Manipulisanje činjenicama
Udruženi poduhvat negiranja genocida: Bošnjačka „stradanja“ i srebrenička „dešavanja“
13.07.2023. Milica Ljubičić i Marija Vučić Foto: Wikimedia/ Michael Buker
Ni ovaj 11. jul, godišnjica genocida u Srebrenici, nije prošao bez upinjanja dela javnosti u Srbiji da ga negira i relativizuje. Prorežimski tabloidi su pokušavali da „dokažu“ da se tu ne radi o genocidu već eventualno o „zločinu“ pa čak i „mitu“. U relativizaciji su se istakli i RTS i Politika - javni servis je genocid u kome su srpske snage pobile više od 8.000 Bošnjaka nazvao „srebreničkim dešavanjima“, a Politika je vest o obeležavanju bošnjačkog „stradanja“ iskoristila da podseti kako je u Potočarima umalo stradao i Aleksandar Vučić. „Jedva je izvukao živu glavu“, piše Politika podsećajući na to kada su Vučića 2015. pogodili kamenom i polomili mu naočare. „Na njegovu spremnost da se pokloni srebreničkim žrtvama odgovoreno je pokušajem njegovog ubistva“.
Domaći mediji svaki put na godišnjicu genocida u Srebrenici podsećaju na napad na Vučića, koga su, po izlasku iz Memorijalnog centra u Potočarima, pogodili kamenom i polomili mu naočare. Ovaj incident karakterišu kao pokušaj ubistva.
Na ovo je podsetila i Politika u tekstu „Obeleženo stradanje Bošnjaka u Srebrenici 1995. godine“.
„Na njegovu spremnost da dođe u Srebrenicu i pokloni se srebreničkim žrtvama, odgovoreno je pokušajem njegovog ubistva. Do danas nadležni u BiH nisu ništa učinili na rasvetljavanju tog nezapamćenog događaja koji je izazvao zaprepašćenje šireg dela javnosti“, piše Politika.
Za taj napad zaista niko nije odgovarao, a ljudi u masi su mu tada, kako su tada preneli mediji, između ostalog vikali i „Četniče, umri“.
Revolt muslimanske javnosti pojavljivanjem tadašnjeg premijera Srbije na komemoraciji ima svoje korene i u njegovoj radikalskoj prošlosti. Ostala je, između ostalog, zabeležena skandalozna rečenica koju je baš u julu 1995. godine Vučić, kao poslanik Srpske radikalne stranke, izgovorio za skupštinskom govornicom.
„Ubijte jednog Srbina, mi ćemo stotinu muslimana“.
Genocid i „običan“ zločin
Pojam genocida je definisan, između ostalog, Konvencijom o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida, koja je nakon Drugog svetskog rata izglasana u UN. Genocidom se smatra niz zločina počinjenih „u nameri da se potpuno ili delimično uništi neka nacionalna, etnička, rasna ili verska grupa“. To može biti ubistvo članova te grupe, nanošenje teških fizičkih ili mentalnih povreda, namerno podvrgavanje teškim životnim uslovima koji treba da dovedu do fizičkog uništenja pripadnika te grupe. To mogu biti i „mere usmerene ka sprečavanju rađanja u okviru grupe“ ili prisilna premeštanja dece iz jedne grupe u drugu.
Genocid je na isti način definisan i u domaćem Krivičnom zakoniku.
Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju je za genocid u Srebrenici osudio više pojednaca, a poslednji među njima je vojni komandant Ratko Mladić.
Sam Mladić, heroj nacionalističkog dela javnosti, 11. jula 1995. godine izjavio je da je došlo vreme da se „osvetimo Turcima na ovom prostoru“, što se smatra svojevrsnom najavom istrebljenja koje će uslediti.
„Evo nas 11. jula 1995. godine u srpskoj Srebrenici. Uoči još jednoga velikog praznika srpskoga poklanjamo srpskome narodu ovaj grad. I napokon došao je trenutak da se posle bune protiv dahija Turcima osvetimo na ovom prostoru“, rekao je.
Međunarodni sud pravde u Hagu je 2007. godine oslobodio Srbiju optužbi za genocid, navodeći da za njega postoji individualna odgovornost ratnih generala, da Srbija nije učestvovala zvanično ni direktno u ovim događajima, ali isto tako i da vlasti u Beogradu nisu učinile ništa da genocid spreče niti da nakon toga kazne odgovorne.
Do danas je pitanje genocida u domaćoj javnosti ostalo jedno od najkontroverznijih - iako je reč o sudski utvrđenoj činjenici, režim i prorežimski mediji je uporno negiraju. Zato nikad neće iskoristiti reč „genocid“ već „zločin“ ili „stradanja“ a u eufemizmima je ove godine najdalje otišao RTS koji je iskoristio sintagmu - „srebrenička dešavanja“.
Vredan pomena je i Informer, koji je u izdanju iz 12. jula u naslovu tvrdio da „žele da nas žigošu, zloupotreba zločina u Srebrenici traje već skoro tri decenije. Genocidom ubijaju Srbiju“. Sagovornici ovog tabloida su tvrdili da je genocid u Srebrenici „mit“.
Argumentujući da se genocid nije desio, Informer se osvrnuo na tzv. Izveštaj nezavisne međunarodne komisije o Srebrenici, koju je predvodio istoričar Gideon Grajf, poznat po tezi da genocida nije bilo, već da je reč o „strašnim zločinima“. Ne samo da ovaj izveštaj nije međunarodno priznat već je i BIRN otkrio da su neki navodi u njemu upitni, o čemu možete čitati u zasebnom tekstu Raskrikavanja.
Žigosanje srpskog naroda? Naprotiv.
„Diglo se kuso i repato. Sinhronizovana akcija povodom godišnjice zločina. Operacija Srebrenica“, naslov je u Srpskom telegrafu iz 12. jula, a isti tekst se nalazi i na njegovom portalu Republika. I ovaj tabloid je, kao i drugi prorežimski mediji, izbegavao reč „genocid“, tvrdeći da su „dokazani srbomrsci tokom jučerašnjeg dana pokušavali čitav narod da proglase genocidnim“.
Takva tvrdnja nije nova i tabloidi su je iznosili u više navrata, o čemu je Raskrikavanje već pisalo. Naime, svaka inicijativa u zemlji i regionu da se osudi genocid u Srebrenici, u prorežimskim tabloidima i nacionalističkoj javnosti biva dočekana uz manipulacije da se radi o pokušaju da se čitav srpski narod proglasi genocidnim.
Ipak, niti jedna inicijativa ili rezolucija, kao ni sudska presuda međunarodnih sudova, nisu sadržale takvu odrednicu. U nekima je, kao na primer u rezoluciji koju je usvojio crnogorski parlament pre dve godine, štaviše eksplicitno stajalo da nijedan narod ne može biti označen kao genocidan.
Tokom godina je u domaćem parlamentu bilo nekoliko (neuspešnih) inicijativa da se izglasa slična rezolucija. U tekstu rezolucije predložene 2016. godine je stajalo, na primer, da Republika Srbija osuđuje genocid u Srebrenici i svako njegovo negiranje, da izražava saosećanje sa žrtvama, da je rešena da procesuira odgovorne, da se suoči sa prošlošću i posveti se izgradnji dijaloga i pomirenja u regionu. Po svemu sudeći, zvanična Srbija na to još uvek nije spremna, s obzirom da pomenuti dokument, i pored pokušaja pojedinih poslanika, do danas nije usvojen.
U svetlu negiranja genocida, svako ko kaže drugačije dobije tekst u tabloidu. Ove godine prorežimski listovi su se ostrvili na predsednika Crne Gore Jakova Milatovića jer je u video obraćanju prisutnima na komemoraciji u Potočarima 11. jula rekao da se pre 28 godina u Srebrenici desio genocid. Tabloidima je posebno zasmetalo što je ova izjava usledila dan nakon Milatovićeve zvanične posete Beogradu. Zbog toga je Srpski telegraf tvrdio da crnogorski predsednik „nije izdržao ni 24 sata“, te da je „zabio Vučiću nož u leđa“ i „bratskom narodu prst u oko“.
Alo: „Svet slep za srpske suze“
Inače, ovih dana (12. jula) obeležava se još jedna nesrećna godišnjica. Reč je o pomenu srpskim žrtvama - 31 godina od ubistva 69 srpskih vojnika i civila i nestanka 22 osobe u selima u okolini Srebrenice i Bratunca, za šta do danas niko nije odgovarao.
Međutim, uprkos imperativu da se o oba događaja izveštava profesionalno i sa pijetetom prema svim žrtvama, tabloidi spomen ubijenim Srbima porede sa pomenom Bošnjacima ubijenim u Srebrenici, kako bi zaključili da za srpske žrtve niko ne mari.
„Strašna nepravda. U tišini obeležena 31. godišnjica pokolja u Podrinju. Svet slep za srpske suze“, naveo je Alo na današnoj naslovnoj strani.
„Za razliku od Potočara gde su se u utorak sjatile visoke delegacije sa svih strana, Srbi su svoje žrtve oplakali sami“, piše Alo.
