Nakon šest godina, epidemija morbila opet je proglašena u Beogradu jer je prema poslednjim podacima otkriveno da se malim boginjama u glavnom gradu zarazila 21 osoba. Podaci pokazuju da je situacija ozbiljna. U toku 2023. na teritoriji čitave Srbije prijavljeno je 50 slučajeva malih boginja, a za nepuna dva meseca ove godine samo u Beogradu već imamo skoro polovinu od tog broja. Gotovo sve obolele osobe prošle godine bile su nevakcinisane.
Epidemija velikog kašlja takođe uveliko traje – tokom prošle i u prva dva meseca ove godine preminulo je čak pet beba.
Bolesti srednjeg veka
Veliki kašalj je zarazna bolest respiratornog sistema koja se prenosi kapljičnim putem i može da traje i preko tri meseca. Najčešći simptomi su curenje ili začepljenost nosa, temperatura i kašalj koji u toku bolesti može da se pogorša i kod male dece dovede do povraćanja i prekida disanja.
Male boginje su veoma zarazna virusna infekcija koja se najčešće prenosi direktnim kontaktom sa obolelom osobom ili kapljično. Nakon zaražavanja dolazi do pojave povišene temperature, kašlja i otečenih očiju. Nakon toga pojavljuje se karakteristična ospa koja se širi po telu, a temperatura tela ume da pređe i 40°C. Najugroženija su deca mlađa od pet godina i odorasli stariji od 20, kod kojih bolest može da se zakomplikuje. Tada može da dođe do zapaljena pluća, srednjeg uha, mozga, do dijareje, gubitka vida, kao i smrti.
I ovde su brojevi nemilosrdni – za mesec i po dana u ovoj godini prijavljeno je 502 slučaja velikog kašlja, dok je u celoj prošloj bilo nešto više od 1.300 slučajeva.
Da li treba da se plašimo zbog ovih brojeva, ko je kriv i da li možemo da se oslonimo na sistem da nas zaštiti?
Kada je pre mesec dana javnost saznala o bebama preminulim od posledica velikog kašlja, mnogi su se pitali kako je to moguće? Zapravo, vrlo lako. Preminula deca bila su do tri meseca stara, nedovoljno da budu potpuno vakcinisana.
Zato je bilo moguće da se lako zaraze jer prema podacima koje je Raskrikavanje prikupilo, kolektivnog imuniteta za ovu zaraznu bolest nema.
Da bi se smatralo da u društvu postoji kolektivni imunitet protiv neke bolesti, potrebno je da obuhvat vakcinacijom bude bar 95 odsto. Po najsvežijim podacima iz 2022. koje smo dobili od Instituta za javno zdravlje Srbije Batut, samo jedna vakcina je premašila ciljani obuhvat – protiv tuberkuloze. Ona se daje u porodilištima, svega dan ili dva po rođenju, pa ju je teško izbeći ili odbiti.
Ostale vakcine su daleko od poželjnog broja, kod nekih ta razlika iznosi i preko 12 odsto.
Konkretno, kombinovanom vakcinom Pentaxim (DTaP-IPV-Hib) koja štiti od više bolesti, među kojima je veliki kašalj u 2022. je vakcinisano nešto manje od 92 odsto dece.
Ipak, zabrinjavajući je broj revakcina, dok je u 2019. taj broj iznosio oko 90 posto, u 2022. revakcinu je dobilo samo 80 odsto dece. Kao razloge nedovoljnog broja vakcinisane dece Batut nabraja odbijanje i odlaganje imunizacije, snažan antivakcinalni lobi, posledično nagomilavanje osetljive nevakcinisane i nepotpuno vakcinisane dece i deo populacije koji je van zdravstvenog sistema.
Najveći uzročnik pada obuhvata imunizacijom u poslednjih 20 godina predstavljala je pandemija Kovida-19.
„Moj utisak poslednjih godina, a i decenija je da zdravstveno vaspitanje ne sprovode zdravstveni radnici već društvene mreže, da se naš narod o informacijama koje su uskostručne obaveštava na društvenim mrežama”, kaže infektolog Dragan Delić za Raskrikavanje.
On smatra da je smanjen obim vakcinacije posledica lošeg zdravstvenog obrazovanja stanovništva i veliku odgovornost u padu vakcinacije vidi i u zdravstvenim radnicima, poput lekara sa antivakserskim stavovima.
Najveći pad obuhvata beleži MMR vakcina, koja se daje u drugoj i sedmoj godini života, a služi za zaštitu od malih boginja, zaušaka i rubele. U 2018. godini MMR vakcina je sa 93,4 posto vakcinisane dece bila veoma blizu zamišljenje ciljane linije kolektivnog imuniteta, da bi par godina kasnije njen obuhvat spao na samo 81,3 odsto.
Obuhvat imunizacije u Srbiji
Raskrikavanje je tokom rada na ovom tekstu prikupilo detaljne podatke o obuhvatu imunizacije obaveznim vakcinama. Statistiku o tome u poslednjih pet godina pogledajte
ovde.
Bez obzira na pad u odnosu 2018, revakcinacija MMR vakcinom dece od sedam godina daleko je bila uspešnija 2022. godine – iznosila je oko 89,5 odsto.
Najverovatniji razlog tome je diskreditovanje pouzdanosti MMR vakcine od strane antivaksera koje traje godinama i njeno povezivanje sa autizmom. Ovakvi narativi znatno su se pojačali za vreme pandemije Kovida-19, iako se mnogo pre njenog izbijanja dokazalo da korelacija između MMR vakcine i autizma ne postoji.
Kako je Raskrikavanje više puta pisalo, sve je poteklo od bivšeg britanskog lekara Endru Vejkfilda koji je 1998. godine objavio istraživanje u kome „dokazuje” da je MMR vakcina povezana sa autizmom. Uvidom u studiju i pokušajem mnogih replikacija utvrđeno je da su u pitanju bili nenaučni, falsifikovani rezultati koji su doveli do toga da se Vejkfildu oduzme doktorska licenca. Mnogim kasnijim istraživanjima došlo se do zaključaka da je MMR vakcina veoma učinkovita, a po podacima Svetske zdravstvena organizacije spasila je preko 50 miliona života u poslednjih 20 godina.
Šta i da li sistem radi kako bi nas zaštitio?
Kako je moguće da se redovna i obavezna vakcinacija izbegava?
Zakon kaže da se deca vakcinišu u lokalnom domu zdravlja, a da nadzor vrši isto tako lokalni zavod ili institut za javno zdravlje.
Od 2016. Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti pripisana je i prekršajna odgovrnost za one koji vakcinu izbegavaju. Naš zakon pripisuje da u tom slučaju sanitarni inspektori Ministarstvo zdravlja podnose zahteve prekršajnom sudu za pokretanje postupaka. Kazne se kreću u rasponu od 50 do 150 hiljada dinara.
Obavezna imunizacija se u Srbiji sprovodi protiv 11 zaraznih bolesti, a njoj ne podležu samo pojedinci kod kojih su utvrđene trajne kontraindikacije.
Prema podacima Odeljenja sanitarne inspekcije, koji ne ubrajaju AP Vojvodinu, broj zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka protiv roditelja i staratelja poslednje dve godine raste. U 2021. godini broj zahteva je bio 150, da bi 2023. godine podneto čak 445 zahteva.
Do objavljivanja ovog teksta portal Raskrikavanje nije dobio odgovor iz vojvođanskog Sektora za sanitarni nadzor i javno zdravlje.
Zanimljivo je da iako prekršajni postupak protiv roditelja ili staratelja pokreće Ministarstvo zdravlja, ono dalje ne prikuplja povratne informacije, odnosno ne raspolaže podacima o epilogu podnetih zahteva prekršajnom sudu.
Ono što se čini kao poseban problem jeste rešavanje ovih prekrašajnih postupaka, jer se čini da većina roditelja koji ne vakcinišu svoju decu ipak prolaze nekažnjeno.
Tako je na primer Prekršajni sud u Novom Sadu od 2018. go 2023. rešio 518 predmeta od kojih je 128 (24,7%) osuđujućih – 83 novčanim kaznama i 45 opomenama. Svi ostali slučajevi prošli su nekažnjeno, a najviše je rešenja o obustavi usled zastarelosti za vođenje prekršajnog postupka (131), dok je oslobađajućih presuda bilo 120.
U Kragujevcu je od 418 rešenih zahteva kod čak 187 doneto je rešenje o odbacivanju zahteva za pokretanje prekršajnog postupka. Doneto je više osuđujućih (98), nego oslobađajućih (45) presuda, ali samo kod 13 presuda određena je novčana kazna.
Ukupno najviše zahteva za pokretanje prekršajnog postupka u analiziranom uzorku podneto je u Beogradu (984). Od toga je samo oko 10 posto slučajeva sankcionisano novčano, dok je skoro 40 odsto postupaka zastarelo.
Niš, među ova četiri Pekršajna suda, ima ubedljivo najmanje podnetih zahteva protiv roditelja ili staratelja koji su odbili da imunizuju svoju decu – svega 43. Od toga 40 postupaka je pokrenuto, a doneto je 19 osuđujućih presuda od čega svega pet novčano i 14 u vidu opomena.
Infektolog Dragan Delić smatra da je moguće da će roditelji više vakcinisati decu kada saznaju koliko je ozbiljna epidemiološka situacija u državi: „To je tranzitorno, strah nije rešenje! Edukacija, obrazovanje, svest, to je rešenje”, jasan je dr Delić. On prebacuje odgovornost na državu uz napomenu da se zbog loših rukovanja krizama moraju pronaći odgovorni. „Nedopustivo je što država toleriše da svi sve pričaju o vakcinaciji”.
