Srpski telegraf nas ubeđuje da je najbolje da Vučić vlada doživotno
22.04.2024. Marija Vučić Chat GPT
Zamislite scenu: hiljade siromašnih i gladnih stoji u redovima čekajući hranu, ljudi cvokoću u hladnim stanovima, struje nema, posla nema, na ulicama su protesti, haos i kriminal, a nebo je večno sivo. Doslovno ovako redakcija prorežimskog Srpskog telegrafa zamišlja Srbiju ako Vučić ode s vlasti. „Bila bi to kataklizma”, piše tabloid u izdanju od ponedeljka, tvrdeći, bez ijednog argumenta, da bi opozicija pogasila sve projekte i firme po dolasku na vlast i ostavila desetine hiljada ljudi bez posla. Ovo nije prvi put da nas Srpski telegraf plaši „crnim scenariom”: i prošle godine su pisali da bi nas „dan posle Vučića” snašlo mnogo teških muka i problema, te da je za nas najbolje da ništa ne menjamo.
Smenjivost vlasti je jedna od najvažnijih tekovina demokratskih sistema, ali ne i za Srpski telegraf koji otvoreno simpatizira vladajuću Srpsku naprednu stranku i Aleksandra Vučića.
Za ovaj tabloid je ideja o smeni vlasti potpuno neprihvatljiva i štaviše opasna - današnja naslovna nam najavljuje tzv. „crni scenario” ukoliko bilo ko osim Vučića preuzme kormilo. Ovoga puta pišu da opozicionari imaju spisak firmi za gašenje i da bi s njihovim dolaskom na vlast desetine hiljada ljudi odmah ostalo bez posla.
Kako Srpski telegraf ovo dokazuje? Nikako. Glavni argument da bi opozicija pogasila silne firme i projekte - poput Beograda na vodi, EXPO 2027, Beogradskog metroa, firme „Sava centar”, Linglong i druge - jeste što su ovi projekti predmet njihove kritike.
Nedostatak argumentacije Srpski telegraf pokušava da „zabašuri” sugestivnim jezikom - iznose subjektivne i paušalne tvrdnje i očekuju da im verujemo na reč.
„Ako oni pobede, kamen na kamenu u Srbiji ne bi ostao. Ovo je jasan zaključak koji se logično može izvući iz činjenice da maltene ne prođe dan, a da tajkunski mediji i protivnici vlasti ne potegnu pitanje zašto se nešto gradi ili zbog čega postoji neka firma. Kad bi došlo do smene vlasti, očigledno, sve bi to bilo pogašeno, a desetine hiljada ljudi bi ostale bez posla”, navodi Srpski telegraf.
Ceo tekst se sastoji u nabrajanju spornih projekata i firmi, ali nam tabloid nigde ne otkriva šta su tačno razlozi za kritike. To ćemo sada mi učiniti.
Šta je sve Srpski telegraf gurnuo pod tepih
Sava Centar
„Portal u vlasništvu Dragana Šolaka objavio je tekst kojim sugeriše da je državna firma „Sava centar” beskorisna. Ovo nije prvi put da Šolakovi mediji i opozicionari, naročito pred izbore, traže gašenje firmi čiji je osnivač država ma koliko one velike bile ili koliko velikim poslovima upravljale”.
Ono što nam Srpski telegraf prećutkuje jeste da kongresni centar Sava centar na Novom Beogradu od januara 2021. godine više nije u vlasništvu istoimenog javnog preduzeća. Iako je ovaj objekat već tri i po godine u rukama kompanije Delta kongresni centar Miroslava Miškovića, Javno preduzeće „Sava centar” i dalje postoji iako ne upravlja nikakvim velikim poslovima, pa se javnost sa pravom pita - zašto.
Da su otišli dalje od „Šolakovih medija”, novinari Srpskog telegrafa su mogli u finansijskim izveštajima Javnog preduzeća „Sava centar” i sami da pronađu da je JP „Sava centar” završio 2023. godinu sa oko 114.000 dinara gubitka i da i oni sami konstatuju da su prodajom objekta na Novom Beogradu izgubili osnov daljeg postojanja.
