Manipulisanje činjenicama
I nakon smrti pet beba, antivakseri ubeđuju roditelje da ne vakcinišu decu
05.02.2024. Marija Vučić Foto: Unsplash/ charlesdeluvio
Vakcinacija je ovih dana opet bila goruća tema u javnosti nakon vesti da je prethodnih meseci od velikog kašlja umrlo pet beba. I pored ovoga, vodeći antivakserski pokret u zemlji, „Lekari i roditelji za nauku i etiku“ bez ikakve zadrške nastavlja da ubeđuje ljude da ne vakcinišu decu, pritom se služeći potpuno paušalnim i netačnim zaključcima. Krajem januara objavili su na društvenim mrežama post u kome sugerišu da se deca „hipervakcinišu“ i da je to uzrok povećane stope autizma. Pozivaju se na podatke američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), dok istovremeno potpuno ignorišu ono što ovaj centar eksplicitno ističe - da nema baš nikakvih dokaza da vakcine izazivaju autizam.
Od 1986. godine do danas se u SAD, i u svetu, mnogo toga promenilo: na primer, povećao se unos šećera, zagađenje plastikom, a pomerila se, recimo, i starosna granica za rađanje prvog deteta. Isto tako, povećana je stopa nekih bolesti kao što su kancer, dijabetes ili - autizam.
Kada je o ovom poslednjem reč, od svega što se promenilo za poslednjih gotovo 40 godina i što je stoga hipotetički moglo uticati na porast stope autizma, neki ljudi su odabrali da se fokusiraju na vakcine. Argument „Lekara i roditelja za nauku i etiku“, vodeće antivakserske grupe u Srbiji koja je postala popularna tokom pandemije, jeste da je navodni „hipervakcinizam“ dece u SAD doveo do većeg broja obolelih od autizma.
Takav zaključak je, međutim, pogrešan.
Kada je reč o samim podacima na ovom grafikonu, oni su netačni ili manipulativni: nije istina da su 1986. godine u SAD deca do godinu dana primala samo dve vakcine (DTP i OPV u više doza), dok sada navodno primaju višestruko više.
Sajt History of Vaccination (koji je pokrenulo strukovno udruženje Koledž lekara u Filadelfiji), navodi da je u periodu od 1985. do 1994. godine u Americi bilo distribuirano pet vakcina: DTP (difterija, tetanus, veliki kašalj), OPV (polio, odnosno dečija paraliza), MMR (morbili, rubeola, zauške), Hib (hemofilus influenca tip B, koji može da izazove upalu uha, meningitis itd) i Hepatitis B.
Danas, u nekim saveznim državama u SAD ima desetak obaveznih vakcina koje se daju deci do godinu dana: osim ovih pet, tu su još i RSV (vakcina protiv respiratornog sincicijalnog virusa, ukoliko majka nije vakcinisana), rotavirusa, pneumokoka, protiv gripa, ovčijih boginja, hepatitisa A, kovida-19. Sve one se uglavnom daju u više doza tokom narednih meseci (revakcinacija).
Koje će vakcine biti obavezne, zavisi od odluka samih država. Recimo, prema podacima CDC iz 2019. u svim državama su za upis u vrtić obavezne MMR, DTP i vakcine protiv dečije paralize i ovčijih boginja, ali nisu svuda u SAD obavezne, recimo, vakcine protiv hepatitisa.
Što se samog autizma tiče, nismo uspeli da nađemo podatke o situaciji 1986. godine. Ipak, niko ne negira da raste stopa ovog poremećaja. 2000. godine je, navodi CDC, svako 150. dete imalo dijagnostikovan autizam, dok je 2020. on utvrđen kod svakog 36.deteta.
Kako je za AFP, koji se takođe bavio ovom temom, rekao direktor Centra za edukaciju o vakcinama u Dečijoj bolnici u Filadelfiji Pol Ofit, razlozi za porast stope autizma ne leže u vakcinaciji, budući da za takvu tvrdnju nema ni dokaza. Razloge treba tražiti drugde - u pojačanoj dijagnostici.
„Najočiglednije objašnjenje je da je ovo mnogo više prepoznat fenomen, o kome se mnogo više diskutuje“, navodi on. Drugim rečima, o autizmu se danas više zna u naučnoj zajednici i šire, ima više alata za dijagnostiku, poremećaj je bolje definisan i lakše ga je identifikovati.
