Predizborna kampanja je u jeku, a doprinos borbi SNS-a da ostane na pozicijama moći ovih dana stigla je i sa ne sasvim očekivane adrese. O Srbiji kao državi u zenitu moći kakva nije zapamćena u novijoj istoriji, fantastičnim projektima poput Beograda na vodi, novoj energiji i nadi koja se probudila zahvaljujući Vučiću i njegovom timu, ovih dana u intervjuima za Politiku i Alo govorio je advokat Igor Isailović. Reč je čoveku koji se inače ne eksponira i ne daje političke izjave, ali je više puta bio predmet novinarskih istraživanja zbog svojih veza sa ljudima iz vlasti, naročito Sinišom Malim kome je pomagao da vodi ofšor poslove. Njegova advokatska kancelarija zastupa i pojedine prorežimske medije na sudu, poput Srpskog telegrafa i Alo-a, a registrovala je i firmu Media 026 koja je kupila Večernje novosti i Politiku.

„Višnjička banja dobija vrtić, osnovnu školu, a proširenjem Slanačkog puta omogućava se dobra saobraćajna veza sa centrom grada“, najavio je juče Aleksandar Šapić, kandidat SNS-a za gradonačelnika Beograda tokom posete Višnjičkoj banji. Šapić je javnosti predstavio kapacitete budućeg vrtića i škole, a iza njega se moglo videti i kako će objekti izgledati. Međutim, izgled buduće škole je identičan dizajnu jedne srednje škole u američkoj državi Juti, a najavljeni vrtić izgleda gotovo identično kao projekat za Evropski vrtić u Boru iz 2020. godine. Juče se ovim povodom na Fejsbuku oglasio arhitekta iz Niša, Milan Stevanović navodeći da je Šapić „ukrao njihov render za projekat Evropskog vtića u Boru, koji su radili za Kapaprojekt”.

Opozicija krade paketiće od dece i provodi se u Londonu, Hrvati opet udaraju na Srbe, Kurti drhti pred srpskim raketama, lažni poštar ruši državu… Svašta ćete ovih dana pročitati u vodećim medijima, samo ne ono što se zaista desilo - da je mreža fantomskih organizacija izvukla milione evra iz budžeta za projekte koji je trebalo da unaprede živote dece, mladih i žena, a nisu praktično ni sprovedeni. Ovo je pre dva dana otkrio BIRN, nakon višemesečnog istraživanja, „češljanja“ stotina zvaničnih dokumenata i razgovora sa akterima, a kako se ispostavilo, u svemu je učestvovala i Šapićeva bliska saradnica Aleksandra Čamagić.

Portal Raskrikavanje je u oktobru postao član Evropske mreže za proveru činjenica (EFCSN) koja na nivou Evrope okuplja organizacije koje se bave proverom tvrdnji, a za koje je ta mreža ocenila da ispunjavaju standarde o nepristrasnosti i transparentnosti u radu.

Skupština Srbije je danas usvojila novi Zakon o javnom informisanju kojim je država, uprkos protivljenju medijskih udruženja, Telekomu i zvanično omogućila da osniva svoje medije. Ovo će omogućiti nove poslovne poduhvate na medijskom tržištu državnoj kompaniji koja je prethodnih godina već postala uticajan igrač u svetu medija - što kroz upliv u medijsko vlasništvo uz izbegavanje zakonskih zabrana, što kroz kupovinu niza manjih kablovskih operatera. Dok je deo javnosti to kritikovao, upozoravajući na potencijalno ugrožavanje medijskih sloboda i pluralizma, Telekom je imao moćne zaštitnike - državu i režimske medije koji su ga nekritički predstavljali kao veoma uspešnu kompaniju. Poslednji u nizu je izveštaj Agencije za privredne registre, koji su iskoristili portali od Republike do Blica da Telekom predstave kao „najuspešniju srpsku kompaniju“. Ipak, malo pažljiviji pogled na finansijske izveštaje Telekom grupe pokazuje drugu stranu „uspeha“ - pad dobiti i gotovo dve milijarde evra dugova.

Kablovski operatori ipak neće biti u obavezi da emituju kanale sa nacionalnom frekvencijom uz naknadu koju odredi REM, niti će imati obavezu da ih na rasporedu kanala stave na prvih pet mesta, potvrdio je za Raskrikavanje Rade Veljanovski, član radne grupe koja je radila na nacrtima medijskih zakona. Ovu, ali i nekoliko drugih spornih odredbi vlast je u proteklih nekoliko nedelja unosila u nacrte maltene kao faktor iznenađenja, pa su brojni medijski stručnjaci vodili pravu borbu da ih izbace. Ipak, jedna borba nije dobijena - državni Telekom moći će da osniva i bude vlasnik medija.

Bezmalo je prošla decenija otkako se država zakonom obavezala da će izaći iz vlasništva nad medijima u Srbiji. To se formalno i dogodilo, pa su brojni lokalni i beogradski mediji privatizovani. Ipak, vlast je našla načina da „kontroliše“ deo medija i to preko državnog Telekoma koji je prethodnih godina pokretao svoje i podržavao druge medije. Međutim, uskoro će biti usvojen novi Zakon o javnom informisanju u kome država pokušava da „progura“ član koji ovu situaciju praktično legalizuje, državnim firmama poput Telekoma biće omogućeno da osnivaju medije.

Više od 300 sajtova koji nude rešenja za laku zaradu u proteklom periodu „bombardovalo” je građane Srbije obećavajući da će za kratko vreme uspeti da zarade mnogo novca i to po ugledu na neke poznate ličnosti. Ove reklame i vesti pojavljuju se na sumnjivim sajtovima koji samo vizuelno liče na sajtove domaćih medija, a zapravo je reč o internet prevarama čiji je cilj krađa podataka ili novca. Po rečima stručnjaka za digitalnu bezbednost, država ne čini gotovo ništa da zaštiti građane.

Bezbednost novinara u Srbiji, kao i sve češće SLAPP tužbe kojima moćnici nastoje da ućutkaju novinare, i dalje su ozbiljan razlog za zabrinutost, navodi se između ostalog u izveštaju Komesarke za ljudska prava Saveta Evrope Dunje Mijatović. Kao najeklatantniji primer takvog pritiska u izveštaju se navodi slučaj 12 SLAPP tužbi protiv KRIK-a.