Analiza
Kako je 2023. godina izgledala na društvenim mrežama
05.01.2024. Marija Vučić Ilustracija: Raskrikavanje
Osim čitanja novina i gledanja TV-a, posao novinara Raskrikavanja podrazumeva i mnogo „skrolovanja“, jer u potrazi za dezinformacijama dosta vremena provodimo na društvenim mrežama. Najčešće su nam na radaru tokom 2023. godine bili kanali i nalozi na Fejsbuku, Tviteru, Telegramu, Vajberu i TikToku pa evo šta bi, prema našem mišljenju, trebalo da znate o ovim platformama.
Tviter: Od platforme za diskusiju do privatnog zabavišta za milijardera
Za razliku od Fejsbuka koji u borbi protiv dezinformacija na mreži sarađuje sa fektčekerima, za proveru sadržaja na Tviteru (sada se u stvari zove X, ali ni mi još uvek nikako da se naviknemo na novi naziv) zaduženi su sami tviteraši. To se na ovoj mreži zove „Community Notes“ - korisnici sami daju kontekst nekim objavama.
Uprkos ovoj novini, Tviter je u poslednjih godinu dana napravio zaokret u veoma problematičnom pravcu - pre svega zahvaljujući svom novom vlasniku Ilonu Masku koji je mrežu kupio u jesen 2022. godine.
Mask je bio veliki kritičar regulacije sadržaja na ovoj mreži. Više puta je isticao da kompanija sprovodi cenzuru i jednoumlje, te je najavio novu eru, navodno slobodoumniju, gde će svako moći da iznese svoju perspektivu. Neki su ovo čekali sa uzbuđenjem, a neki su slutili da stvar neće izaći na dobro.
I upravo to se dogodilo - zbog novih politika Ilona Maska, na Tviteru verovatno nikada nije bilo više dezinformacija i drugih spornih sadržaja. Kako piše Njujork Tajms, zabeležen je dramatičan porast govora mržnje, rasističkih, antisemitskih objava (koje su se udvostručile), kao i dezinformacija. U svemu tome nije zanemarljiva i Maskova lična uloga: svaku njegovu objavu - a ponekad se ne zna koja je spornija - vidi veliki broj ljudi budući da ima skoro 168 miliona pratilaca. U više navrata je šerovao tekstove opskurnih portala poznatih po teorijama zavere i lažnim vestima (npr. Zero Hedge), čime im je dao veliki publicitet. .
Vraćeni su i nalozi pojedinaca koji su prethodnih godina bili izbačeni sa mreže - poput bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa ili kontroverznog Aleksa Džonsa. U pitanju je američki voditelj i vlasnik sajta Info Wars, koji već godinama širi najrazličitije lažne vesti i teorije zavere - od toga da američka vlada poseduje oružje za stvaranje tornada i da su gej brakovi zavera tajnog društva, do tvrdnji da je slučaj masovnog ubistva učenika u jednoj osnovnoj školi u SAD 2012. bio namešten i da nijedno dete nije poginulo, zbog čega su ga roditelji poginulih tužili. O Aleksu Džonsu detaljnije čitajte ovde.
Još jedan problem je i to što ste nekada mogli da dobijete plavu kvačicu (znak da vam je nalog verifikovan odnosno potvrda da je autentičan) samo ako ste, na primer, javna ličnost ili organizacija. Danas je može dobiti svako ko plati. Verifikovani nalozi, među kojima je mnogo kontroverznih, nekredibilnih i raznoraznih propagandista, imaju i veći domet, čime sadržaji koje oni plasiraju vidi mnogo više ljudi nego ikada ranije, umesto da bude upravo suprotno.
Zbog svih ovih novina, brojni oglašivači su se povukli, a prihod od reklama, kako je sam Mask rekao, opao je za čak 50 odsto.
TikTok: Bolje ne instalirajte
S obzirom na to da je reč o sve popularnijoj mreži, došla je tokom godine i nekoliko puta pod lupu Raskrikavanja. Pisali smo, recimo, o dezinformaciji da je albanskoj reprezentaciji intonirana himna Srbije, a raskrinkali smo i teorije zavere o putovanju kroz vreme.
Na ovoj mreži smo naišli i na nekoliko dipfejk snimaka, o čemu smo pisali u ovom tekstu.
