Vest
EU usvojila direktivu protiv SLAPP tužbi, u Srbiji - ništa
29.02.2024. M. Vučić Foto: Unsplash/ Wesley Tingey
Pre dva dana je u Evropskom parlamentu usvojena tzv. anti-SLAPP direktiva, uputstvo za države članice u borbi protiv SLAPP tužbi - onih čiji cilj nije zadovoljenje pravde, već ućutkivanje medija, aktivista i svih koji istražuju ili kritikuju rad moćnika. Direktiva će, između ostalog, omogućiti sudijama u zemaljama EU da odmah odbace SLAPP tužbu, i pre pokretanja sudskog postupka, kao i da dosude odštetu žrtvama ovakvih postupaka. Direktiva se neće primenjivati u Srbiji, ali jeste važan korak - reč je o krovnom dokumentu koji će zakonski regulisati rastući problem ovakvih tužbi u Evropi i može poslužiti kao vodič za nacionalne inicijative. Uroš Jovanović iz Građanskih inicijativa kaže da nekoliko nevladinih i medijskih organizacija u Srbiji radi na formiranju mreže kroz koju će zagovarati promene domaćeg zakonodavstva, budući da je Srbija na 10. mestu u Evropi po broju ovih tužbi.
SLAPP tužbe (Strategic Lawsuits Against Public Participation - strateške tužbe protiv javne participacije) su poslednjih godina „trend“ među moćnicima kojima je stalo da se o njima ne piše. Reč je o relativno novom vidu pritiska na novinare i medije, koji su najčešća, mada ne i jedina meta.
Kako se navodi u Direktivi usvojenoj 27. februara, SLAPP spada u zloupotrebu zakona - tužba se ne podnosi da bi se ostvarila pravda, već je njen glavni cilj cenzura i kažnjavanje onih koji kritikuju. Karakteristično za njih je, stoji u dokumentu, da postoji velika diskrepanca u moći između onog ko tuži i onog ko je tužen (najčešće tuže biznismeni i političari), a tvrdnje u tužbi su delimično ili potpuno neosnovane. Osim toga, primetno je da su disproporcionalno veliki odštetni zahtevi, neretko se dešava da se podnosi više tužbi za sličnu stvar, a tokom postupka ponekad dolazi i do pretnji i zastrašivanja tuženog. Advokati onog ko podnosi tužbu primenjuju razne problematične taktike, poput odugovlačenja postupka ili postupak prekinu tek u kasnoj fazi.
Ovo je prvi zvanični dokument, kako je na konferenciji za novinare nakon njegovog usvajanja u Evropskom Parlamentu rekao izvestilac Tiemo Volken, u kome se pojam SLAPP tužbe iscrpno definiše.
„U Evropi nije postojala definicija SLAPP-a, mi je sada imamo. Ovo je važno kako bi se pomoglo sudovima da bolje razumeju SLAPP-ove“, rekao je on.
Zahvaljujući detaljnoj definiciji pojma, sudije u državama-članicama će moći brže da ih prepoznaju što će im omogućiti da ovakve tužbe odbacuju u što ranijoj fazi.
Direktiva se odnosi i na slučajeve kada su tužilac i tuženi registrovani u različitim EU državama, ali i kada je tužilac iz zemlje van EU. Na primer, ukoliko biznismen iz, na primer, Turske, podnese SLAPP tužbu u Turskoj protiv nemačkog novinara, nemačka država neće priznati ni sprovesti odluku turskog suda.
Dobra vest je i da će sud, u slučaju kada proceni da se radi o SLAPP-u, moći da naredi podnosiocu tužbe ne samo da plati troškove postupka, već i da odštetu drugoj strani.
Države članice EU sada imaju dve godine roka da na osnovu direktive izmene svoja zakonodavstva, kroz izmene postojećih ili donošenje novih zakona.
Direktivu možete pročitati ovde.
U Srbiji anti-SLAPP direktiva na dugom štapu
Ova važna direktiva kojom zakonodavci u EU očekuju da će stati na rep podnosiocima SLAPP tužbi, u Srbiji, međutim, neće biti primenjena jer mi nismo članica. Ipak, kako za Raskrikavanje kaže menadžer programa za javne politike Građanskih inicijativa Uroš Jovanović, ovo je dobra vest i za nas jer se prvi put na nivou zakonodavstva ova problematika i zvanično adresira.
Domaći zakoni će morati da se prilagode ovoj direktivi tek kada jednog dana Srbija postane članica EU, kaže Jovanović. Ipak, kako navodi, i do tada će se domaće medijske i nevladine organizacije truditi da rade na njihovom unapređenju.
„Postoji nekoliko domaćih organizacija, nevladinih, medijskih, novinarskih koje se bave problemom SLAPP tužbi u Srbiji i kojima je u planu osnivanje formalne mreže kroz koju ćemo da zagovaramo i moguće intervencije u zakonodavstvo“, kaže Jovanović.
Ovo je važno tim pre što je Srbija na desetom mestu u Evropi po broju SLAPP tužbi, kako pokazuje izveštaj Evropske koalicije protiv SLAPP-ova (CASE) iz septembra 2023.
U poslednjem izveštaju ove organizacije iz 2023. godine, Srbija je zaključno sa 2022. godinom imala ukupno 28 tužbi koje se mogu okarakterisati kao SLAPP. Još gora situacija je u zemljama u okruženju - u BiH ih je zabeleženo 43, u Hrvatskoj najmanje 54, u Sloveniji 42. U Evropi prednjači Poljska gde je evidentirano 128 takvih tužbi, potom Malta sa 88 i Francuska sa 76.
U pitanju je taktika koja se sve češće koristi: Evropska koalicija protiv SLAPP-ova (CASE) je 2022. godine zabeležio 570 takvih slučajeva u čitavoj Evropi, da bi se broj popeo na 820 u 2023.
Udeo u ovoj nepovoljnoj evropskoj statistici ima i KRIK, protiv koga je u poslednje tri godine podneto 13 takvih tužbi, i to većinom od strane predstavnika vlasti ili ljudi bliski režimu.
Pored ostalih, KRIK su tužili kum predsednika države Nikola Petrović, bivši direktor BIA Bratislav Gašić, biznismen Bogoljub Karić, bivša državna sekretarka Dijana Hrkalović, Stanko Subotić, Predrag Koluvija, optužen da je na svom imanju prizveo tonu i po marihuane, kompanija „Mineco“ i drugi.
