Rezolucija o genocidu u Srebrenici pred UN, mediji podgrevaju tenzije u regionu
29.04.2024. Marija Vučić, Milica Ljubičić Foto: Unsplash/ Magdalena Otterstedt
Vrh države poslednjih dana u diplomatskoj ofanzivi pokušava da spreči da Skupština Ujedinjenih nacija usvoji Rezoluciju o Srebrenici kojom bi se osudilo negiranje genocida iz 1995. godine, a 11. jul bi bio proglašen za Međunarodni dan sećanja. U toj ofanzivi, Aleksandru Vučiću pomažu i prorežimski mediji koji se upinju da ubede javnost, uprkos međunarodnim sudskim presudama, da genocida nije bilo, a Informer na današnjoj naslovnoj čak piše da je Vučić sprečio usvajanje ove rezolucije. To ipak nije istina - glasanje je samo odloženo jer je tekst rezolucije poslat na doradu.
„Vodi se besomučna kampanja protiv Srbije i Vučića zato što je sprečio usvajanje rezolucije kojom bi Srbe proglasili genocidnim“, navodi Informer na današnjoj naslovnoj strani.
Ovo je, međutim, netačno - glasanje u Skupštini UN-a je samo odloženo jer se tekst šalje na reviziju. Ovo je još 25. aprila za N1 potvrdio ambasador Bosne i Hercegovine pri UN-u, Zlatko Lagumdžija.
„U ovom trenutku znamo da sednica neće biti 2. maja jer danas šaljemo tekst rezolucije na reviziju, ukoliko zemlje članice UN-a imaju još neke predloge na tekst. Generalna skupština će biti sigurno nakon 6. maja, u zavisnosti od rasporeda sednica, što ćemo znati u utorak“, kazao je Lagumdžija.
Informer je u istoj rečenici uspeo da umetne još jednu dezinformaciju - da će ovom rezolucijom Srbi biti proglašeni genocidnim narodom.
Ovom manipulacijom barataju i političari u Srbiji i Republici Srpskoj, od Ivice Dačića do Milorada Dodika, i to ne samo ovih dana - jedan od glavnih argumenata svih koji se opiru usvajanju rezolucija o genocidu jeste da će njima čitav srpski narod biti proglašen genocidnim.
To nije slučaj ni sa prethodnim lokalnimrezolucijama, a ni sa ovom o kojoj se glasa u Ujedinjenim nacijama, sudeći po trenutnoj verziji nacrta koji su objavili mediji. U njoj se ne spominje „genocidni narod“ niti kolektivna odgovornost, ali se zločini u Srebrenici 1995. godine jasno nazivaju genocidom i traži njihova osuda.
„Bez rezerve se osuđuje svako poricanje genocida i pozivaju sve članice UN da čuvaju utvrđene činjenice, uključujući i kroz svoje obrazovne sisteme, razvijajući posebne programe za negovanje sećanja, kako bi se sprečio revizionizam i ponavljanje genocida u budućnosti. Bezrezervno se osuđuju svi akti glorifikovanja osuđenih za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid, uključujući i odgovornih za genocid u Srebrenici“, stoji između ostalog u dokumentu nacrta koji se poziva na činjenice utvrđene presudama međunarodnog suda u Hagu.
Osim što poziva na osudu negiranja genocida, rezolucija poziva i da se 11. jul proglasi za Međunarodni dan sećanja na genocid u Srebrenici 1995, kada su srpske snage započele masakr više od 8.000 muslimanskih muškaraca.
Genocida (ni)je bilo
Pokušaje da ubistvo hiljada pripadnika jednog naroda prikažu kao „običan“ zločin, a genocid kao antisrpsku izmišljotinu, ovih dana, kao i svake godine uoči godišnjice 11. jula, imaju i političari i mediji u Srbiji i Republici Srpskoj.
„Genocid je izmišljena forma kojom su pokušali da satanizuju čitav srpski narod i da kroz individualne presude koje su bile na sudovima u Hagu prebace kolektivnu odgovornost na jedan narod - srpski narod“, rekao je sredinom aprila Milorad Dodik.
Sličnog je stava i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić koji je gostujući na TV Pink izjavio da će rezolucijom Srbi biti proglašeni genocidnim „pored svih zlotvora koji su bili na ovoj planeti”. Kako je rekao, jeste dogodio zločin, ali ne i genocid i to zato što se, smatra on, sve odigralo na teritoriji samo jedne opštine u BiH.
Isti narativ negiranja genocida imaju i prorežimski mediji. Informer je samo u poslednjih desetak dana objavio niz naslova na temu: „Genocida nije bilo“, kao da će to postati istina ukoliko dovoljno puta ponove:
Naslovi na sajtu Informera
Slično pišu i drugi mediji, poput Alo-a, Politike, Večernjih novosti…
Šta su sudski utvrđene činjenice?
Haški tribunal - koga deo javnosti u Srbiji i Republici Srpskoj smatra antisrpskim sudom formiranim isključivo da bi se krivo presudilo srpskim vojnim starešinama pa i celom narodu - smatra da se van svake sumnje u Srebrenici jula 1995. godine jeste dogodio genocid.
To tvrde na osnovu desetine hiljada dokumenata, brojnih svedočenja žrtava i počinilaca, na osnovu dokaza dobijenih iz ekshumacija tela iz masovnih grobnica, kao i presretnutih razgovora starešina Vojske Republike Srpske.
„Pretresno veće je došlo do neoborivih zaključaka da su snage bosanskih Srba u julu 1995. pogubile između sedam i osam hiljada bosanskih Muslimana, da su žrtve bile civili ili ratni zarobljenici, da su masakr i kasnija operacija prikrivanja bili planirani i dobro organizovani, i da je to bilo delo genocida“, navodi se na sajtu haškog tribunala.
U statutu ovog suda genocid se definiše kao delo počinjeno s namerom da se u celosti ili delimično uništi neka nacionalna, etnička, rasna ili verska grupa kao takva.
„Pretresno veće je zaključilo da su snage bosanskih Srba morale biti svesne da će ubistvo dve ili tri generacije muškaraca imati trajan i razarajući efekat po preživljavanje bosansko-muslimanske zajednice u Srebrenici. Snage bosanskih Srba su znale da će ubijanja muškaraca i prisilno premeštanje žena, dece i staraca neizbežno za posledicu imati fizički nestanak bosansko-muslimanskog stanovništva iz Srebrenice“, navode iz suda i dodaju da se namera da se uništi ova populacija vidljiva iz činjenice da su uništeni njihovi domovi, kao i glavna džamija.
Sud je za ove zločine počev od 2001. osudio nekoliko komandanata Vojske Republike Srpske. Poslednja u nizu je presuda Ratku Mladiću, koji je 2021. osuđen na doživotnu kaznu zatvora za genocid, progon, istrebljivanje, ubistvo, deportaciju i prisilno premeštanje, terorisanje, napade na civile i uzimanje talaca.
Treba reći i da je tribunal 2007. godine oslobodio Srbiju odgovornosti za genocid, navodeći da za njega postoji individualna odgovornost ratnih generala, da Srbija nije učestvovala zvanično ni direktno u ovim događajima, ali isto tako i da vlasti u Beogradu nisu učinile ništa da genocid spreče niti da nakon toga kazne odgovorne.