U prilog tome govore i zaključci jednog naučnog članka iz 2011. godine u kome je istraživačica Džudit Majls iz Centra za autizam Univerziteta u Misuriju dala pregled istraživanja rađenih prethodnih decenija u oblasti autizma.
„Češljajući“ razne studije, došla je do zaključka da „praktično sve epidemiološke analize u ovom trenutku ukazuju da ova očigledna „epidemija autizma“ ne odražava istinski porast stope bolesti iz spektra autizma, već se pre radi o povećanju svesti javnosti i profesionalaca, što dovodi do potpunijeg evidentiranja slučajeva i proširenja dijagnostičkih kriterijuma“.
Koliko se dijagnostički aparat proširio i postao detaljniji, govori i činjenica da su u ranijim studijama kod čak 70 odsto dece sa autizmom i drugim tzv. pervazivnim razvojnim poremećajima bile zabeležene i neke intelektualne smetnje, navodi Majls. U novijim studijama, intelektualne poteškoće su zabeležene kod svega 30 odsto dece sa autizmom.
„Ovo je u skladu sa praksom da deca koja imaju više funkcionalne sposobnosti, manje govornih smetnji i koja su manje agresivna, nisu bila uključivana u starija epidemiološka istraživanja“, piše ova autorka.
Dok se sa jedne strane pozivaju na podatke CDC (što se vidi na plakatu), ljudi okupljeni u LRNE nekim drugim informacijama ovog centra ne veruju. Na primer, potpuno ignorišu činjenicu da sam CDC osporava njihov glavni zaključak.
„Vakcine ne izazivaju autizam. Neki ljudi se boje da bi autizam mogao da bude povezan sa vakcinama koje deca primaju, ali su studije pokazale da te dve stvari nisu povezane“, navode iz CDC-a i daju linkove ka nekim od tih studija.
Recimo, Nacionalna akademija za medicinu je, kako navode, analizirala osam vakcina - između ostalog protiv herpes zostera, hepatitisa B, ili HPV - i utvrdila da, premda nijedna vakcina nije 100 odsto sigurna, ove izazivaju mali broj nuspojava i nijedno ozbiljno oboljenje.
„Na primer, MMR vakcina nije povezana sa autizmom ili dijabetesom kod dece. Takođe, DTaP vakcina (protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja) nije povezana sa dijabetesom, dok vakcina protiv gripa ne pogoršava astmu“, navode iz Nacionalnog instituta za medicinu.
CDC, između ostalog, daje i link ka jednoj velikoj australijskoj meta-studiji čiji su autori proveravali i analizirali rezultate deset drugih studija koje su ispitivale povezanost autizma sa vakcinama. U ovim studijama je učestvovalo više od 1,2 miliona dece, a zaključak je isti - vakcinacija nije povezana sa razvojem autizma, niti su sa autizmom povezani pojedinačni sastojci vakcina o kojima se polemisalo, poput timerosala (konzervansa na bazi žive koji se koristi da spreči kontaminaciju bočica bakterijama i gljivicama).
MMR i autizam - hiljadu puta ispričana priča, ali opet nedovoljno
Vakcina koja je u stvari najviše ozloglašena u kontekstu autizma, jeste MMR vakcina (male boginje, zauške, rubeola) za koju se decenijama tvrdi da izaziva ovaj razvojni poremećaj.
Sve je počelo kada je 1998. godine, u uglednom časopisu The Lancet, bivši britanski lekar Endru Vejkfild objavio istraživanje u kome „dokazuje“ povezanost MMR vakcina sa autizmom. Njegovi rezultati su izazvali pad vakcinacije u svetu i lokalne epidemije ovih bolesti, da bi naučna zajednica, koja se se onda pozabavila njegovim radom, utvrdila je da je Vejkfildovo istraživanje potpuno besmisleno. Radio je na malom uzorku od svega dvanaestoro dece, oslanjao se na tvrdnje i zaključke roditelja, i istorije bolesti te dece „štelovao” tako da izvuče zaključke koji mu odgovaraju.
Drugim rečima, u pitanju su bili falsifikovani rezultati, a nijedna naučna ekipa u narednim decenijama nije došla do sličnih zaključaka, naprotiv. Kada je najzad raskrinkan, časopis je povukao njegov rad 2010, a njemu je lekarska licenca oduzeta. Ipak, šteta je već bila načinjena, a ova prevara bila je zamajac antivakserskom pokretu širom sveta.
