Manipulisanje činjenicama
Nemamo jedini besplatan superkompjuter na svetu, niti je on jedini u „regionu”
26.12.2023. Stefan Kosanović Foto: Commons Wikimedia/Oleg Alexandrov
Nedavno je portal Republika pohvalio državu i Data centar u Kragujevcu rekavši da je tamo smešten jedini superkompjuter u regionu. Preneli su i reči premijerke Srbije Ane Brnabić da smo „jedina zemlja u svetu koja je dala da se koristi besplatno”. Iako se termin „region” koristi u različitim značenjima u zavisnosti od konteksta, u regionu ove kompjutere imaju Hrvatska, Mađarska, Bugarska i Slovenija. Netačno je i da je superkompjuter samo kod nas besplatan – Iz Hrvatske i Slovenije za Raskrikavanje potvrđuju da se njihovi računari takođe koriste bez naknade u naučne i projektne svrhe.
Pre desetak dana u medijima se opet pisalo o srpskom superkompjuteru koji se nalazi u Državnom data centru u Kragujevcu. U centar pažnje ova tema došla je nakon sastanka Aleksandra Vučića sa zvaničnikom Emirata Haldunom el Mubarakom sredinom decembra, a sa kojim je Vučić navodno razgovarao i o digitalnim tehnologijama.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je najavio kupovinu „i 10 puta moćnijeg superkompjutera” od trenutno najjačeg u Državnom data centru u Kragujevcu. Ovaj sastanak bio je povod da portal Srpskog telegrafa, Republika, piše o superkompjuteru i uostalom prenese reči premijerke Brnabić koja je ustvrdila da je Srbija jedina zemlja koja je dala da se superkompjuter koristi besplatno.
U tekstu portala Republika ne pronalazimo prvi put informacije da smo jedini u regionu koji imaju superkompjuter. To je izjavio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić prilikom predstavljanja superračunara u Kragujevcu krajem 2021. godine.
Nakon što je tada potpredsednik SDS Goran Radisavljević doveo u pitanje ovu izjavu, tadašnji direktor Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Mihailo Jovanović objasnio je da je „reč o prvom superkompjuteru sa platformom za razvoj veštačke inteligencije”.
Na novembarskoj listi specijalizovanog sajta za računarske sisteme TOP 500 nema srpskog računara, ali se tu nalaze računari zemalja iz naše blizine – dva bugarska, dva slovenačka, kao i jedan mađarski. Superkompjuter ima i Sveučilišni računski centar Srce u Zagrebu.
Termin „region” nije u potpunosti definisan, pa se u srpskoj politici manipulativno koristi – širi i skuplja – u zavisnosti od uspeha ili neuspeha koji želi da se prezentuje. Mi smo u obzir uzeli sve, od najšireg, u koji spadaju sve države sa kojima se graničimo, zatim nešto užeg gde posmatramo države bivše Jugoslavije, ali i onog najskromnijeg koji ubraja samo države Zapadnog Balkana.
Da li je spisak gorenavedenih računara u regionu koje smo pronašli konačan? Verovatno ne, jer po rečima glavnog i odgovornog urednika časopisa „PC” Dejana Ristanovića superkompjuter nije precizna kategorija. „Kompjuter visokih performansi, bilo što se tiče obrade podataka, skladištenja, komunikacije procesor-spoljna memorija (...) ili svih tih kategorija”, opisuje je Ristanović.
Dakle, nije određeno šta je region, nije najprezicinije šta je superkompjuter, pa tako definicija da smo jedini u regionu koji ga posedujemo važi samo ukoliko se gledaju veoma snažni superračunari Zapadnog Balkana, u koji se ubrajaju Albanija, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija, Crna Gora, Kosovo i Srbija.
Međutim, svakako nekoliko zemalja u našem susedstvu već poseduje superkompjuter sa platformom za razvoj veštačke intaligencije.
To su nam potvrdili i u Institutu informacionih znanosti iz Maribora u Sloveniji kao i iz Sveučilišnog računskog centra Srce u Zagrebu.
„Superračunalo Supek ulazi u kategoriju generičkih superračunala, što znači da se može koristiti za brojne namene, od kojih je jedna i razvoj tehnologija veštačke inteligencije”, objasnili su nam iz tima za odnose s javnošću Sveučilišnog računskog centara.
Iz Slovenije su nas uputili na njihov veb-sajt, na kom između ostlaog piše: „HPC Vega (naziv superračunara prim. out) je pokretačka snaga u inovacijama, pomažući Evropi da se takmiči na globalnom nivou u strateškim oblastima, kao što su veštačka inteligencija, napredna analitika podataka (HPDA)...”
Nije u potpunosti definisala izjavu ni premijerka Srbije Ana Brnabić kada je rekla da smo „jedina zemlja u svetu koja je dala da se (superkompjuter prim. out) koristi besplatno”.
S obzirom na kontinuiranu ekspanziju superračunara i veliki broj njih u čitavom svetu, ne možemo da steknemo tačan uvid koliko je često ili retko da se njihovo korišćenje naplaćuje.
Ipak, sa obe adrese sa kojima smo kontaktirali dobili smo odgovore koji potvrđuju da upotreba kragujevačkog superkompjutera nije jedina besplatna.
Tako je superkompjuter Sveučilišta u Zagrebu namenjen pre svega naučnicima i akademskoj zajednici koja pravo njegovog korišćenja ostvaruje bez nadoknade.
„Pravo pristupa dodjeljuje se za potrebe istraživačkih projekata financiranih iz javnih izvora, izrade završnih, diplomskih, specijalističkih i doktorskih radova na javnim visokim učilištima i javnim znanstvenim institutima”, nabrajaju sa Sveučilišta u Zagrebu.
Iz Slovenije stiže sličan odgovor – njihov superkompjuter naučna zajednica može da koristi besplatno, kao i svi oni koji se prijave preko otvorenih poziva, dok za komercijalnu upotrebu postoji cenovnik.
