raskrikavanje
PROJEKAT PORTALA KRIK
  Rizični mediji
  Istraživanja
  Vesti
  Najnovije
  Manipulisanje činjenicama
  Propaganda
Izvorni članak je objavljen 28.11.2023. (Srbija Danas)
Srbija Danas hvali vlast zbog EU integracija, a za deset godina zatvorena dva poglavlja
28.11.2023.    Marija Vučić    Foto: Unsplash/ ALEXANDRE LALLEMAND
U nameri da da svoj doprinos izbornoj kampanji, prorežimski portal Srbija Danas odabrao je da nahvali vlast pričom o tome kako Srbija hrli ka EU zahvaljujući naprednjacima. Argument im je spisak poglavlja koja je Srbija otvorila od početka pristupnih pregovora u januaru 2014. godine. Ipak, ovo i nije baš za ponos, jer je Srbija dosad otvorila 22 od 35 pregovaračkih poglavlja, a u međuvremenu zatvorila svega dva - ona koja se odnose na nauku i obrazovanje, koja su otvorena i zatvorena istog dana.
Ovaj nepotpisani panegirik Aleksandru Vučiću konstatuje da je vlast SNS-a Srbiji dala „zamajac evropskom putu“ i to upravo zahvaljujući njemu kao „snažnom lideru“ koji ume da vodi „državotvornu i odgovornu politiku“.

Od dolaska SNS na vlast pa do danas, piše ovaj portal, „Srbija se nezustavljivo kreće ka punopravnom članstvu u zajednici evropskih naroda“. Za razliku od vlasti demokrata, kako sugerišu, SNS se jasno opredelila.

„Stvorena je nesumnjivo jedna drugačija vrsta optimizma i jasna politička opredeljenost Srbije ka EU“, navodi ovaj sajt.
   

Daje se hronologija događaja u procesu evrointegracija, od potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (2005) do danas, uključujući i spisak pregovaračkih poglavlja koje je Srbija u međuvremenu otvorila.

Nigde se ne spominje, međutim, da mnoga poglavlja ni deceniju kasnije nisu otvorena, a ova koja jesu - nikako da zatvorimo.

Šta to tačno znači?

Da bi se jedna država priključila Evropskoj Uniji, mora da uskladi svoje pravne norme sa tekovinama EU u pogledu brojnih oblasti, od obrazovanja preko trgovine do vladavine prava, kroz usvajanje i primenu raznih zakona i pravilnika.

To usklađivanje je podeljeno u 35 pregovaračkih poglavlja kao što su: sloboda kretanja robe, sloboda kretanja radnika, javne nabavke, mediji, poljoprivreda, energetika, oporezivanje, socijalna politika, preduzetništvo, pravosuđe, sloboda i bezbednost, životna sredina itd.

Pre nego što se poglavlja „otvore“, obavlja se proces tzv. skrininga, tokom koga se analizira kakvu regulativu ima država koja želi da pristupi i koliko ona odstupa od regulative EU, odnosno koje su početne pozicije i šta sve treba uraditi.

Otvaranje pristupnih pregovora znači početak usklađivanja domaćih normi sa evropskim. Kada EU proceni da je regulativa usklađena i da se uspešno primenjuje, poglavlje se „zatvara“. Tek kada se zatvore sva poglavlja, jedna država može postati članica EU.

Srbija je, od januara 2014. godine dosad, od 35 poglavlja zatvorila samo dva i to „lakša“ - poglavlje 25 koje se odnosi na nauku i istraživanje, i 26 koje se odnosi na obrazovanje i kulturu. Ova dva poglavlja su otvorena i zatvorena istog dana - radilo se o formalnosti. Kako piše European Western Balkans (EWB), portal o evrointegracijama,, posao usklađivanja sa EU u tim poglavljima nije veliki jer u regulativi ovih oblasti pojedinačne države imaju veliku autonomiju.

Od preostala 33 poglavlja nisu sva ni otvorena - trenutno je aktivno njih 20. Nismo zatvorili ni ona prva poglavlja koja smo otvorili još 2015. godine. Poređenja radi, susedna Hrvatska je u proseku, kako se navodi na sajtu Ministarstva za evropske integracije, lakša poglavlja zatvarala za godinu dana, a za većinu joj je trebalo u proseku dve godine.

U međuvremenu se metodologija pregovora promenila, pa su poglavlja podeljena u tzv. klastere, odnosno otvaraju se i zatvaraju zajedno. Ono što je Srbiji kamen spoticanja, jeste klaster 1 u kome se nalaze ključna, tzv. „blokirajuća“ poglavlja 23 (pravosuđe i osnovna prava) i poglavlje 24 (pravda, sloboda i bezbednost) - „blokirajuća“ znači da se nijedno drugo poglavlje ne može zatvoriti dok se ne ostvari napredak u ova dva.

Ova poglavlja se tiču, između ostalog, slobode i nezavisnosti sudija i tužilaca, ljudskih i manjinskih prava, kao i borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Zašto nam otvaranje i zatvaranje ovih poglavlja ide tako teško? Sofija Popović, novinarka portala European Western Balkans, za Raskrikavanje navodi da, u najkraćem - ne postoji politička volja. Za deset godina pregovora, prema njenom mišljenju, vlast nije pokazala iskrenu nameru da sprovede reforme u oblasti vladavine prava.

„Vlasti u Srbiji se samo retorički zalažu za proces, jer bi najveći gubitnici reformi u oblasti vladavine prava bili upravo oni. O tome svedoči primer bivšeg hrvatskog premijera Iva Sanadera: onda kada je pravosuđe u toj zemlji postalo nezavisno, zbog korupcije je završio u zatvoru“, kaže Popović i dodaje da „taj primer sigurno nije motivacija vlastima da unaprede ovu ključnu oblast na putu ka EU“.

Ako se gleda po otvorenim poglavljima, kaže novinarka EWB-a, prešli smo dosad tek pola puta. U javnosti se u poslednje vreme spominje da bi Srbija do 2030. mogla da postane deo EU, ali da li je to izvodljivo?

„Tehnički je moguće, ako se baš potrudimo. Ali to bi značilo da bi do kraja 2027. morali da završimo sve što nismo za ovih deset godina. Nisam sigurna da vlast to hoće“, zaključuje Sofija Popović.
  Manipulisanje činjenicama
U EU stotine hiljada ljudi umire od zagađenog vazduha, a u Srbiji?
Da li vam je, kao čitaocu vesti, važno što je za godinu dana od zagađenog vazduha u Srbiji umrlo...
  Klikbejt
Nije istina da od sledeće godine nećemo moći slobodno u EU: Šta je ETIAS i zašto se uvodi
Ovih dana su pojedini portali objavili da „od sledeće godine Srbi neće moći više slobodno u Ev...
  Manipulisanje činjenicama
Voditeljka Jelena Obućina pretila Vučiću u uvodu Dnevnika? Laž.
„Vučiću ili priznaj Kosovo ili ćeš biti pokopan - tajkunski mediji ponovo prete predsedniku Sr...
EU
Integracije
European Western Balkans
O nama
raskrikavanje@krik.rs
011/420-43-04
Raskrikavanje na društvenim mrežama: