Vest
Izveštaj EK o medijima: Srbija bez napretka u odnosu na prošlu godinu
31.10.2024. Milica Ljubičić Foto: Unsplash/ Guillaume Perigois
Srbija nije postigla napredak u odnosu na preporuke Evropske komisije iz prošle godine u oblasti slobode izražavanja, zaključuje se u izveštaju EK o Srbiji. Evropska komisija navodi da je potrebno da Srbija ojača bezbednost novinara, a pre svega traži da se visoki funkcioneri uzdrže od etiketiranja ili verbalnih napada na novinare. U izveštaju konstatuju i da SLAPP tužbe sve više ometaju rad istraživačkih novinara u Srbiji.
U juče objavljenom izveštaju Evropska komisija (EK) o napretku Srbije ka EU navodi da sve preporuke od prošle godine i dalje stoje, budući da Srbija nije ostvarila napredak na polju slobode izražavanja.
Tri glavne stvari u oblasti slobode izražavanja, na kojima, prema stavu EK, Srbija mora da radi u idućoj godini su primena novih medijskih zakona, transparentnost finansiranja i vlasništva, kao i povećanje nivoa bezbednosti novinara, pre svega kroz brže procesuiranje nasilja i suzdržavanje funkcionera od verbalnih napada na novinare.
Kada je reč o bezbednosti novinara, EK navodi da su slučajevi pretnji, zastrašivanja, govora mržnje i nasilja prema novinarima i dalje prisutni, te da je tužilaštvo iniciralo 76 krivičnih postupaka 2023, u odnosu na 86 postupaka 2022. godine.
Ono što dodatno doprinosi ovakvoj atmosferi, jesu i političke strukture.
„Učestale izjave visokih funkcionera o dnevnom i istraživačkom radu novinara, imaju inhibirajući efekat na slobodu izražavanja” ističe se.
Još jedan vid pritiska jesu i SLAPP tužbe (streteške tužbe protiv javnog istupanja), za koje EK konstatuje da sve više ometaju rad istraživačkih medija i organizacija civilnog društva.
„Srbija će morati da se uskladi sa zakonodavstvom EU u vezi sa mogućnošću ranog odbacivanja očigledno neosnovanih tužbi i pravnih sredstava protiv zloupotreba u sudskim postupcima“.
Podsetimo, Evropski parlament je u februaru ove godine usvojio takozvanu anti-SLAPP direktivu, koja predstavlja svojevrsno upustvo državama članicama Evropske unije kako da se bore protiv SLAPP tužbi. Direktiva će, kako je Raskrikavanje tada pisalo, omogućiti sudijama u zemljama EU da odmah prepoznaju SLAPP karakter tužbe, kako bi je odmah odbacili i pre početka sudskog postupka.
Što se zamerki tiče, konstatuju i da Srbija mora da preduzme hitne mere da suzbije „anti-EU narative koje propagiraju brojni mediji“ i da se suprotstavi „stranom mešanju i manipulaciji informacijama, pre svega u kontekstu ruske agresije prema Ukrajini“.
U delu o medijskim zakonima, EK podseća i da je novi medijski zakon omogućio državnim firmama da budu vlasnici medija.
„Nakon novih odredbi koje omogućavaju državnim preduzećima da budu vlasnici medija, i dalje treba unapređivati zaštitne mere za očuvanje medijskog pluralizma i uređivačke nezavisnosti“, navode i ističu kao naročito važnu nezavisnost REM-a koja i dalje nije na zadovoljavajućem nivou.
Sve ovo je neophodno, smatraju iz komisije, kako bi se između ostalog osigurala nezavisnost redakcija od političkih i ekonomskih pritisaka. Situacija sada ni na tom polju nije dobra, konstatuju iz EK.
Jedan od primera dominacije vladajuće političke opcije u medijskoj sferi, jeste izveštavanje u vreme izbora. Komisija ističe da je zabeležena medijska pristrasnost u kampanjama, i kao primer ističe se RTS.
„Jedna organizacija civilnog društva je otkrila da je u periodu od januara 2023. do juna 2024. vladajuća stranka imala 92 odsto ukupnog vremena u centralnim vestima RTS-a, dok su opozicione stranke bile zastupljene u osam odsto slučajeva."
Ono što dodatno pogoduje zavisnom položaju medija u odnosu na politiku je i loša ekonomska situacija.
„Veliki broj registrovanih medija u kombinaciji sa ograničenim tržištem oglašavanja stvara ekonomsku nesigurnost, posebno na lokalnom nivou. Stoga, mediji često zavise od javnog sufinansiranja“.
Konstatuju da je novi medijski zakon ipak donekle unapredio transparentnost konkursa za sufinansiranje medija jer je propisao obavezne kriterijume u skladu sa Kodeksom novinara.
Napominju, međutim, da konkursi za sufinansijarnje medija za ovu godinu pokazuju da su sredstva u mnogim opštinama značajno smanjena. „Preostala sredstva dodeljuju se kroz manje transparentne procese, poput javnih nabavki i oglašavanja.“
Ceo izveštaj o napretku Srbije ka evrointegracijama na engleskom jeziku možete pronaći ovde.