Međutim, suprotno uverenjima antivaksera, vakcine su spasile više života od svih ostalih medicinskih otkrića. Konkretno, vakcina protiv morbila (malih boginja) je spasila, prema procenama SZO, više od 50 miliona života u poslednjih 20 godina. Istovremeno, od ove bolesti je 2021. godine umrlo je 128.000 ljudi, od čega je najviše bilo dece mlađe od pet godina (nevakcinisane ili nerevakcinisane).
Zašto onda opstaje uverenje da vakcine izazivaju autizam?
Moguće je da se radi o kombinaciji nekoliko faktora.
Prvo - uzroci autizma nisu još uvek sasvim jasni. U određenom broju slučajeva, ovo stanje se prenosi genetski, ali ne i u svim. U situaciji kada im dete dobije dijagnozu ovog neizlečivog i nereverzibilnog stanja, moguće je da mnogi roditelji imaju potrebu da razumeju i sebi objasne zašto se to desilo, makar i po cenu činjenica.
Drugo, autizam kao poremećaj socijalnih interakcija se identifikuje nešto kasnije, u uzrastu kada deca počinju da komuniciraju sa spoljnim svetom - prvi simptomi se mogu primetiti oko šestog meseca, ali postaju vidljiviji i jasniji onda kada dete obično treba da počne da progovara (oko godinu, godinu i po dana).
Budući da je dete do tog momenta već je primilo nekoliko vakcina, između ostalog i MMR, može se pogrešno zaključiti da su upravo one izazvale autizam, s obzirom da su neposredno prethodile simptomima.
Upravo o tome govore i na sajtu History of Vaccination - ta logička greška u zaključivanju poznatija je kao „post hoc, ergo propter hoc“ („posle toga, dakle zbog toga“): to što su se dva događaja desila jedan za drugim, ne znači da su uzročno-posledično povezana.
U Srbiji kalendar imunizacije izgleda malo drugačije nego u SAD. Po rođenju se prima BSG vakcina protiv tuberkuloze, kao i prva doza vakcine protiv hepatitisa B. U drugom mesecu života se daje DTaP vakcina (veliki kašalj, difterija, tetanus), protiv dečije paralize, hemofilus influence i pneumokoka. U narednim mesecima se deca revakcinišu protiv istih bolesti.
Prva doza MMR vakcine obično se daje sa navršenih godinu dana.
Tačan broj onih kojima je dijagnostikovan autizam u Srbiji nije poznat, ali se u javnosti pominje da ih je od 3.000 do desetak hiljada.
Ekipa od uticaja
Inače, grupa Lekari i roditelji za nauku i etiku formirana je u vreme pandemije - zajednica se okupila pre svega na Vajber grupama koje su u nazivu imale LRNE. Grupe čine skeptici koji ne samo da ne veruju da vakcine mogu spasiti živote, već neki od njih dovode u pitanje da koronavirus uopšte postoji.
Grupa je došla u žižu javnosti zbog nenaučne promocije antiparazitika ivermektin u lečenju i prevenciji koronavirusa, kao i drugih metoda poput sode bikarbone ili limuna. U grupi su bili aktivni i pojedini lekari i profesori, poput ginekologa iz GAK Narodni front, Borislava Antonijevića, ili profesorke Medicinskog fakulteta Valentine Arsić Arsenijević.
Uprkos osudi velikog dela struke, i pokretanju postupka pred Lekarskom komorom Srbije, nije poznato da je iko snosio bilo kakve posledice. Raskrikavanje je LKS-u o slučaju lekara-promotera ivermektina još u novembru poslalo pitanja o tome dokle se stiglo s postupcima protiv njih, odnosno šta je ishod, ali do danas nam niko nije odgovorio.
Grupa LRNE je u oktobru 2021. godine registrovana kao udruženje čija je predsednica istaknuta članica istoimene Vajber grupe, Nada Gladović.
42-godišnja Gladović je bila na parlamentarnoj listi Dveri za decembarske izbore, potpisana kao „student“. Gladović, jedna od predvodnica antivakserskog pokreta u Srbiji, koja često barata kvazimedicinskim podacima i kojoj veruje nekoliko hiljada ljudi okupljenih u tim grupama, nema baš nikakvog medicinskog znanja.
Na Linkdin profilu navodi da je studirala na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu, a da je onda radila kao veb administrator, veb reporter, menadžer za odnose s klijentima, da je bila vlasnica marketinške agencije, a da se sada skrasila kao „direktorka prodaje“. Na Fejsbuku navodi da je „digitalni kreator“. Donedavno joj je na Linkdinu pisalo da se bavi prodajom proizvoda od konoplje.
