raskrikavanje
PROJEKAT PORTALA KRIK
  Rizični mediji
  Istraživanja
  Vesti
  Najnovije
  Analiza
Kako su vas mediji lagali: mehanizmi dezinformisanja
31.12.2018.    Marija Vučić    Foto: Pixabay / geralt
Izvlačenje tuđih reči iz konteksta, netačno prenošenje istraživanja, pristrasno izveštavanje, bezočno laganje i izmišljanje od prvog do poslednjeg slova… Domaći mediji su razvili brojne tehnike manipulisanja - nekima se postižu određeni politički ciljevi, a neke od njih jednostavno služe povećanju klikova, tiraža ili rejtinga. Pred vama su najzanimljivije od tih tehnika po izboru novinara Raskrikavanja, a na osnovu onih laži koje smo uhvatili u proteklih godinu dana.
1. Izmišljanje sagovornika, njihovih imena i funkcija

Neprofesionalnim novinarima nije problem da „izmaštaju“ ono što nedostaje. Pa i sagovornike, sa imenima i prezimenima, izmišljenim funkcijama. Nekada je par klikova dovoljno da se ustanovi da ti ljudi i ne postoje. Tako je u Informerovom tekstu novinar CNN-a Džejms Taper volšebno postao matematičar „Dejvid Loren“, Alo je izmislio carinika sa srpsko-bugarske granice, a Blic je imao tekst o 31-godišnjem štediši koji troši 3.000 dinara mesečno - a o kome su već pisali i dve godine pre toga. I tada je imao 31 godinu.

2. Izmišljanje izjava

Izmišljanje izjava je slična prethodnoj kategoriji, s tom razlikom što „citirani“ sagovornici zaista postoje pod tim imenima i funkcijama. Ipak, nikad nisu rekli to što mediji tvrde da jesu - na primer fudbaler Nejmar u Kuriru koji nije izjavio da treba biti oprezan u meču sa Zvezdom, ili profesorka Lučijana Gika iz Rumunije, koja je za Raskrikavanje potvrdila da nikada nije dala izjavu za Informer o tamošnjim protestima, a naročito ne takvu izjavu kakvu su joj imputirali, jer se „ne slaže sa njenim stavovima“.

3. Izveštavanje o događajima koji se nisu dogodili

Osim izmišljanja ljudi i izjava, svedočili smo i izveštavanjima sa događaja koji se još nisu desili. Ovo bi moglo da se svrsta u čist nemar novinara koji je pripremio tekst unapred, pa ga objavio, da izveštaji nisu bili „proročki” odnosno da u njima nije bilo navedeno i ko je šta na događaju rekao. Takav slučaj se desio sa Tanjugom koji je „citirao“ Zoranu Mihajlović u poseti Nišu dok je ona još bila u Beogradu, ili sa Srpskim telegrafom koji nas je izvestio o sastanku koji je bio zakazan za nekoliko dana nakon toga, uz pregršt sočnih detalja koje su pridodali.

4. Manipulisanje brojkama

Ako se radi o protestu opozicije, prorežimski mediji će umanjivati broj okupljenih do te mere da će hiljade građana svesti na desetak ljudi, i to pijanih, kao što je bio slučaj sa izveštavanjem o decembarskim protestima „Stop krvavim košuljama“ u Beogradu. Ipak, kada idu u prilog vlastima, brojevi se redovno „pumpaju“ poput broja novozaposlenih ili na primer policijskih akcija - u jednom od takvih tekstova na portalu Republika (sajt Srpskog telegrafa) neistinito se navodi da je srpska policija zaplenila preko tone, ni manje ni više, nego kokaina.

5. Prećutkivanje nepovoljnih činjenica i „pranje“ političara

Parcijalno izveštavanje, gde se daje samo jedan ugao priče, nije retkost u našim medijima. U tekstovima o investicijama, prorežimski mediji nikada neće dati računicu o subvencijama i isplativosti ulaganja, a takvom prećutkivanju činjenica bitnih za kontekst sklon je i RTS. Čitalac tih medija nikada neće pročitati nijednu od brojnih kontroverzi iz, recimo, biografije Siniše Malog u pohvalnim tekstovima o njemu, a sumnjive poslove političara ili vlasti - Vulinov stan u slučaju „tetka iz Kanade“, senior kartice, aplikacija „Izabrani doktor“, plastična jelka od 83.000 evra - tabloidi će se svojski potruditi da „operu“.

