raskrikavanje
PROJEKAT PORTALA KRIK
  Rizični mediji
  Istraživanja
  Vesti
  Najnovije
  Vest
Bez obaveze emitovanja nacionalnih televizija, Telekom postaje legalni vlasnik medija
18.10.2023.    Milica Ljubičić    Foto: Unsplash/ Pinho
Kablovski operatori ipak neće biti u obavezi da emituju kanale sa nacionalnom frekvencijom uz naknadu koju odredi REM, niti će imati obavezu da ih na rasporedu kanala stave na prvih pet mesta, potvrdio je za Raskrikavanje Rade Veljanovski, član radne grupe koja je radila na nacrtima medijskih zakona. Ovu, ali i nekoliko drugih spornih odredbi vlast je u proteklih nekoliko nedelja unosila u nacrte maltene kao faktor iznenađenja, pa su brojni medijski stručnjaci vodili pravu borbu da ih izbace. Ipak, jedna borba nije dobijena - državni Telekom moći će da osniva i bude vlasnik medija.
Punih sedam sati su juče medijski stručnjaci i predstavnici države, a uz posredovanje misije OEBS u Srbiji, razgovarali o setu novih medijskih zakona i najnovijem „vrućem krompiru” koji je vlast bacila pred medije.

Na sastanku su učestvovali predstavnici Misije OEBS, Delegacije Evropske unije, Ambasade Norveške, Vlade Srbije, Ministarstva informisanja i telekomunikacija, predstavnici radnih grupa, kao i predstavnici novinarskih i medijskih udruženja. Sastanak je trajao je punih sedam sati, a prema oceni profesora Radeta Veljanovskog, člana radne grupe koja je radila na nacrtu novih medijskih zakona, razgovor je bio konstruktivan.

Naime, sastanak je usledio nakon što je u nacrt novog Zakona o elektronskim medijima, bez znanja radne grupe i nakon završene javne rasprave, dodato nekoliko spornih odredbi. Tako su u nacrt unete odredbe poput one da će operator morati da emituje sve nacionalne televizije i plaća naknadu za to, ali koju odredi REM, u slučaju da prethodno ne dođe do dogovora između televizija i operatora.

Ukoliko se na primer SBB kao kablovski operator i televizija Pink ne dogovore oko cene, nju bi određivao REM. To bi praktično značilo da REM može da odredi cenu u korist emitera sa nacionalnom frekvencijom, a SBB bi po zakonu morao tu cenu da plaća jer mora da emituje program nacionalne televizije.

Ovaj scenario, po svemu sudeći, operatori će izbeći jer su predstavnici medijske nezavisne scene i država postigli dogovor.

Naš sagovornik, profesor Veljanovski kaže da su ove odredbe odmah izbačene bez preterane rasprave. Navodi da nisu uspeli da saznaju ko ih je dodao u nacrt dokumenta, a da premijerka Ana Brnabić tvrdi da je to urađeno bez njenog znanja.

Još jedna sporna odredba se odnosila na raspored kanala, odnosno na to da se na prvim kanalima nalaze programi javnog servisa, a potom nacionalne televizije (Pink, Hepi, B92 i Prva), nakon čega bi sledili ostali kanali.

Na jučerašnjem sastanku je, kako Veljanovski objašnjava, dogovoreno da će prve kanale imati javni servisi. „To je evropski standard i protiv toga se ne može”, napominje on.

Izbačen je, međutim, deo koji se odnosi na redosled kanala sa nacionalnim pokrivanjem.

Taj redosled će biti prepušten dogovoru operatora i pružalaca medijskih usluga, a Veljanovski kaže da će najverovatnije regulator (REM, aut prim.) imati neki podzakonski akt kojim će to moći da precizira.

Igor Božić, programski direktor N1 rekao je za Raskrikavanje da bi ove odredbe mogle da utiču na to da SBB prestane sa radom u Srbiji, a što bi značilo da televizije u vlasništvu Junajted Grupe, N1 i Nova S, ne bi imale gde da se emituju.

„Ova izmena zakona u kojima oni teraju operatore da uzimaju kanale koje im oni kažu i da isti ti kanali kasnije treba da se plate po ceni koju određuje neko drugi je potpuno nelogična, a i na taj način posredno utiče i na egzisteciju svih medija koji nisu pod kontrolom vlasti”.

Na pitanje kako komentariše to što su se bez znanja radne grupe našle sporne odredbe u Zakonu o elektronskim medijima, Božić kaže da je Vlada „uhvaćena u pokušaju prevare da na mala vrata unese katastrofalne izmene koje bi dramatično uticale na medijsku scenu”.

„Na taj način žele da izazovu ozbiljnu nestabilnost na medijskom tržištu koje je inače nestabilno”, kaže Božić, napominjući da bi te sporne odredbe verovatno prošle u Vladi i bile usvojene u Skupštini da ceo proces nisu monitorizovale međunarodne organizacije.

Urednik Balkanskog servisa Radija Slobodna Evropa, Miloš Teodorović kaže za Raskrikavanje da je na osnovu svega do sada viđenog „jasno kao dan da država, odnosno politička struktura Aleksandra ima visok interes za kontrolu medija”.

„Ono što je problem sa druge strane je izrazita pospanost medija i što su se bitke uticaja na kontrolu državnih odluka svele na svega pet adresa. Time je i interes javnosti još manji i dok god je interes, odnosno angažman nizak, nalazićete se u prostoru rizika, ali je dobro što je ovo registrovano pa se sada neko time bavi”.

Šta je još odlučeno na sastanku?


Kao jedan od „koraka napred” Rade Veljanovski vidi „resetovanje REM-a”, odnosno novinu po kojoj će članovi REM-a biti birani na drugačiji način.

Prema novom Zakonu o elektronskim medijima devet članova Saveta REM-a će imati asimterične mandate, odnosno po troje će imati mandat na dve, četiri i šest godina i to će biti odlučeno žrebom. Ovo znači da će trećina članova Saveta REM-a da se menja na dve godine.

Veljanovski napominje da se ovo odlaže na godinu dana jer je potrebno da Ustavni sud utvrdi da li je to u skladu sa Ustavom Srbije.

Dodaje da to i nije loše jer svakako nakon usvajanja medijskih zakona slede izbori, a zatim će proći meseci pre konstituisanja Skupštine.

Ono gde država očiglendo nije želela da popusti jeste dozvola Telekomu da osniva medije, a o čemu je Raskrikavanje ranije pisalo.

„Ta odredba je poboljšana u smislu da to može da se odnosi samo na Telekom, a ne kao što su se mnogi uplašili, da će sve lokalne samouprave moći da osnivaju preduzeća koja će biti vlasnici medija. Uveravali su nas da to neće moći da se dogodi i nismo uspeli da se takva odredba uopšte ne unese u zakon”, rekao je profesor Veljanovski.

On ukazuje da je i u nekim evropskim državama dozvoljeno da država ima operatore koji su vlasnici medija. „To su države koje su demokratski napredovale i imaju jake kontrolne mehanizme koji ne dopuštaju da se volja vlasti prenese preko tih medija”. Međutim, ovi argumenti nisu urodili plodom.

U Zakonu o javnom informisanju i medijima sada stoji odredba da će se prilikom dodele novca iz budžeta za sufinansiranje medijskih projekata od javnog značaja uzimati u obzir da li taj medij krši Kodeks novinara Srbije, o čemu odlučuje Savet za štampu.

Veljanovski ukazuje da je ovo važno jer se ranije pojavila odredba da bi poštovanje profesionalnih i etičkih standarda prilikom dodele javnog novca, trebalo da se odnosi samo na one medije koji priznaju Savet za štampu. Sada će se odnositi na sve medije.

Na pitanje, da li nakon nedavnih dešavanja i spornih izmena, veruje Vladi da će izglasati nacrt sa svim odredbama koje su juče dogovorene, Veljanovski kaže da su sastanku prisustvovali ljudi od autoriteta i da očekuje „da će ovo što je dogovoreno proći kroz Vladu i biti predloženo Narodnoj skupštini.”

Veljanovski kaže da Vlada želi da usvoji medijske zakone pre raspuštanja aktuelnog saziva Skupštine, odnosno pre izbora, te da će se ovi nacrti verovatno već u četvrtak naći pred Vladom.
  Vest
Legalizacija nelegalnog - država bi da se vrati u medijsko vlasništvo preko Telekoma
Bezmalo je prošla decenija otkako se država zakonom obavezala da će izaći iz vlasništva nad med...
  Manipulisanje činjenicama
Švajcarski sud odbacio tužbu Telekoma protiv Junajted grupe, tabloidi to predstavili kao pobedu
Privredni sud u Cirihu nedavno je odbacio tužbu državnog Telekoma Srbija protiv Junajted grupe, je...
  Vest
Ivan Ivanović: Blic TV mi daje više prostora
Ivan Ivanović je u razgovoru za Raskrikvanje potvrdio da na jesen prelazi na Blic TV. Kaže kako su...
Zakon o javnom informisanju
Zakon o elektronskim medijima
Radna grupa
Vlada
Telekom
mediji
O nama
raskrikavanje@krik.rs
011/420-43-04
Raskrikavanje na društvenim mrežama: