Vest
Slučaj Ćuruvija: Fondaciju nazvanu po ubijenom novinaru tuže bivši optuženi za to – početak suđenja odložen
11.04.2025. Milica Ljubičić Foto: Raskrikavanje (Okupljeni novinari i građani ispred zgrade Drugog osnovnog suda u Beogradu)
Na današnji dan, pre tačno 26 godina, u Beogradu je sa više hitaca ispaljenih u leđa ubijen novinar Slavko Ćuruvija. Upravo na godišnjicu njegovog ubistva, pred Drugim osnovnim sudom u Beogradu bio je zakazan početak suđenja po tužbama koje su protiv Fondacije Slavko Ćuruvija podnela trojica ranije optuženih za Ćuruvijino ubistvo, nakon što su pravosnažno oslobođeni optužbi. Današnje suđenje je, međutim, odloženo za 25. april zbog bolesti sudije.
Dvadesetak novinara i građana okupilo se danas ispred zgrade Drugog osnovnog suda u Katanićevoj ulici u Beogradu u znak podrške Fondaciji Slavko Ćuruvija povodom početka suđenja po tužbama koje su trojica bivših optuženih za Ćuruvijino ubistvo podnela protiv ove Fondacije. Ročište je, međutum, odloženo zbog bolesti sudije.
Početkom prošle godine Apelacioni sud u Beogradu doneo je pravosnažnu oslobađajuću presudu za četvoricu bivših pripadnika Resora državne bezbednosti, kojima se sudilo za Ćuruvijino ubistvo - Radomira Markovića, Milana Radonjića, Ratka Romića, Miroslava Kuraka.
Fondacija Slavko Ćuruvija je tada saopštila da je „Slavko Ćuruvija fondacija šokirana presudom Apelacionog suda”, a dodali su i da „zemlja koja ne kažnjava ubice nema budućnost”.
Nekoliko meseci kasnije na adresu Fondacije Slavko Ćuruvija stigle su tri tužbe koje su podneli trojica ranije optuženih, koji smatraju da im je tim saopštenjem Fondacija povredila čast i ugled jer ih je sud oslobodio optužbe da su ubistvo izvršili. Svaki od njih je zasebno tužio Fondaciju zahtevajući odštetu od po 500 hiljada dinara.
Kako je povod za tužbu bio isti tekst, suđenje je objedinjeno, i danas je trebalo da počne.
Direktorka Fondacije „Slavko Ćuruvija”, Ivana Stevanović, rekla je danas da atmosfera i dalje podseća na 1999. godinu Ćuruvijinog ubistva.
„Danas imamo otvorenu represiju, pozive na hapšenja novinara. (...) Strahovite obračune, strahovito targetiranje novinara i plašimo se da ovo ide u jednom pravcu koji nikome ne odgovara i posle koga neće biti povratka”, rekla je ona poručujući predstavnicima vlasti da „povuku ručnu, da porazmisle šta rade”.
Ni posle devet godina suđenja, sud nije rasvetlio ubistvo novinara
Slavko Ćuruvija, urednik lista Dnevni telegraf i magazina Evropljanin, ubijen je na Uskrs 11. aprila 1999. godine u haustoru zgrade u kojoj je živeo, u Svetogorskoj ulici u Beogradu.
Optužnica za njegovo ubistvo podignuta je 15 godina kasnije, tek 2014. godine i u njoj se navodi da je ubijen zbog kritike represivnog Miloševićevog režima i javnih istupanja protiv vlasti u zemlji i u inostranstvu.
Suđenje za njegovo ubistvo počelo je naredne godine, a na optuženičkoj klupi su se našla četvorica bivših pripadnika Resora državne bezbednosti - Radomir Marković, Milan Radonjić, Ratko Romić i Miroslav Kurak.
Oni su u aprilu 2019. osuđeni na ukupno sto godina zatvora. Međutim, ovo suđenje nije rasvetlilo ni ko su nalogodavci, niti ko je ubio novinara.
U optužnici je kao neposredni izvršilac bio je označen Miroslav Kurak, koji je tokom celog sudskog procesa bio u bekstvu zbog čega mu se sudilo u odsustvu. Presuda je međutim „iskoračila„ iz optužnice i Kuraka označila kao pomagača, dok je kao ubica po prvi put uvedena nepoznata osoba, odnosno NN lice.
Zbog prekoračenja optužnice i uvođenje novih „činjenica" presuda je u septembru 2020. oborena, odnosno Apelacioni sud je naložio da suđenje krene iz početka.
Ni ponovljeno suđenje koje je trajalo oko godinu dana nije donelo nova saznanja, presuda je bila ista, a sud je ponovo prekoračio optužnicu, zbog čega je o njoj ponovo odlučivao Apelacioni sud.
Petočlano veće Apelacionog suda je u decembru 2022. godine otvorilo pretres na kome su ponovo saslušavani svedoci poput Ćuruvijine partnerke Branke Prpe, koja je bila sa njim u trenutku ubistva, te nekadašnjih pripadnika Zemunskog klana - Milorada Ulemeka Legije i braće Simović.
Optužnica se inače temeljila na ranijim iskazima ovih svedoka, ali i na izveštajima baznih stanica mobilne telefonije.
Početkom februara prošle godine, Apelacioni sud je objavio pravosnažnu oslobađajuću presudu za četvoricu okrivljenih. U obrazloženju presude je pisalo da Apelacioni sud nije utvrdio da je postojala organizovana kriminalna grupa, niti je utvrđeno ko je, kada i gde napravio plan da likvidira Ćuruviju.
Kako kažu, ne postoje ni posredni ni neposredni dokazi koji bi na nesumnjiv način dokazali tvrdnje Tužilaštva za organizovani kriminal - ni da je ubistvo naručio neko iz vrha Miloševićeve vlasti, ni da je taj nalog dat Radomiru Markoviću, čelniku DB-a, koji ga je dalje, prema navodima optužnice, preneo Radonjiću, tada prvom čoveku beogradskog centra DB.
Nisu dokazani, smatra petočlano veće, ni navodi optužnice da je Radonjić dalje preneo ovaj plan Kuraku i Romiću koji su se teretili da kao saizvršioci koji su, navodno, bili na mestu ubistva.
Ovim je, maltene, stavljena tačka na ovaj slučaj, a nalogodavci i ubice Slavka Ćuruvije ostali nepoznati. Ranije optuženima, zakonski, više nikada neće moći da se sudi u ovom slučaju.
