Vest
Fridom Haus: Popovićeve tužbe protiv KRIK-a podrivaju slobodu medija u Srbiji
05.06.2019. Marija Vučić Nenad Popović; Foto: mc.rs
Vlast u Srbiji predvođena Aleksandrom Vučićem gotovo da je preuzela punu kontrolu nad medijima kroz vlasničke strukture i razne vrste pritisaka na novinare, konstatuje se u izveštaju međunarodne organizacije Fridom Haus. Jedan od vidova pritisaka jesu i tužbe protiv medija koje podnose političari, navodi ova organizacija i kao primer ističe četiri tužbe ministra Nenada Popovića protiv KRIK-a.
Sloboda medija je na mnogo načina ugrožena zahvaljujući alatima koje je vlast razvila poslednjih godina, zbog čega je između ostalog Srbija u poslednjem izveštaju Fridom Hausa izgubila status slobodne zemlje i postala „delimično slobodna“.
Uprkos tome što je kleveta dekriminalizovana, a medijski zakoni usklađeni sa međunarodnim pravom, političari i dalje nalaze načina da manipulišu zakonima i na taj način dodatno podrivaju slobodu medija.
„Političari nastavljaju da podnose tužbe za klevetu tražeći visoke odštete. Početkom 2018. godine, na primer, ministar bez portfelja Nenad Popović je podneo četiri odvojene tužbe u mesec dana protiv istraživačkog portala KRIK, u svakoj tražeći odštetu od milion dinara (oko 9.500 dolara)“, navodi Fridom Haus.
I druge nezavisne redakcije se suočavaju sa pritiscima - organizacija podseća na slučaj Južnih vesti iz Niša koje je prošle godine poreska kontrola, po peti put za pet godina, proveravala nekoliko meseci, ali i na svakodnevne poreske kontrole u nedeljniku Vranjske 2017. godine koji je na kraju i ugašen.
U izveštaju, koji upoređuje situaciju u Srbiji i Mađarskoj pod vlašću Viktora Orbana, navodi se čak da je situacija za novinare na dnevnom nivou mnogo teža u Srbiji nego u Mađarskoj, najpre zbog sveprisutnih kampanja koje političari i prorežimski tabloidi vode.
„Medijski radnici se često nazivaju izdajnicima i stranim plaćenicima. Početkom 2018. godine vrata NUNS-a su bila oblepljena natpisima „Nesrećno udruženje neprijatelja Srbije“. Takođe, neki novinari tvrde da su pod nadzorom obaveštajne agencije“, piše u dokumentu.
Kao jedan od najekstremnijih primera izdvojen je slučaj paljenja kuće novinara Milana Jovanovića - napad je bio „dovoljno ozbiljan da dovede do brzog odgovora“ pa je funkcioner SNS-a Dragoljub Simonović uhapšen i sklonjen sa funkcije.
„Ipak, to što se tako ozbiljan i očigledno isplaniran napad uopšte desio, dodatno je učvrstilo postojeću percepciju u Srbiji da nezavisni novinari rade na sopstveni rizik“, navodi Fridom Haus. Pritisak za jedne, podrška za druge
Sa druge strane nezavisnih medija koji rade pod finansijskim i drugim pritiscima, nalaze se oni koji su „prijateljski“ prema vlasti i Aleksandru Vučiću i koji imaju podršku pre svega Srpske napredne stranke.
Jedan od najočiglednijih vidova saradnje kroz koju vlast učvršćuje svoju moć jeste i medijsko vlasništvo - tokom privatizacije je nekoliko medija dospelo u ruke ljudima koji su bliski SNS-u. Fridom Haus podseća da je brat poverenika SNS-a za Niš, Srđan Milovanović, krajem prošle godine kupio dve nacionalne televizije (Prvu i O2), a osim toga, kako se navodi, poseduje i tri portala, radio stanicu i devet kablovskih kanala.
Državni novac, nimalo slučajno, cirkuliše upravo ka prijateljskim medijima - projektno sufinansiranje se zloupotrebljava u tu svrhu što je, piše ova organizacija, nedavno konstatovala i Evropska komisija u svom izveštaju koji kritikuje netransparentnost čitavog procesa.
„Uspostavljanje i podrška prorežimskom medijskom carstvu je podjednako važna taktika koliko i pritisak na kritičke medije. Ovakva podrška ima više vidova, uključujući i privilegovanje pri sklapanju ugovora za reklamiranje sa državom, specijalne finansijske šeme, kao i privilegovan tretman od strane poreskih vlasti“, ističe se u dokumentu.Paralelna stvarnost
Lojalni mediji, kada su jednom napravljeni, služe tome da konstruišu veliki narativ i ispletu novu stvarnost, navodi ova organizacija. Adekvatne političke poruke kojima su preplavljeni omogućavaju ljudima na vlasti da dominiraju političkim životom, skreću javnu diskusiju sa osetljivih tema i kontrolišu čitavu javnu sferu.
Kao i u Mađarskoj, i u Srbiji je taktika ista: identifikovanje „neprijatelja“ i građenje pozitivnog narativa o onima koji su na vlasti. Tako je, podseća se, Vučić neumoran u obraćanju „prijateljskim medijima“, a tokom lokalnih izbora 2018. godine, četiri puta više se izveštavalo o predsedniku, SNS-u i vlasti nego o preostale 23 izborne liste zajedno.
Oni koji bi to trebalo da kontrolišu, međutim, to ne rade: Regulatorno telo za elektronske medije (REM) je nefunkcionalno, radi sa delimičnim Savetom, i vrlo primetno je propustilo da upozori na dominaciju SNS-a u medijima tokom kampanje.
Nisu reagovali ni kada su u februaru 2019. godine dve televizije objavile video, koji se prvo pojavio na Jutjub kanalu SNS-a, u kome se ismevaju lideri opozicije, iako zakon zabranjuje političko oglašavanje van izbora.
Ceo izveštaj Fridom Hausa na engleskom jeziku možete pročitati ovde.