Naime, kako pišu u finansijskom izveštaju za 2023, trenutno obavljaju tekuće poslovne aktivnosti, okončavaju sudske sporove koji su u toku, naplaćuju potraživanja sa sudskim izvršiteljem i rešavaju druga pravna pitanja. To je, međutim, manje-više sve.
„Nema novih planova koji bi mu (ovom javnom preduzeću) omogućavali da nastavi sa kontinuiranim poslovanjem u bliskoj budućnosti. (Prodajom objekta) je društvo izgubilo imovinu koja je bila osnov njegovog poslovanja čime je ugrožena mogućnost nastavka obavljanja delatnosti zbog koje je društvo osnovano”, navodi se u napomenama uz finansijski izveštaj za 2023. godinu.
Uprkos tome, preduzeće i dalje dobija milionske subvencije od Grada Beograda, dok direktor Đorđe Mazinjanin, prema podacima Agencije za sprečavanje korupcije, prima platu od 213.000 dinara.
EXPO 2027
„Kada je krajem 2023. godine država osnovala firmu EXPO 2023, čija je delatnost organizovanje sastanaka i sajmova, opozicija i njihovi mediji skočili su da je pljuju. Sve što je vladajuća koalicija dala kao obrazloženje pljuvali su - da je to firma koja će se baviti izgradnjom Nacionalnog stadiona i objekata u okviru manifestacije EXPO 2027. (...) Beograd će postati centar sveta, što je opet dočekano na nož”, navodi Srpski telegraf.
Srbija će 2027. godine biti domaćin specijalizovane izložbe EXPO na temu „Sport i muzika za sve”, za koju planira da izgradi niz objekata na oko 250 hektara površine u beogradskom naselju Surčin. U planu su sajamski prostor na 25 hektara, rezidencijalni kompleks sa 1.500 stanova, akvatik centar i Nacionalni stadion sa 52.000 sedišta.
U taj deo Surčina, kako je najavljeno, stižu i najsavremenije infrastrukturne inovacije - vodovod, kanalizacija i trafo - a Siniša Mali je najavio i 10 kilometara bulevara i puteva. U okviru priprema, najavljen je i nastavak gradnje metroa, železničke stanice Prokop, nova železnička stanica na Novom Beogradu, a na prostoru sadašnjeg Beogradskog sajma biće napravljene tri nove operske hale za baletske i operske trupe. Vučić je najavio da će Srbija do EXPO izložbe napraviti i „leteći taksi”.
Sve ovo bi, prema najavama vlasti, trebalo da nam donese milione posetilaca i oko milijardu evra prihoda, ali je u planu da se uloži 17,8 milijardi evra za sam izložbeni prostor i sve druge prateće projekte.
Ovaj astronomski iznos - koji iznosi četvrtinu godišnjeg BDP-a Srbije - logičan je razlog što se javnost, predvođena medijima i opozicijom, interesuje za to ko će ga i kako trošit. Dodatno podozrenje i bojazan da će to biti prilika za brojne koruptivne radnje i nameštanja poslova svojim „igračima”, izaziva i činjenica da je za EXPO projekat skupština usvojila Leks specijalis kojim je Zakon o javnim nabavkama stavljen van snage, a umesto njega doneta je posebna uredba.
Zbog ovoga su iz Transparentnosti Srbija podneli inicijativu Ustavnom sudu da oceni ustavnost spornog člana. Između ostalog su upozorili i na to da Kancelarija za javne nabavke neće moći da obavlja monitoring tendera koji se budu raspisivali, a ni ponuđaći neće moći da pred zakonom ospore i obore nabavke ukoliko one budu „diskriminatorne” - drugim rečima, ako se „šteluju”.
Na potencijalne probleme ne upozorava samo opozicija, kako sugeriše Srpski telegraf, veći i ekonomski stručnjaci. Kako je rekao profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Ljubodrag Stojadinović, Srbija nema 17 milijardi evra tako da ćemo morati da se zadužimo. A to zaduženje će samo ove godine, prema računici Fiskalnog saveta, iznositi oko 7 milijardi evra. Zbog toga što su iznosi visoki, a za njihovo trošenje su usvojene nove procedure, Fiskalni savet je pozvao vlast na potpunu transparentnost u trošenju novca.
Beogradski metro i voz i Beograd na vodi
„Ista priča je bila kada je osnovana firma „Beogradski metro i voz” a koja se bavi izgradnjom metroa koji Beograđani željno iščekuju. Opozicionari su pljuvali i osnivanje firme „Beograd na vodi” koja se bavi organizacijom i izgradnjom naselja Beograd na vodi, a koji je danas prva destinacija turistima kad dođu u Beograd i potpuno je promenila (nabolje) sliku glavnog grada”, piše Srpski telegraf u ovom pamfletu.
Način na koji je država sprovela projekat „Beograd na vodi”, bio je i ostao predmet velikih i utemeljenih kritika i domaće i strane javnosti na račun vlasti naprednjaka: od čuvenog rušenja objekata u Savamali, za kojim su usledili masovni protesti, davanja javne imovine na korišćenje privatnim firmama, izdvajanja ogromnih suma iz budžeta za eksproprijaciju i uređenje ovog dela grada, pa sve do nedavno usvojene odluke o proširenju ovog kompleksa za još 327 hektara.
Izgradnja ovog kompleksa u većinskom vlasništvu privatne firme iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, počela je možda i najvećim skandalom u istoriji demokratske Srbije - aprila 2016. godine, u izbornoj noći, maskirani ljudi sa fantomkama i bagerima srušili su bez ikakvih dozvola više objekata privatnih firmi, nekoliko građana protivzakonito vezali i zatvorili kako ne bi ometali rušenje, a policija čitave noći nije odgovarala na pozive uznemirenih meštana Savamale.
Ni na šta od ovoga Srpski telegraf ne podseća, a ne spominje ni činjenicu da se kritike na račun preduzeća „Beogradski metro i voz” odnose na to što je ovo preduzeće, osnovano 2018. godine, zaduženo za metro čiju ćemo prvu liniju možda dočekati 2028. godine, prema poslednjim najavama. U međuvremenu, izgradnja praktično nije ni počela, a poslednju najavu u nizu dao je Aleksandar Šapić krajem prošle godine rekavši da će u drugoj polovini 2024. biti „vidljive konkretne stvari na izgradnji metroa”.
Železara, termoelektrana Kostolac i RTB Bor
„Ne pljuju opozicionari samo državne firme. Njima smetaju i najveće inostrane investicije u Srbiji, pa tako često napadaju neke od najvećih izvoznika u inostranstvo - Železaru iz Smedereva i RTB Bor, kojim upravlja kineski „Ciđin”. Rekao bi čovek da njima smeta sve što donosi novac ili doprinosi rastu Srbije”, nastavlja tabloid.
Srpski telegraf nije precizirao na koje „pljuvanje” misli, ali ono što se najčešće spočitava ovim kompanijama u vlasništvu kineskih firmi, jeste zagađenje vazduha.
U slučaju smederevske Železare, koja je u vlasništvu kineske HBIS grupe, meštani Smedereva i okolnih sela su više puta poslednjih godina upozoravali javnost na masnu crvenu prašinu koja pada iz Železare. Kako su iz lokalnog pokreta „Tvrđava” naveli 2022. godine, u prašini se nalaze teški metali - arsen, olovo, kadmijum, a u selu Radinac, koje je ovim najviše pogođeno, zabeležena je povećana stopa kancera.
Merni instrumenti na stanicama Agencije za zaštitu životne sredine u kontinuitetu beleže povećane nivoe štetnih, kancerogenih PM čestica, kako oko Smedereva, tako i oko Bora. Srpski telegraf ne spominje da je i kineski Ziđin, vlasnik basena RTB Bor, kažnjen zbog zagađenja vazduha, o čemu je pisao CINS. Ovaj istraživački portal je pisao i o tome kako je kineski investitor posekao šumu i gradio pre nego što je dobio potrebne dozvole za to, ali i kako je meštanima ispod tržišne cene eksproprisao zemlju od koje su živeli, pa su neki od njih od domaćina na selu postali socijalni slučajevi.
Manjak empatije i brige za zdravlje naših sugrađana, prorežimski tabloid pokazuje i u slučaju kritika na račun termoelektrane Kostolac.
„Omiljena opoziciona mantra je i navodna briga za vazduh i životnu sredinu, zbog koje bi, samo da mogu, pogasili rudnike i termoelektrane. Tako je, između ostalog, na meti i TE Kostolac”.
Niko nije rekao da treba ugasiti termoelektrane u Srbiji, pa ni Kostolac, ali jesu iznošene brojne kritike i upozorenja u pogledu uticaja na životnu sredinu. U junu prošle godine je RERI (Regionalni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu”) objavio izveštaj u kome se navodi da je tokom 2022. godine TE Kostolac emitovao četiri puta više sumpor-dioksida nego što je dozvoljeno, i to uprkos tome što je 2020. godine u ovoj elektrani počelo da radi postrojenje za odsumporavanje.
Sumpor-dioksid je, inače, gas koji štetno deluje naročito na respiratorni sistem, izaziva kašalj, podstiče astmu i bronhitis, a u većim količinama može biti toksičan.
Linglong
Kompaniju Linglong ovaj tabloid takođe svrstava na spisak onih koje bi opozicija navodno ugasila kada bi se pitala, ali nijednom rečju ne spominje koje su to kritike na račun kompanije i afere koje prate njeno poslovanje u Srbiji.
Jer kada bi počeli da ih nabrajaju, bili bi im potrebni feljtoni. Naime, ova kineska kompanija koja je dobila milionske subvencije od Republike Srbije da u Zrenjaninu podigne fabriku guma, dospela je u žižu javnosti pre svega zbog teškog kršenja radničkih i ljudskih prava radnika i dokumentovanog nasilja nad njima.
O ponižavajućim uslovima u kojima su radili i živeli radnici iz Vijetnama, angažovani na izgradnji ove fabrike, pisali su i domaći mediji ali i američki Njujork Tajms. Ljudi su boravili u neuslovnim barakama, bez vode i toaleta, a bili su im oduzeti i pasoši. Nevladina udruženja i eksperti za Zakon o radu su upozoravali da se radi o trgovini ljudima i ropskom radu. Pasoši su im na kraju, posle pritiska javnosti, vraćeni, a deo njih je prebačen na drugu lokaciju.
Afere oko ove kompanije su nastavile da se nižu. Obezbeđenje i kineski šefovi u fabrici su sprečavali novinare u nekoliko navrata da izveštavaju o ovoj fabrici sa terena, nevladina organizacija „Građanski preokret” upozoravala je da će otpadne vode iz Linglonga ići u reku Begej, a podizvođači su štrajkovali zbog toga što im Linglong nije isplaćivao dugovanja.
Početkom ove godine se saznalo za još jedan slučaj eksploatacije radnika - od javnosti je pomoć zatražila grupa indijskih radnika koji su radili bez radnih dozvola i pasoša i u katastrofalnim životnim uslovima. Zrenjaninsko tužilaštvo je pokrenulo istragu u februaru ove godine zbog sumnje na trgovinu ljudima.
Sve ove probleme, međutim, Srpski telegraf je doveo u ravan dnevnopolitičkih borbi kako bi lobirala da Srpska napredna stranka večno ostane na vlasti.
Ali to im nije prvi put - u januaru prošle godine su na sličan način pisali o najcrnjem mogućem scenariju i opisivali nam kako će nam izgledati „dan posle Vučića”. Tvrdili su da će nas snaći „kobne posledice”: izolacija, politička nestabilnost, raskidanje veza sa Kosovom, teror Prištine, ekonomski krah, rast nezaposlenosti, pad standarda, haos i sukobi na ulicama.
Povod za tekst tada bila je informacija da je Vučić na sastanku stranke rekao da će se povući sa mesta predsednika i prepustiti to mesto bilo kome ko misli da može i ume bolje od njega. Tada je predsednik Izvršnog odbora stranke Darko Glišić izašao u javnost u sličnom, apokaliptičnom raspoloženju:
„Ukoliko predsednik Vučić ostane pri svome da podnosi ostavku, mislim da je to kraj SNS, kraj karijere koje je SNS imala na političkoj sceni Srbije, a mislim da nakon toga sledi najgori mogući scenario za Srbiju koji ne smem ni da zamislim”, rekao je Glišić.
Sličnu stvar je ponovio i Miloš Vučević - o tome da bi Srbija bila obezglavljena i idealna meta za sve napade i udarce spolja i iznutra - a ove njihove poruke, kako to i inače biva, Srpski telegraf je samo preuzeo i dodatno pojačao svojim tekstom.
