raskrikavanje
PROJEKAT PORTALA KRIK
  Rizični mediji
  Istraživanja
  Vesti
  Najnovije
  Manipulisanje činjenicama
Izvorni članak je objavljen 13.09.2023. (Večernje novosti )
Ekonomski tigar na parizeru
13.09.2023.    Marija Vučić    Foto: Aleksandar Vučić i ministri jedu sendviče sa parizerom
Od hiljada proizvoda na rafovima, od danas je privremeno pojeftinilo njih dvadeset. Otkako je predsednik Aleksandar Vučić ovo pompezno najavio na konferenciji za novinare na koju je doneo i korpu iz supermarketa, prorežimski mediji su brže-bolje nastavili da „pumpaju“ priču o merama kojima država navodno spasava građane ekonomske bede. Međutim, ne spominju da je inflacija u Srbiji među najvišima u Evropi, da prosečna plata nije dovoljna za potrošačku korpu, da penzioneri žive na ivici egzistencije i da će populističke mere vlasti u vidu jednokratnih davanja i vanrednih povećanja penzija, doneti još više zaduživanja, poskupljenja i dodatni pad standarda.
Ovih dana ministar Siniša Mali obilazi TV studija od RTS-a do Pinka i prezentuje mere koje je prethodno najavio Vučić, a njegove izjave se dalje prenose, bez ikakvog kritičkog osvrta, po prorežimskim portalima i novinama.

Tako su, na primer, Večernje novosti poput PR službe Vlade prenele reči ministra o tome kako se inflacija usporava, kako država sprovodi efikasne mere poput pomoći od 10.000 dinara za decu do 16 godina, kako su cene životnih namirnica pod kontrolom, kako je Srbija finansijski stabilna zemlja, i slično.
   Večernje novosti

Slične pohvale na račun mera koje najavljuju Mali i Vučić iznose i Informer, Alo, Republika.

Ipak, ako ste prosečan građanin Srbije, odmah vam je jasno da je reč o propagandi jer najverovatnije živite lošije nego, recimo, prošle godine u ovo vreme. A to vam potvrđuje i zvanična statistika.


Cene padaju? Ne.

To što će privremeno pojeftiniti 20 artikala, ne znači da cene generalno padaju. Naprotiv. Zvanični podaci Narodne banke Srbije pokazuju da su cene u avgustu ove godine bile za 11,5 odsto više nego prošlog avgusta.

Ministarstvo trgovine ukršta podatke o prosečnim cenama sa prosečnom platom - statistika koju dobijaju nedvosmisleno pokazuje da kupovna moć opada. Na primer, prošlog juna ste za prosečnu platu mogli da kupite 701 litar kravljeg mleka. Juna ove godine mogli ste da kupite 135 litara manje. Prošle godine mogli ste da kupite više od 4.000 kokošijih jaja, a sada možete nešto više od 3.800. Neki proizvodi su, istine radi, dostupniji, poput ulja ili brašna čije je cene država zamrzavala.

Ako se cene uporede sa onima iz prethodnih godina, razlike su još dramatičnije. Na primer, sajt Cenoteka beleži da je 2018. pakovanje maslaca od 125 grama koštalo oko 170 dinara. Danas isto to pakovanje košta više od 300 dinara.

U septembru 2020. godine, za jedno pakovanje T-500 brašna prosečno je trebalo dati oko 58 dinara. Ovih dana, to isto brašno košta oko 80 dinara.

Ovaj opšti rast cena se zove inflacija i dobra vest je da se stopa inflacije - odnosno stopa poskupljenja - smanjuje, nakon što je u martu ove godine dostigla vrhunac od 16,2 odsto.

Ipak, pad stope inflacije nije isto što i pad cena, navodi za Raskrikavanje ekonomista Goran Radosavljević. Ova trenutno povoljna statistika, drugim rečima, samo pokazuje da cene i dalje rastu, samo sporije.

„Vozio sam 120, sada vozim 100 - ja sam usporio, ali i dalje vozim brzo“, objašnjava on.

Možemo se nadati da će cene usporavati do određenog nivoa i onda tu stati, ali se ne možemo nadati da će pasti - verovatno nikada više nećemo gorepomenuti maslac plaćati 170 dinara.

„Možete da se nadate da ćete ga plaćati, recimo, 305 dinara. Od kako merimo indeks potrošačkih cena, nikada se nije desilo da imamo smanjenje cena“, kaže on.

Ovaj ekonomista skreće pažnju na jednu važnu činjenicu - to što je opšta stopa inflacije 11,5 posto, ne znači da je poskupljenje isto za sve.

Naime, prosečne potrošačke korpe kod siromašnijih i kod bogatijih nisu iste - građani koji zarađuju ispod proseka ili žive na ivici egzistencije, po pravilu najviše mesečno troše na hranu, objašnjava Radosavljević.

A upravo je hrana najviše poskupela - statističari su izračunali da su u avgustu hrana i bezalkoholna pića bili 16,9 odsto skuplji nego avgusta prošle godine. Ipak, postoji razlika, kaže ovaj ekonomista, između statističke inflacije i subjektivnog osećaja inflacije.

„Ako je hrana pola vaše korpe, to znači da vama inflacija nije 11,5 odsto, nego na primer 47 odsto“, kaže on.

Dakle, budući da najveći broj građana Srbije zarađuje platu manju od prosečne, relevantniji su podaci o rastu cena hrane nego opštem rastu cena. U njih, naime, spadaju i stavke koje najveći deo populacije sebi ne može da priušti - tu su cene automobila, računarske opreme, putovanja, obroka u restoranima, kozmetičkih ili frizerskih usluga i sl.


Rastu plate i penzije, ali raste i korpa

Mali se pohvalio i povećanjem plata i penzija, što su Večernje novosti daktilografski prenele umesto da brojeve koje on iznosi stave u precizan kontekst.

„U junu mesecu prosečna zarada bila je 726 evra. U odnosu na jun prošle godine ta zarada je 1,2 odsto veća u realnom iznosu“, reko je Mali.

Ovo jeste tačno, ali i ovde postoji „kvaka“.

Prosečna neto zarada („čista“ zarada koja vam ostane kada se od ukupne, bruto zarade plate porezi i doprinosi) u junu je iznosila 85.539 dinara, što jeste realno povećanje od 1,2 odsto u odnosu na prošli jun.

Ipak, iznosi plata blago fluktuiraju od meseca do meseca - tako su plate u junu ove godine bile manje od onih u maju 2023.

Šta ovo „tanko“ i trenutno međugodišnje povećanje, za koje se Mali „uhvatio“, uopšte znači građaninu koji, na primer, prima prosečnu platu od oko 85.000 dinara? Praktično ništa - u prethodnih 15 godina otkako postoji statistika Ministarstva trgovine, prosečna plata u Srbiji nikada nije bila dovoljna da pokrije prosečnu potrošačku korpu.

Takav trend je nastavljen i ove godine (poslednja statistika Ministarstva je iz juna 2023):



Dakle, ako ste u junu primili 85.539 dinara, falilo vam je još oko 15.000 dinara da sebi tog meseca priuštite prosečnu potrošačku korpu.

Stvar zavisi i od toga gde živite. Samo u Beogradu, gde je prosečna plata bila oko 108.000 dinara, mogli ste da pokrijete prosečnu korpu i da vam ostane još oko 5.000 dinara preko, sudeći prema statistici. U Leskovcu, iako je tamo korpa jeftinija, trebala vam je čak plata i po.

„Jedan posto realnog rasta suštinski nije ništa. Problem je što je i to statistički prosek. Onima koji zarađuju ispod tog proseka, a to je 70 odsto stanovništva, taj rast je realno manji jer je njihova inflacija veća“, objašnjava Goran Radosavljević.

Treba napomenuti i da prosečna plata nije precizan pokazatelj standarda.

Zamislimo, na primer, da u društvu postoje samo četiri osobe - jedna zarađuje 200.000 dinara, a njih troje po 40.000: statistika će reći da je prosečna plata tog društva 80.000 dinara.

Zato nešto realniju situaciju pokazuje tzv. medijalna zarada - iznos do kog maksimalno „dobacuje“ 50 odsto stanovništva. Na primer, ako bismo napravili veliku tabelu svih zaposlenih i radno angažovanih u Srbiji, kao i njihovih zarada, iznos koji zarađuje osoba tačno na polovini tabele, biće medijalna plata. Na ovaj način se stiče preciznija slika standarda jer je izuzet po pravilu mali procenat bogatijih građana čije visoke zarade „pumpaju“ prosek.

Medijalna neto zarada u junu iznosila je nešto više od 65.000 dinara. To je, dakle, iznos koji zarađuje, ili manje od toga, polovina građana Srbije. Njima za prosečnu potrošačku korpu - koja je u junu koštala oko 100.000 dinara - jedna plata definitivno nije bila dovoljna.

Radosavljević napominje da se i medijalna neto zarada može „štelovati“ i da nije apsolutni pokazatelj situacije, ali jeste relevantnija od prosečne plate.

„Treba dakle posmatrati oba pokazatelja i imati na umu da je više onih koji imaju medijalnu platu i manje, nego prosečnu i više“, kaže i dodaje da 70 odsto ljudi u Srbiji ne zarađuje statistički prosečnu platu.

Ali je zato petina zaposlenih, prema podacima iz 2021. godine, na minimalcu. Njima na hranu, navodi ovaj ekonomista, odlazi čak oko 80 odsto zarade.

Prosečna potrošačka korpa, inače, podrazumeva troškove neophodne za uobičajeno funkcionisanje tročlanog domaćinstva tokom meseca - to je iznos koji odlazi na hranu, piće, račune, prevoz, alkohol, cigarete, itd.

   Izvor: Ministarstvo trgovine, jun 2023



Skuplja dara nego mera

Mali se pohvalio i brigom o penzionerima kroz povećanje penzija i jednokratna davanja, a Večernje novosti su to takođe prenele.

I to je tačno - podaci PIO fonda govore da je, u odnosu na jun prošle godine, prosečni penzioner ovog leta imao oko 7.000 dinara veću penziju. Ipak, ona je u proseku iznosila oko 37.800 dinara, što je na samoj ivici egzistencije - nedovoljno i za minimalnu potrošačku korpu.

Ovih dana vlast je najavila još dva vanredna povećanja - od 5,5 odsto počev od oktobra, a od januara iduće godine za čak 14,6 odsto.

Ono što prorežimski mediji, međutim, ne prenose, jeste da ova povećanja mogu napraviti dugoročne probleme građanima, kako je ocenio Fiskalni savet, državni organ zadužen za ocenu državne fiskalne politike.

Kao primer navode povećanje penzija tokom ekonomske krize 2008. koje je čak urušilo javne finansije. Naime, ključni preduslov za povećanje penzija je stabilna privreda koja će to moći da finansira - tada to nije bio slučaj pa su na kraju isti ti penzioneri snosili posledice.

„U godinama koje su sledile, penzije su zato bile privremeno umanjene, imale su periode zamrzavanja i sporog povećavanja, dok se njihov iznos napokon nije vratio na ekonomski održiv nivo“, kaže Fiskalni savet.

Isti je slučaj, ocenjuje se u izveštaju, i sa neselektivnim novčanim isplatama koje prorežimski mediji spominju u pozitivnom svetlu. Za isplatu 10.000 dinara za svako dete do 16 godina biće izdvojeno 100 miliona evra. Deliti novac svima po starosnom, a ne kriterijumu socijalne ugroženosti, predstavlja lošu socijalnu politiku koja takođe ima svoje ekonomske posledice, smatraju iz ove institucije.

„Treba imati u vidu i to da su građani Srbije usled isplate ovakvih, ekonomski i socijalno neopravdanih vidova novčane podrške, od 2020. godine več zaduženi za oko 2 milijarde evra i to po veoma visokim kamatnim stopama“, navodi Fiskalni savet.

Kako će se finansirati ova davanja? Logično - kroz dodatna zaduživanja ali i povećanje poreskih nameta, kako navodi Fiskalni savet. Država je najavila povećanje akciza na naftne derivate, kafu, duvan i alkohol, a ova poskupljenja će, ističu eksperti ove institucije, dovesti do dalje inflacije odnosno rasta cena i pada standarda građana.


U evropskom vrhu

Poslednji podaci evropske agencije za statistiku Evrostat, kao i lokalnih centralnih banaka i statističkih zavoda, pokazuju da je Srbija i u julu ove godine bila u evropskom vrhu, sa stopom rasta cena od 12,5 odsto.

Ispred nas su tog meseca bile samo Turska sa galopirajućom inflacijom od 47,8 odsto i Mađarska sa 17,5. Čak su i u Ukrajini, u kojoj bukti rat već godinu i po dana, cene nešto sporije rasle - stopa inflacije je bila 11,3 odsto.

Na nivou Evropske unije kao celine, stopa rasta cena u julu je iznosila 6,1 odsto, a najniže su bile u Belgiji (1,7 odsto), Luksemburgu (2 odsto) i Španiji (2,1 odsto). U evrozoni (teritorija uža od EU na kojoj se koristi evro) inflacija je i niža - 5,3 odsto. Najviše su skočile cene usluga i hrane.


  Manipulisanje činjenicama
Mediji: Vučiću na N1 i Nova S zabranjeno da odgovori na napade, pljuvali ga 120 sati
Ovih dana su u nekoliko prorežimskih medija objavljeni rezultati monitoringa dve televizije u vlasn...
  Neutemeljeno
List Politika jezikom tabloida: Optužuju N1 da priprema teren za ubistvo Vučića
Na sajtu Politike, najstarijeg lista na Balkanu, još uvek stoji da se drži „visokoprofesionalnih...
  Vest
Vučić određuje novinarki šta da ga pita: „Još jedan dokaz da direktno uređuje medije“
Pokret Ekološki ustanak je danas objavio snimak telefonskog razgovora u kome se čuje kako Aleksand...
Mediji koji su takođe objavili ovu vest:
 Alo
 Informer
 Republika
Aleksandar Vučić
Siniša Mali
Ekonomija
Goran Radosavljević
Inflacija
O nama
raskrikavanje@krik.rs
011/420-43-04
Raskrikavanje na društvenim mrežama: