Govor predsedavajućeg Predsedništva Bosne i Hercegovine Denisa Bećirovića u Potočarima, na komemoraciji povodom 29 godina od genocida u Srebrenici izazvao je oštre reakcije u domaćim medijima. Bećirović je kritikovao vlasti Srbije i Republike Srpske, tvrdeći da postoje određene sličnosti sa režimom iz 1992. godine i politikom koju vlasti u Srbiji i Republici Srpskoj vode danas, te da se Bosna i Hercegovina mora zaštititi. Alo i Informer su ovaj Bećirovićev govor okarakterisali kao „huškanje na rat”, i „poziv u lov na Srbe”. Međutim, Bećirović nije čak ni spomenuo „Srbe” ili „srpski narod”. Šta više, napomenuo je uvažavaju Srbiju i njene građane, i da žele mir i ravnopravnost, ali tvrdi da to „ugrožava velikodržavna politika u Beogradu”.

Televizija, novine, portali, plakati na ulici, bilbordi, kula Beograda na vodi – sa svih strana smo prethodnih nedelja mogli da pročitamo da „srpski narod nije genocidan”. Provladini mediji i političari na vlasti su Rezoluciju o Srebrenici mesecima pre njenog usvajanja, ali i sada, predstavljali kao akt kojim će srpski narod poneti kolektivnu krivicu za genocid u Srebrenici i da će postati i baš to – genocidan. Međutim, ni u jednoj tački rezolucije ne spominju se niti srpski narod, Srbija, niti se pominje kolektivna krivica. Upravo suprotno, ističe se individualna krivica.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je pred odlazak na Generalnu skupštinu Ujedinjenih nacija, gde se glasalo o Rezoluciji o Srebrenici, u tabloidima predstavljen kao superheroj koji ide na „izazovan i težak” put. On je ovu medijsku inicijativu otelotvorio tako što se ogrnuo srpskom trobojkom, nakon što je Rezolucija usvojena. Mnogi tabloidi su izvestili o ovom činu, dodajući da je predsednik Srbije to uradio uprkos protivljenju predsednika Generalne skupštine UN i obezbeđenja, kojem je navodno odbrusio kada je zahtevalo da on skine sa sebe zastavu i htelo da mu je oduzme. Iz UN su za Raskrikavanje potvrdili da se to nije desilo, navodeći da je sednica protekla mirno, bez incidenata.

Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je rezoluciju o Srebrenici, sa 84 glasa „za”, 19 „protiv”, dok se 68 država uzdržalo od glasanja. Ova tema dugo je bila prisutna u javnosti, prvenstveno zbog odlaganja glasanja o Rezoluciji. Vlast je ovu temu iskoristila za kampanju da sve one koji podržavaju rezoluciju proglasi kao izdajnike, ali i forsirajući narativ da će se njenim usvajanjem srpski narod proglasiti genocidnim. Predsednik Vučić je pre puta u Njujork prisustvovao i molitvi u Hramu Svetog Save, označivši put u Sjedinjene Američke Države kao izazovan. Mediji su u kampanju uključili i Rusku pravoslavnu crkvu, tvrdeći da je patrijarh Moskovski i sve Rusije Kiril naložio molitvu za bratski srpski narod u svim ruskim crkvama na svetu. Međutim, iz PR službe Ruske pravoslavne crkve za Raskrikavanje su izjavili da za takvo naređenje ne znaju.

Vrh države poslednjih dana u diplomatskoj ofanzivi pokušava da spreči da Skupština Ujedinjenih nacija usvoji Rezoluciju o Srebrenici kojom bi se osudilo negiranje genocida iz 1995. godine, a 11. jul bi bio proglašen za Međunarodni dan sećanja. U toj ofanzivi, Aleksandru Vučiću pomažu i prorežimski mediji koji se upinju da ubede javnost, uprkos međunarodnim sudskim presudama, da genocida nije bilo, a Informer na današnjoj naslovnoj čak piše da je Vučić sprečio usvajanje ove rezolucije. To ipak nije istina - glasanje je samo odloženo jer je tekst rezolucije poslat na doradu.

Ni ovaj 11. jul, godišnjica genocida u Srebrenici, nije prošao bez upinjanja dela javnosti u Srbiji da ga negira i relativizuje. Prorežimski tabloidi su pokušavali da „dokažu“ da se tu ne radi o genocidu već eventualno o „zločinu“ pa čak i „mitu“. U relativizaciji su se istakli i RTS i Politika - javni servis je genocid u kome su srpske snage pobile više od 8.000 Bošnjaka nazvao „srebreničkim dešavanjima“, a Politika je vest o obeležavanju bošnjačkog „stradanja“ iskoristila da podseti kako je u Potočarima umalo stradao i Aleksandar Vučić. „Jedva je izvukao živu glavu“, piše Politika podsećajući na to kada su Vučića 2015. pogodili kamenom i polomili mu naočare. „Na njegovu spremnost da se pokloni srebreničkim žrtvama odgovoreno je pokušajem njegovog ubistva“.

Nakon okupljanja koje je SNS organizovala u petak i nakon protesta „Protiv nasilja“ u subotu, razračunavanje predstavnika vlasti i njenih simpatizera sa političarima i pojedincima iz opozicije i pojedinim medijima ne prestaje. Potpredsednica Narodne skupštine Sandra Božić je juče na Tviteru optužila opozicionarku Mariniku Tepić da želi Srbe da proglasi genocidnim narodom, pozivajući se na Predlog rezolucije o genocidu u Srebrenici star sedam godina u kome se tako nešto ne navodi.

Večernje novosti objavile su tvrdnje da će „u Memorijalni centar Potočari uskoro moći da uđe samo onaj ko svojeručno potpiše da se u Srebrenici dogodio genocid“. Kako tvrde na osnovu svojih „saznanja“, reč je o „opasnoj ideji koja je samo prvi korak dobro osmišljene akcije“. Ipak, iz teksta se ne vidi da li su o ovome pitali i sam Memorijalni centar, ali je nakon objavljivanja teksta direktor ovog centra Emir Suljagić na Tviteru demantovao pomenute tvrdnje i rekao da je ulaz slobodan i besplatan.

Video u kojem su prikazane žene dok hodaju po belom platnu, ostavljajući za sobom crvene tragove pojavio se juče na Tviteru, uz tvrdnje da je reč o pomenu posvećenom stradalim ukrajinskim nacistima. Iako je ubrzo nakon objavljivanja videa, isti profil na Tviteru ostavio komentar da je reč o „šali” i da je događaj posvećen „lažnom genocidu u Srebrenici”, mnogi su nastavili da ga dele u kontekstu rata u Ukrajini.