6. Manipulacija činjenicama i logičke greške

Kada je Informer izvestio da je Rusija uvela zakon kojim se mediji i NVO finansirani iz inostranstva mogu svrstati u „strane agente“, zaključili su mimo svake logike i zdravog razuma da je po tome „N1 strana agentura“. Jedan od legendarnih primera nasilja nad logikom bilo je i u tekstu Aloa „Narko dileri platili kaznu za dvojicu fudbalera“, koji su započeli rečenicom „Albanska dijaspora, u kojoj naravno i ima i narko dilera, rešila je da plati kaznu…“

7. Pogrešno prenošenje stranih izveštaja i stranih medija

Raskrikavanje je u prethodnoj godini pronašlo više desetina ovakvih primera - kada domaći mediji, predvođeni Tanjugom, prenose strane izveštaje (najčešće iz oblasti politike ili medicine) ili tekstove stranih medija, u ogromnom broju slučajeva je nešto loše interpretirano, prećutano ili izmišljeno. Tako je Tanjug izmislio da je Poreska uprava Srbije najbolja u Istočnoj Evropi pozivajući se na izveštaj Svetske banke; prećutao čitave delove iz teksta Njujork Tajmsa o Vučiću, a neuspešno pokušao da „odbrani“ i Anu Brnabić od novinara Dojče Velea. Osim paničnih prenošenja izveštaja Svetske zdravstvene organizacije, kada su nas tabloidi plašili bolešću koja i ne postoji, bilo je i „zabavnijih“ primera poput tekstova o tome da će Šveđani morati na overu kod notara pre seksa.

8. Dobro vs Zlo

O možda najkompleksnijim temama poput problema Kosova, odnosa sa Rusijom i SAD, odnosom prema NATO, međunacionalnim odnosima, „borbama“ vlasti i opozicije, tabloidi redovno izveštavaju na pojednostavljeni, crno-beli način. Tako će Rusi (i Milorad Dodik) uvek šablonski biti predstavljeni kao prijatelji, dok je spisak neprijatelja poduži: NATO, SAD, Albanci, Hrvati, opozicija, NVO aktivisti, nezavisni novinari. Ovi tekstovi često imaju isti šablon - anonimni izvori dojavljuju, ili tajni dokumenti stranih obaveštajnih službi otkrivaju, uvek postoji nekakva zavera, bilo da „opozicija priprema haos“ ili da neko „ruši Vučića/ Dodika“, ili da se sprema rat. Istovremeno, naši prijatelji (Vučić, Putin) predstavljaju se kao spasitelji naciije od „sila mraka i bezumlja“. U tekstovima nikad nema nijednog dokaza za tvrdnje, izveštavanje je potpuno iracionalno i zapaljivo, a često su to upravo noseći tekstovi, odnosno tekstovi na naslovnim stranama koji prodaju novine.
  Vest
Direktor Srpskog telegrafa: krikovi i birnovi obmanjuju javnost
Direktor prorežimskog tabloida Srpski telegraf Saša Milovanović reagovao je na analizu Raskrikava...
  Pseudonauka
Nastavak sage “misteriozni uticaj krvavog meseca”
Ako se danas posvađate sa nekim, budete loše volje ili donesete ishitrenu odluku, to je zato što ...
  Vest
Za pet meseci preko 3 hiljade prekršaja novinarskog kodeksa u dnevnim listovima
U poslednjih pet meseci Kodeks novinara Srbije prekršen je u više od 3.600 tekstova što je znača...
mediji
sloboda medija
tabloidi
manipulacije
lažne vesti
O nama
raskrikavanje@krik.rs
011 244 19 66
Raskrikavanje na društvenim mrežama: