina Ventures“, kako pokazuju dokumenti do kojih je došao Bazfid Njuz. Finansijski izveštaji sajta Baltnews.lv pokazuju da je on imao godišnji obrt od 100.000 evra, dok istovremeno gotovo da nema prihoda od reklamiranja, a sam sajt nema ni plaćene pretplatnike.

Urednik ovog sajta, Andrejs Jakovlevs, odbio je da komentariše rekavši da pitanje finansija nije pitanje za uredništvo. Rekao je da je postojao dogovor sa RIA Novosti o razmeni informacija, ali da nije bilo nikakvih novčanih transakcija niti da mu je iko ikada rekao šta da piše.

Ipak, letonska kontraobaveštajna i bezbednosna agencija DP navela je da je prema njihovim informacijama Baltnews.lv finansiran od strane Rusije, preko kompanija registrovanih u trećim zemljama.

„Informacija koju je DP dobila pokazuje da je novac iz Rusije bio glavni izvor prihoda za Baltnjuz.lv”, rekao je za Bazfid Njuz zamenik šefa DP Eriks Cinkus.

U međuvremenu u Litvaniji, obaveštajna služba ove zemlje (VSD) identifikovala je Baltnews.lt i Sputnjik kao kanale kroz koje Rusija u ovoj zemlji širi pro-kremaljske poruke.

Haris Pusep, zadužen za odnose s javnošću u estonskoj obaveštajnoj službi KAPO, rekao je Bazfid Njuzu da se šema Baltnjuza poklapa sa načinom na koji funkcionišu i druge kremaljske propagandne operacije, kao i da ona pokazuje kako su njihovi skriveni finansijski poslovi korišćeni za legitimizaciju neprijateljske propagande.

„To je začarani krug proizvodnje i finansiranja propagande, o kojoj se onda govori kao o autentičnom glasu lokalnih Rusa. Tako iskrivljena slika se na inostranim platformama koristi za podršku njihovim spoljnopolitičkim ciljevima”, kaže Pusep.


Celo istraživanje na engleskom jeziku možete pročitati ovde.
U istraživanju su učestvovali Šarunas Černiauskas i Paulius Gritenas u Litvaniji, Vesna Radojević u Srbiji i Vlad Lavrov u Ukrajini.
  Lažna vest
Zloupotrebom anonimnih izvora do tiraža
U pauzama hvaljenja politike Aleksandra Vučića i napada na opoziciju, morbidnim izveštajima o crn...
  Neutemeljeno
„Putin brani Kosovo od zlih sila” i ostale ruske bajke
„Putin neće dozvoliti da Srbi budu opet poniženi i da izgube sve”, navodno je zaključila CIA ...
  Lažna vest
Kurirova „masovna tuča na Svetskom prvenstvu“ stara deset godina
Video masovne tuče navodno ruskih i poljskih navijača kruži ovih dana u medijima na srpskom jezik...
Rusija
uticaj
Ukrajina
Litvanija
Estonija
Letonija
Baltik
mediji
O nama
raskrikavanje@krik.rs
011 244 19 66
Raskrikavanje na društvenim mrežama: