Srpski teoretičar zavere tvrdi da ne postoji virus od koga i dalje umiru deca
09.08.2023. Milica Ljubičić Foto: Pixabay/Herney
Samo pola godine od izbijanja epidemije malih boginja u Smederevu u kojoj je čak 90 odsto obolele dece bilo nevakcinisano, teoretičar zavera Saša Borojević ne odustaje i tvrdi da virus malih boginja ne postoji i da je MMR vakcina donela vise štete nego koristi. Međutim, virus malih boginja izolovan je sredinom prošlog veka, nakon čega je razvijena vakcina koja je u velikoj meri doprinela suzbijanju ove bolesti.
Do 1963. kada je počela masovna vakcinacija protiv malih boginja, ova bolest je odnosila oko 2 i po miliona života godišnje, pokazuju podaci Svetske zdravstvene organizacije (SZO). Od razvoja vakcine situacija se poboljšava, pa je sada broj smrtnih slučajeva od morbila drastično manji. Vakcinacija je smanjila smrtnost sa 761.000 u 2000. na 128.000 u 2021. godini.
Međutim, to ne sprečava brojne teoretičare zavera da već godinama pričaju o štetnosti MMR vakcine (vakcina protiv malih boginja (morbile), zaušaka i rubeole) povezujući je na primer i sa autizmom. Te tvrdnje međutim nisu podržane nikakvim dokazima.
Tako je, opet, jedan od najpoznatijih teoretičara zavera kod nas, Saša Borojević podelio objavu u kojoj se tvrdi da „ne postoji virus malih boginja” kao i da je „nauka pet decenija obmanjivala čovečanstvo! Vakcina protiv morbila (komponenta MMR vakcine) donela je više štete nego koristi!” Njegovi pratioci na ovoj mreži su ga podržali brojnim komentarima tvrdeći da je MMR vakcina štetna.
Borojević je podelio i tekst sa jednog antivakserskog sajta koji potpisuje kontroverzni nemački biolog Stefan Lanka. On inače veruje da su male boginje „psihosomatska bolest“ od koje ljudi obole nakon „traumatičnih rastanaka“. Lanka negira da je virusologija nauka i ne veruje u postojanje virusa. Tvrdi i da je AIDS (sida) izmišljena bolest kako bi se sprovodila testiranja na homoseksualcima. Inače je blizak pokretu „Nova nemačka medicina“, koja recimo odbacuje naučno-medicinski tretman u lečenju kancera.
Odakle je potekla tvrdnja da ne postoji virus malih boginja?
Potpuno neverovatno, ali Lanka nije dokazao da ne postoji virus malih boginja. To tvrdi samo na osnovu bizarne ponude koju je objavio - u novembru 2011. obećao je 100.000 evra onome ko dokaže da postoji virus koji izaziva male boginje.
Odgovorio mu je student medicine Dejvid Bardens koji mu je kao dokaze postojanja virusa malih boginja dao šest naučnh publikacija. Međutim, Lanka je u svom odgovoru Bardensu naveo da studije nisu dovoljan dokaz, te da mu neće isplatiti 100.000 evra.
Nakon ovoga kreće njihov sudski obračun.
Naime, Dejvid Bardens je tužio Lanku i Okružni sud u Nemačkoj je 2015. godine doneo presudu u Bardensovu korist, odnosno presudio da Lanka mora da mu isplati 100.000 evra. Lanka se, međutim, žalio Višem sudu u Štutgartu koji je naredne godine poništio prvobitnu presudu. Ovaj sud smatra da šest studija koje je Bardens priložio ne ispunjavaju Lankine kriterijume za dokazivanje postojanja virusa malih boginja.
Međutim, sam sud nije doveo u pitanje postojanje samog virusa. Nezavisni farmaceutski časopis koji je pratio ovo suđenje Daz.online napominje da su publikacije koje je Bardens dostavio Lanki dokazuju postojanje virusa.
Međutim, sud je iznos od 100.000 evra tumačio kao obećanje, a ne kao opkladu ili nagradu. Stoga je, prema mišljenju suda, Lanka mogao da odredi pravila i uslove za ispunjenje kriterijuma, što uključuje i njegovo pravo da ne prihvati publikacije koje mu je Bardens ponudio.
„Mogli ste da predate 600 dokaza, on (Lanka, aut.prim.) ne bi prihvatio ni jednu“, rekao je sudija Bardensu. Sudija je takođe, kako navodi Daz.org, napomenuo da odluka ne govori ništa o postojanju ili nepostojanju virusa malih boginja.
Međutim, ova presuda je, iako to ne dokazuje, protivnicima vakcinacije i teoretičarima zavere, ali i samom Lanku poslužila da je koriste kao „dokaz“ da virus malih boginja ne postoji.
Ove tvrdnje se mogu pronaći i na raznim opskurnim sajtovima na engleskom jeziku. Odluka suda, međutim, nije dokaz da virus koji izaziva male boginje ne postoji.
O ovoj dezinformaciji su pisale i druge organizacije koje se bave proverom činjenica poput Rojtersa i Afrika Check.
Vakcina koja sprečava epidemije
SZO navodi da male boginje predstavljaju jednu od najzaraznijih bolesti koja je pogađala brojne civilizacije u prošlosti.
Lekari dečije bolnice u Bostonu, Džon Enders i Tomas Pibls su 1954. godine uspeli da izoluju virus malih boginja što im je omogućilo da razviju vakcinu pod nazivom „Edmonston-B“. Nakon masovnih testiranja, vakcina je 1961. godine proglašena 100% efikasnom, a 1963. godine je odobrena za upotrebu.
Kasnije je naučnik Moris Hileman 1971. godine napravio MMR vakcinu - kombinovanu vakcinu protiv malih boginja, zauški i rubeole. 2005. joj je dodata i vakcina protiv varičele te je napravljena i MMRV vakcina.
Šta je MMR vakcina?
MMR je kombinovana vakcina koja se pravi od oslabljenih virusa koji uzrokuju male boginje, zauške i rubeole i cilj je da spreči pojavu ovih bolesti. Vakcinacija ovom vakcinom u Srbiji se sprovodi kod kod dece od12 do 15 meseci života, a revakcinacija pred polazak u osnovnu školu. Serološke studije su pokazale da se kod 99 odsto osoba koje su primile dve doze vakcine razvio adekvatan imunitet na ove bolesti. Uobičajene reakcije koje se mogu javiti nakon dobijanja MMR vakcine su bol na mestu uboda, povišena tempertura, blagi osip.
Male boginje inače imaju visoku stepen zaraze, te je potrebno da 95 odsto zajednice stekne imunitet kako bi se sprečila pojava epidemije. Smrtni slučajevi od malih boginja se i dalje dešavaju, posebno u zemljama koje ne sprovode redovne programe imunizacije. Recimo, prema podacima organizacije Lekari bez granica u Demokratskoj Republici Kongo je od 2018. do 2020. od malih boginja preminulo oko 8.000 dece .
Već godinama unazad društvenim mrežama se šire brojne tvrdnje koje kompromituju i izazivaju zabrinutost u vezi sa MMR vakcinom. Svakako je najpoznatija tvrdnja da MMR vakcina uzrokuje autizam kod dece. Za ove tvrdnje, međutim, nema dokaza, što kako SZO navodi potvrđuju brojne studije koje su sprovedene na velikim populacijama.
Zabrinutost o mogućoj povezanosti MMR vakcine i autizma je, kako je objašnjeno na sajtu SZO, potekla od studije iz 1998. godine. Kasnije su otkriveni ozbiljni nedostaci i neistine u ovom radu koji je povučen, a lekar koji ju je objavio je izgubio licencu.
„Nažalost, objavljivanje studije je izazvalo strah koji je doveo do pada stope imunizacije u nekim zemljama i kasnijih izbijanja ovih bolesti“, navodi SZO.
U Srbiji procenat vakcinisanih ispod potrebnog za sticanje kolektivnog imuniteta
Za sticanje kolektivnog imuniteta potrebno je da bude vakcinisano 95 odsto dece. U prošloj godini u Srbiji je prema podacima Unicefa vakcinisano tek 81 odsto dece.
„Zbog niskog obuhvata vakcinacije Srbija je peta najugroženija zemlja u Evropi kada su u pitanje male boginje”, upozorila je u aprilu direktorka Unicefa u Srbiji Dejana Kostadinova.
Početkom ove godine izazvana je epidemija malih boginja u Smederevu, a 90 odsto obolele dece nije primilo MMR vakcinu, prema oceni nadležnih.
Radio Slobodna Evropa je početkom ove godine objavio da zemlje Balkana imaju niži procenat vakcinisanih MMR vakcinom od proseka u Evropskoj uniji, koji je 2021. iznosio oko 91 odsto vakcinisanih. Crna Gora je te godine imala najniži postotak na svetu kada je reč o vakcinisanoj deci prvom dozom MMR-a - svega 18 odsto.
