Ni ovaj 11. jul, godišnjica genocida u Srebrenici, nije prošao bez upinjanja dela javnosti u Srbiji da ga negira i relativizuje. Prorežimski tabloidi su pokušavali da „dokažu“ da se tu ne radi o genocidu već eventualno o „zločinu“ pa čak i „mitu“. U relativizaciji su se istakli i RTS i Politika - javni servis je genocid u kome su srpske snage pobile više od 8.000 Bošnjaka nazvao „srebreničkim dešavanjima“, a Politika je vest o obeležavanju bošnjačkog „stradanja“ iskoristila da podseti kako je u Potočarima umalo stradao i Aleksandar Vučić. „Jedva je izvukao živu glavu“, piše Politika podsećajući na to kada su Vučića 2015. pogodili kamenom i polomili mu naočare. „Na njegovu spremnost da se pokloni srebreničkim žrtvama odgovoreno je pokušajem njegovog ubistva“.
Nakon okupljanja koje je SNS organizovala u petak i nakon protesta „Protiv nasilja“ u subotu, razračunavanje predstavnika vlasti i njenih simpatizera sa političarima i pojedincima iz opozicije i pojedinim medijima ne prestaje. Potpredsednica Narodne skupštine Sandra Božić je juče na Tviteru optužila opozicionarku Mariniku Tepić da želi Srbe da proglasi genocidnim narodom, pozivajući se na Predlog rezolucije o genocidu u Srebrenici star sedam godina u kome se tako nešto ne navodi.
Večernje novosti objavile su tvrdnje da će „u Memorijalni centar Potočari uskoro moći da uđe samo onaj ko svojeručno potpiše da se u Srebrenici dogodio genocid“. Kako tvrde na osnovu svojih „saznanja“, reč je o „opasnoj ideji koja je samo prvi korak dobro osmišljene akcije“. Ipak, iz teksta se ne vidi da li su o ovome pitali i sam Memorijalni centar, ali je nakon objavljivanja teksta direktor ovog centra Emir Suljagić na Tviteru demantovao pomenute tvrdnje i rekao da je ulaz slobodan i besplatan.
Video u kojem su prikazane žene dok hodaju po belom platnu, ostavljajući za sobom crvene tragove pojavio se juče na Tviteru, uz tvrdnje da je reč o pomenu posvećenom stradalim ukrajinskim nacistima. Iako je ubrzo nakon objavljivanja videa, isti profil na Tviteru ostavio komentar da je reč o „šali” i da je događaj posvećen „lažnom genocidu u Srebrenici”, mnogi su nastavili da ga dele u kontekstu rata u Ukrajini.
Otkako su 17. juna crnogorski poslanici usvojili Rezoluciju o genocidu u Srebrenici, tabloidi u Srbiji se ne smiruju. Ovaj potez nazivaju brukom i najcrnjim udarom na Srbiju, a najdalje idu oni koji tvrde da su Crnogorci pomenutom rezolucijom proglasili Srbe genocidnim narodom. Sličnog stava je i sam predsednik Aleksandar Vučić koji je rekao da se ovim stavlja kolektivni žig svakom pripadniku srpskog naroda. Namerno ili slučajno, svi previđaju da usvojena rezolucija eksplicitno navodi da nijedan narod ne može biti označen kao genocidan, već da je odgovornost isključivo individualna.
Nedelju dana nakon što je sud u Hagu potvrdio doživotnu kaznu zatvora Ratku Mladiću između ostalog i za genocid u Srebrenici, deo domaćih medija ne posustaje u tvrdnjama da Mladić nije kriv i da genocida nije bilo. U „pomoć“ su pozvali izraelskog istoričara koji to tvrdi, kao i tajne dokumente britanske vojske. Portal Srbijadanas.com objavio je tekst o izdvojenom mišljenju sudije Priske Matimba Nijambe, članice petočlanog sudskog veća koja se nije slagala sa većinom tačaka presude, tvrdeći da je Miamba htela da oslobodi Mladića. Ona se, međutim, nije založila za oslobađanje već za ponovno suđenje - u svom zaključku navela da su mnoge optužbe nedokazane i procedure prekršene te da treba sprovesti još jedno suđenje pred drugim većem po gotovo svim tačkama optužnice.