Prema subjektivnom iskustvu autorke, upravo je Tik Tok najzabavnija od svih pomenutih mreža, ali ujedno, čini se, i najadiktivnija - stvara veliku zavisnost.
Zašto je TikTok tolika „navlakuša“ tema je kojom su se prethodnih godina bavili razni svetski mediji, ali odgovor se može svesti na - algoritam. Tik Tok vam ne nudi ono što misli da bi moglo ili trebalo da vas zanima, već ono što vas zapravo zanima.
Na primer, ako ste žena u tridesetim, i statistički pripadate kategoriji stanovništva zainteresovanoj za porodični život, TikTok vam neće nužno „gurati“ takve stvari ako prepozna da vas ne zanimaju. Takođe, vaši selfiji i retuširane fotografije sa putovanja će možda biti zanimljive ljudima na Instagramu, ali ne i ljudima na TikToku - fokus algoritma je na sadržaju koji interesuje korisnika, a ne kreatora. Algoritam prati koliko dugo se zadržavate na nekom videu, da li interagujete sa njim bilo kako (lajk, šerovanje i slično) da biste vrlo brzo po instalaciji, kada mašina dovoljno nauči o vama, dobili visokopersonalizovani sadržaj.
Ubrzo hvatate sebe kako beskrajno skrolujete TikTok u tri ujutru, a ustajete u šest.
TikTok forsira kratke video-forme, idealno do petnaest sekundi, a kreatori se trude da odmah u prvih nekoliko sekundi izazovu vašu zainteresovanost: ukoliko nas ne uhvate odmah, idemo dalje. Kako piše portal Medium, zbog svega toga naš mozak počinje da očekuje i preferira kratke i brze stimulacije pa nam pažnja i koncentracija, za praćenje bilo čega dužeg, opadaju.
Ovo možete lako da potvrdite i sopstvenim iskustvom kada, posle nekoliko meseci na TikToku, sednete da pročitate knjigu ili odgledate film.
(U slučaju autorke teksta, čak i epizodu „Prijatelja“ od 20 minuta).
Vajber: Pripremite kapu od alu-folije
Oni kojima smeta regulacija na Fejsbuku (koju zovu cenzurom) i kakva-takva regulacija na Tviteru, pobegli su na platforme poput Vajbera. To nije samo aplikacija za ćaskanje već i društvena mreža koja je mesto susreta raznih marginalnih grupa: tu su zajednice nacionalista, antiglobalista, ljudi koji se leče „Teslinim zracima“, onih koji veruju da ivermektin i soda bikarbona leče koronavirus, da su Srbi najstariji narod ili da svetom vlada Lucifer.
Iako je pandemija koronavirusa odavno bajata tema, nekima je i dalje velika preokupacija - o „plandemiji“ se redovno polemiše u grupama „Istinom poput plandemije“, „KOVID Biblioteka“, „LRNE - Ivermektin“ itd. Osim njih, novinari Raskrikavanja dežuraju u još sličnih, poput „Buđenje naroda“, „Moć naše svesti“, „Rusija, Srbija i svi Sloveni“, „Zajedno do slobode“... I u godini za nama u nekim od ovih grupa vodile su kampanje protiv HPV vakcina i 5G mreže, i rasvetljivali uzroci zemljotresa.
To nisu naročito velike zajednice - okupljaju uglavnom po par hiljada ljudi - ali nisu bezazlene budući da su neke od tih grupa iznedrile vrlo problematične figure. Recimo, Borislav Antonijević, ginekolog iz GAK Narodni front i jedan od istaknutih članova Vajber grupe koja je promovisala lečenje ivermektinom, četvrti je na listi odbornika za gradsku skupštinu ispred pokreta „Mi glas iz naroda“, podjednako kontroverznog Branislava Nestorovića. Isto tako, Nada Gladović, jedna od administratorki grupe LRNE (Lekari i roditelji za nauku i etiku), koja je takođe postala popularna zahvaljujući ivermektinu, nalazila se na listi za odbornike ispred koalicije Dveri i Zavetnika.
Telegram: Слава России (a tu i tamo i SNS-u)
Slični mentaliteti - ljudi koji veruju u „alternativne“ stvarnosti i antiglobalističke narative - mogu se naći i na Telegramu. Ipak, dok je Vajber primarno okupio ljude zainteresovane za medicinske teme, na Telegram su došli oni koje zanimaju vojne i političke.
To je platforma na kojoj se udružuju pre svega rusofili, s obzirom na to da je reč o ruskoj mreži koja ne podleže nikakvim regulacijama sadržaja. Mreža - koja je istovremeno i aplikacija za ćaskanje - postala je u Srbiji veoma popularna od početka rata u Ukrajini. Pojavilo se mnogo kanala na kojima se (u korist ruske perspektive) diskutuje o ratu, šeruju se snimci sa fronta i tvrdnje o situaciji na terenu - materijali koji su vrlo često teško proverljivi ili neproverljivi.
Ove grupe ostvaruju veliki uticaj: najpopularniji Telegram kanal u Srbiji je kanal „Dejan Berić“, koji je osnovao nekadašnji srpski dobrovoljac u Donbasu, a prati ga više od 100.000 ljudi. Berić, višestruko odlikovan od strane proruskih vlasti, redovno obaveštava ljude o dešavanjima na frontu (opet - iz proruske perspektive), a pratioci mu poklanjaju veliko poverenje. U grupi je više puta objavljivao i pozive ljudima iz regiona da se prijave za učešće u ratu, uz novčanu naknadu. Neki su i otišli, a na Berićevom Jutjub kanalu mogli smo da vidimo snimke iz kampa u kome se dobrovoljci pripremaju za front. Inače, po domaćem zakonu, učešće u stranim sukobima je krivično delo.
Najpopularniji Telegram kanali na srpskom jeziku su ekstremno konzervativni, nacionalistički, rusofilski, antizapadno i antiglobalistički orijentisani, često antirežimski, ali ima i onih koji otvoreno podržavaju SNS. Tako su se neki uključili i u nedavnu izbornu kampanju na strani vlasti - zabeležili smo slučaj snimka na kome se vidi navodna kupovina glasova od strane opozicije, koji se pojavio na Telegram kanalu „Istočna budućnost“, a odatle su ga preneli prorežimski tabloidi.
Fejsbuk: Tetkino cveće u saksijama i Saša Borojević
Iako je Fejsbuk i dalje najpopularnija društvena mreža u Srbiji - prema nekim procenama oko tri miliona ljudi ima nalog na ovoj mreži - čini se da polako gubi trku sa platformama poput Instagrama i TikToka. Često ćete čuti da su mladi ljudi otišli sa Fejsbuka kada su tu naloge otvorili njihovi roditelji, tetke, babe i dede. Kako je 2016. godine pisao Njujork Tajms, još tada je starija populacija bila najbrže rastuća na ovoj mreži - stariji ljudi vole Fejsbuk pre svega jer se tu povezuju sa prijateljima i članovima porodice koji su daleko i koje ne viđaju često.
Osim njih, ima i drugih koji od ove mreže i dalje ne odustaju. Recimo - Saša Borojević, poznati teoretičar zavera na čiji smo Fejsbuk nalog najčešće nailazili protekle godine prateći trag dezinformacija. I prethodnih 12 meseci bio je veoma aktivan i širio je teorije zavere i lažne vesti o Amber Alert sistemu, koronavirusu, vakcinama, vremenskim nepogodama…
Fejsbuk je generalno i dalje vrlo popularno mesto za širenje ovakvih sadržaja, iako kompanija poslednjih godina nastoji da ih smanji. Sigurno ste nekada videli post na Fejsbuku na kome piše da se radi o dezinformaciji, kao na slici ispod. Ovo znači da su fektčekeri, sa kojima Fejsbuk sarađuje, proverili podeljenu informaciju i utvrdili da je netačna.
U delu javnosti koja ovo smatra cenzurom, fektčekeri u zemlji i svetu su na lošem glasu kao „Fejsbuk policajci“. Ipak, ne može se reći da je reč o cenzuri, tim pre što i pored ovakve oznake vi i dalje možete da pročitate originalnu objavu, samo što ste sada upozoreni da je reč o dezinformaciji.
U nameri da koliko toliko reguliše sadrža, kompanija Meta (koja stoji iza Fejsbuka) s vremena na vreme sankcioniše i takozvano „koordinisano neautentično ponašanje“ na mreži odnosno - botove. Tako je početkom 2023. godine ugašeno više od 5.000 bot naloga u Srbiji koje su vodili članovi SNS i zaposleni u državnom sektoru.
