raskrikavanje
PROJEKAT PORTALA KRIK
  Rizični mediji
  Istraživanja
  Vesti
  Najnovije
  Vest
Izvorni članak je objavljen 26.01.2018. (Fakenews.rs)
362 lažne vesti na naslovnicama Informera za godinu dana
26.01.2018.    Raskrikavanje    Foto: Raskrikavanje
Na 302 naslovne strane, Informer je prošle godine objavio čak 362 lažne vesti. Naslovnice Informera u prethodnoj godini ispunili su pristrasni, jednostrani ili sasvim neistiniti i izmišljeni navodi, pokazalo je istraživanje sajta fakenews.rs.
Činjenice pokazuju da se nisu dogodili teroristički napadi ISIS-a na Srbe na Kosovu, kao što ni džihadisti nisu napali Banjaluku. Srpska vojska, ni kosovska (nepostojeća) nisu okupirale sever Kosova, Srbiju nisu napali ni Hrvati ni Albanci, a nije se desilo ni krvoproliće nakon predsedničkih izbora.

Rusija Srbiji nije dala mesecima najavljivani raketni sistem S 300, Tramp nije ukinuo sankcije Rusiji, nije ni “ugasio” NATO, Milorad Dodik nije “uklonjen po planu Zapada do 1. septembra 2017”, a Hrvati nisu oteli Apatin od Srbije.

Ratko Mladić je živ, dok je Informer predviđao njegovu smrt do kraja 2017. godine, jer ga, kako tvrde, truju u Hagu.

Prema pisanju sajta fakenews.rs izostala je bilo kakva reakcija tužilaštva i policije, koji su nadležni da reaguju u slučajevima kada širenje lažnih vesti izaziva paniku.

,,To je obaveza javnog tužioca koji je stranka u postupku, on mora da dokaže ostvarenost zakonskih obeležja konkretnog krivičnog dela. Dakle, u tom segmentu javni tužilac i policija moraju da odrade svoj posao’’ rekao je advokat koji se bavi medijskih pravom Miloš Stojković.

Zakoni propisuju određena pravila kada javni interes nalaže da se reaguje na neistinitu informaciju. Način takve reakcije je i krivično gonjenje (ako postoje zakonska obeležja krivičnog dela), zabrana distribucije informacije (iz Zakona o javnom informisanju i medijima), ali i druga pravna sredstva (poput tužbe u parničnom postupku za naknadu štete).

,,Ako stvari posmatramo iz aspekta primene krivičnog zakonodavstva, postojanje ili nepostojanje krivičnog dela zavisi od ostvarenosti takozvanih zakonskih obeležja krivičnog dela, što se uglavnom vezuje za posledice do kojih dovodi plasiranje neistinitih informacija, a ocenu o tome daje nadležni javni tužilac” objašnjava Stojković.

Najučestalije reči u naslovima lažnih vesti Informera su rat ili aluzije na rat (sukob, krvoproliće, napad, okupacija, udar, ofanziva), dok su najčešći akteri takvih vesti, okaraktarisani kao neprijatelji Srbije i Republike Srpske.

Izazivanje panike i nereda je krivično delo iz člana 343. Krivičnog zakonika koji sankcioniše “iznošenje i pronošenje lažnih vesti ili tvrdnji koje dovode do izazivanja panike ili težeg narušavanja javnog reda ili mira, ili ako se time osujeti ili značajnije omete sprovođenje odluka i mera državnih organa ili organizacija koje vrše javna ovlašćenja”.

Pritom, ako se za iznošenje ili prenošenje koriste mediji, radi se o kvalifikovanom obliku krivičnog dela, kod koga je zaprećena kazna zatvora od šest meseci do pet godina.

,,Ipak, formulacija ove odredbe ukazuje na to da posledica mora zaista da nastupi, odnosno ne ceni se podobnost lažne informacije da izazove posledicu, nego da zaista nastupi panika ili uznemirenje javnosti. U svakom slučaju na oceni je nadležnog javnog tužioca da li će ili neće pokrenuti postupak’’, tvrdi advokat Miloš Stojković.

Moguće sankcionisanje lažnih vesti prepoznaje i primena Člana 317. koji predviđa kaznu zatvora od šest meseci do pet godina ukoliko neko “izaziva ili raspiruje nacionalnu, rasnu ili versku mržnju ili netrpeljivost među narodima ili etničkim zajednicama u Srbiji.”

,,Pritom, izvršiocem krivičnog dela izvršenog objavljivanjem informacije u novinama, na radiju, televiziji ili drugom javnom glasilu smatra se autor informacije, a tek ako su ispunjeni određeni uslovi može da odgovara urednik medija, a izdavač u principu samo teorijski” objašnjava Stojković.

   Foto: Pixabay


Širenje lažnih vesti ne dozvoljava ni Zakon o informisanju i medijima kao ni Kodeks novinara Srbije.

Prema pisanju sajta fakenews.rs, mogućnost uticaja Saveta za štampu na poštovanje Kodeksa i etičkih principa u izveštavanju, gotovo je nepostojeća, što pokazuje i primer Informera. Taj tabloid opomene Saveta za štampu ignoriše, a mehanizam koji bi naterao Informer, ali i ostale medije da poštuju odluke tog tela – ne postoji.

Kraj 2017. godine na naslovnicama Informera je obeležio porast broja lažnih vesti iz domena politike, što se može tumačiti uvodom u kampanju pred lokalne izbore za Beograd koji će biti održani četvrtog marta ove godine.

Uprkos kontinuiranom prenošenju lažnih vesti i kršenju Kodeksa Informer je prošle godine dobijao novac iz lokalnih budžeta, a preko konkursa za sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog značaja.

Novinarska i druga relevantna medijska udruženja predlagala su da se izmenama Pravilnika o sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja odluke Saveta za štampu učine obavezujućim i da se medijima koji ne priznaju samoregulaciju i krše Kodeks ne dodeljuje državni novac. Međutim, to se nije dogodilo.
  Satira i humor
Mediji naseli na prvoaprilske šale
Šaljivu vest portala Glas Zaječara o krađi dresiranih životinja iz cirkuske trupe „Circus Balk...
  Skriveno reklamiranje
Promovisanje na turbo-pogon
Tekst Večernjih novosti koji je, po svemu sudeći, reklama - u njemu se hvali poslovanje lanca benz...
  Teorija zavere
Prorežimski tabloid najavljuje atentate, državne institucije ćute
Srpski telegraf na naslovnoj strani doneo je uznemirujuću vest o tome da Centralna obaveštajna age...
lažne vesti
Informer
projektno sufinansiranje
Novosadska novinarska škola
O nama
raskrikavanje@krik.rs
011 244 19 66
Raskrikavanje na društvenim mrežama: